(EKSKLUZIVNI INTERVJU) U ŠETNJI GRADOM SA SINIŠOM MALIM: Beograd ima nešto što nemaju ni Pariz ni London! (VIDEO)
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali u ekskluzivnom intervjuu za Telegraf i Telegraf Now televiziju sumira rezultate iz 2015. godine, ali priča i o tome kako je bio na sva tri porođaja svoje žene, kada je poslednji put svirao gitaru, da li će ponovo ići na Zvezdin sever, ko je jači: Stiven Sigal ili Čak Noris...
Sa prvim čovekom Beograda pričali smo na ulici tokom šetnje od Skupštine Srbije do Starog dvora (Skupštine grada), a potom i u njegovoj kancelariji.
Novogodišnju noć gradonačelnik će provesti sa svojim sugrađanima, na koncertima Lepe Brene i glavne zvezde večere, američkog glumca i muzičara Stivena Sigala, obići će porodilišta da vidi prve rođene bebe u 2016, a sutradan će, naravno, šetati Ulicom otvorenog srca.
(EKSKLUZIVNI INTERVJU) SINIŠA MALI otkrio ko mu je draži - ČAK NORIS ILI STIVEN SIGAL?! (VIDEO)
S obzirom na to da ste u mladosti imali bend, hoćete li se pridružiti možda Stivenu Sigalu na sceni i ponovo zasvirati gitaru?
- Rado bih zasvirao, ali to nažalost nije izvodljivo i pitanje je koliko bi ljudima bilo prijatno da slušaju. Od 1994. godine nisam uzeo gitaru u ruke kako treba. Prošle godine sam dobio novu za rođendan, ali mi treba malo vremena da uđem u fazon.
Kakav je utisak na vas lično ostavio Stiven Sigal?
- On je sjajan, potpuno opuštena osoba. Mnogo možemo da naučimo od njega. On je osoba koja voli našu zemlju i ovaj grad. Videli ste ga danas sa decom u Skupštini grada. On je sa decom u potpuno prirodnom okruženju. Kada imate petoro ili šestoro dece kao on, onda se vidi da je u pitanju porodičan čovek. Vidi se i da je izuzetno odgovorna osoba. Umesto da se šeta po gradu, on je odlučio da prvo održi tonsku probu odmah po dolasku u Beograd. Pokazao je da sve ovo ozbiljno shvata, da ne želi da pred Beograđanima ništa prepusti slučaju.
BEOGRAD NIJE BOGAT KAO PARIZ ILI LONDON, ALI IMA DUH KAKAV DRUGI GRADOVI NIKADA NEĆE IMATI
Stiven Sigal je prvi stranac, a van prostora bivše SFRJ, koji svira za Novu godinu u Beogradu. Da li bi to mogla da postane tradicija?
- Beograd ne želi da konkuriše samo gradovima u regionu i da bude njihov centar. Nama jesu konkurencija Sarajevo, Zagreb, Ljubljana, Skoplje... Ali, ja želim da budemo bolji i od Pariza, Londona, Atine, Istanbula... Ako želite da dovedete u Beograd i druge turiste, van prostora SFRJ, ljude iz Evrope, kao i iz celog sveta, onda morate da imate svetsku zvezdu. Ove godine to je Stiven Sigal, a videćemo koga ćemo pozvati sledeće. Želim da to bude standardna i uobičajena stvar. Pored domaćih zvezda, kao što ove godine imate i Harisa Džinovića i Van Gog, pa Miligram, Željka Joksimovića, Lepu Brenu, želimo da uvek imamo goste iz inostranstva, i to ne bilo koje, već zvučna imena. To onda privljači ljude i iz Pariza, Londona, drugih gradova i zemalja. Mi smo cele ove godine imali 20 odsto više manifestacija nego bilo koje druge. Beogradski karneval, Trka na Ušću, Dani evropske baštine, Bir fest, koncert Robi Vilijamsa... To su sve stvari koje dovode ljude u Beograd. Kada dovedete čoveka u Beograd, onda vam je cilj da ga zadržite što duže. Već ove godine imamo 14 odsto više turista nego prošle, a boravišne takse su nam za 30 odsto veće. To znači da ustvari onaj ko dođe u Beograd, ostane duže nego ranije. Uzmite u obzir da taj turista troši pare i u tržnim centrima i restoranima. Od turista ne žive samo grad i hotelijeri, već i radnje, odnosno mnogi ljudi žive direktno od turizma.
Šta to još Beogradu nedostaje da bude kao Pariz, London i ostale evropske metropole?
- Beograd je već sada vrlo blizu po mnogim stvarima i Parizu, i Londonu, i svim ostalim gradovima na svetu. Ono što drugi gradovi nemaju, iako su možda bogatiji, a mi imamo, to je duh grada, gostoprimstvo, ljudi koji žive ovde. Mislim da ovakav duh i ovakvo gostoprimstvo ne postoje nigde drugde. To svi kažu koji dođu u naš grad. Ono što mi moramo da uradimo je da poboljšamo infrastrukturu. Nedopustivo je da u 21. veku postoje ljudi u Beogradu koji nemaju priključak na vodovod i kanalizaciju. Što pre moramo da krenemo i u izgradnju metroa. Ni jedan veći grad u svetu ne postoji, a da nema metro. Ono što je važno, treba nam još neki projekat Beograda na vodi. O projektu Beograda na vodi priča se i u svetu. To će biti najlepši deo grada, potpuno drugačiji od ostatka. Međutim, treba nam isti takav, pa čak i bolji projekat i na Adi Huji, i kod Pupinovog mosta, i u Bloku 18... Trebaju nam novi projekti koji će promeniti izgled grada, koji će ga učiniti boljim i lepšim.
SLEDEĆE GODINE REKONSTRUIŠEMO SLAVIJU, TRG REPUBLIKE, OBILIĆEV VENAC...
Šta možemo očekivati u 2016. kada je u pitanju projekat Beograd na vodi?
- Očekujte nastavak gradnje, i prve dve stambene kule. Već u sledećih mesec ili mesec i po krećemo sa radovima na velikoj kuli "Beograd", Krenućemo i sa "W" hotelom, koji će imati pet plus zvedica, dakle najviša top klasa, Na jesen nas očekuje i početak izgradnje tržnog centra. Svi objekti prve faze Beograda na vodi krenuće da se grade tokom 2016. godine, kao što smo i obećali. Mi trenutno radimo i raščišćavamo dalje teren za drugu fazu. Potpuno smo u planu po pitanju dinamike radova. Iskoristiću i ovu priliku da pozovem Beograđane i sve goste da prošetaju Savskom promenadom, svaki dan će moći da gledaju kako teku radovi, jer radnici rade u sve tri smene. Ne treba posebno da napominjem da su to srpska preduzeća i srpski radnici, a ne stranci. Time ispunjavamo i obećanje koje smo dali jer tako pokrećemo našu privredu. To je sjajna prilika da promenimo u Beogradu nešto što građani čekaju decenijama unazad.
Na šta ste najponosniji od urađenog u 2015. godini?
- Najponosniji sam na to što smo uspeli da preokrenemo brod koji je tonuo. Tonuo je brod koji se zvao Beograd, i to sa 20 odsto deficita, sa ogromnim dugom od preko milijardu i 100 miliona evra. Bio je to brod koji nije imao investicije, a ni ideje. Mi smo ove godine stabilizovali javne finansije, stvorili osnovu za investicije koje nas čekaju. A to su nova kanalizaciona i vodovodna mreža, nastavak projekta Beograd na vodi... Posle nekoliko decenija pokrenut jedan tako veliki projekat. A to ćemo da napravimo od najružnijeg dela grada koji je do sada bio pun olupina, kao i baza nelegalnih objekata. To su projekti koje želimo da radimo, koji menjaju i Beograd i Srbiju.
Šta je preostalo da se uradi sledeće godine?
- Za sledeću godinu je ostala rekonstrukcija Trga Slavija, Bulevara oslobođenja, sredićemo Trg republike, zatvorićemo Obilićev venac i pretvorićemo ga u pešačku zonu, sredićemo podzemne tunele na Terazijama... Pazite, kroz te podzemne tunele prolaze na hiljade ljudi dnevno, a niko ih nije takao decenijama unazad. Zato sam ponosan na to što smo promenili i duh i atmosferu ovog grada. Slušamo građane i obraćamo pažnju na ono što oni žele. Radimo ono što nam sugerišu, ali radimo i velike projekte. Najbitnije je da je 2015. napravljena osnova, baza za dalje, koju ćemo nadograđivati u 2016. i svim narednim godinama.
REKORDAN BROJ BEBA U BEOGRADU JE VEST GODINE
Sa čime niste zadovoljni u Beogradu?
- Uvek može bolje i još uvek nismo uradili sve što treba. I dalje nisam zadovoljan sa prevozom u gradu, tu možemo mnogo još da uradimo. Neke smo stvari promenili, novi tarifni sistem i nova mreža linija. Kupili smo nove autobuse, ali moramo da ih kupujemo i dalje. Mislim da za još godinu ili dve možemo da stabilizujemo sve ono što najvažnije za Beograđane, a tu je sigurno na prvom mestu javni prevoz koji mora da besprekorno funkcioniše. Mislim da se ovaj duh promena oseća u Beogradu i da moramo da verujemo u bolju budućnost ovog grada i Srbije.
Koja je najlepša vest iz Beograda ove godine?
- Ove godine je u Beogradu rođeno 20.440 beba, najviše do sada. To je za mene najlepša vest. Mislim da to pokazuje da ljudi više veruju, da imaju više optimizma, a samim tim se i više dece rađa. Sve ovo što mi radimo u Beogradu, ustvari radimo zbog dece. Poenta je valjda da oni imaju lepšu budućnost. Da oni ne moraju da se bave izrazima kao što je finansijska konsolidacija, deficit i tako dalje, nego da samo razmišljaju o tome u koju školu će da odu, koji će predmet kada da polažu, koji će posao da izaberu... Treba da se borimo za njihovu budućnost i jedino tako možemo da znamo da smo na pravom putu.
Stranci Beograd osećaju kao grad slobode, a taj utisak su između ostalog stekli i zato što im je dozvoljeno da puše u kafićima, restoranima i noćnim klubovima. Može li najavljena zabrana pušenja na svim javnim mestima da utiče negativno na strance koji nameravaju da dođu u Srbiju i Beograd?
- Postoji najava, ali hajde prvo da vidimo kakva će konačna odluka da bude donesena, pa ćemo da vidimo šta možemo da uradimo. Tačno je da s jedne strane ljudi iz inostanstva dolaze ovamo i osećaju se lagodno zato što im je pušenje dozvoljeno. Ali, s druge strane opet gledate da napravite i zdravije okruženje za ljude koji ne puše, da napravite balans, a ne sada da strancima bude dozvoljeno sve ono što ne smeju da rade kod svoje kuće, odnosno u svojoj zemlji.
ODRASLI SAMI TREBA DA ZNAJU GDE IM JE MERA U ALKOHOLU, A NIJE NA GRADU DA IM TO NAMEĆE
Grad je ukinuo zabranu prodaje alkohlonih pića posle 22 sata. Da li je to dobra ili loša odluka?
- Kao prvo, odluka o zabrani prodaje alkohola posle 22 sata je bila neustavna. Ta odluka je dva puta pala na Ustavnom sudu, tako da oko toga nije bilo rasprave, mi smo morali da je ukinemo. Međutim, u vezi sa tim slušali smo privrednike, kao i građane. Verovali ili ne, ali nekoliko desetina samostalnih trgovinskih radnji je otišlo u stečaj zbog odluke o zabrani prodaje alkohola noću. Nije radila treća smena, Oko 300 radnika u velikim trgovinskim lancima je ostalo bez posla jer nije posla za treću smenu. Ova odluka nije ništa strašno niti negativno. Ljudi su i ovako mogli da piju alkohol u restoranima i kafićima posle 22 sata. Ne treba da vas podsećam da i dalje ostaje na snazi propis koji važi svuda, a to je da maloletnim licima, odnosno deci ne sme ni u jedno doba dana da se proda alkohol. Ovo je samo bila zabrana da ne smete ni odraslima uveče da prodajete alkohol, što zaista podseća na vreme prohibicije i neke mračne stvari. Mislim da će ova odluka naići na dobar odziv, odrasli treba sami da znaju gde je mera u alkoholu, a nije na gradu da im to nameće.
Poznato je da ste u mladosti bili veliki navijač Crvene zvezde. Da li ćete ponovo bodriti crveno-bele sa severa?
- Dozvolite da vas ispravim, ja sam veliki zvezdaš i u mladosti i u starosti. I dalje volim da gledam Zvezdu uživo, samo mi je problem da pronađem vreme. Kada bih mogao da upravljam vremenom, dosta stvari bih uradio koje nažalost nisam stigao zbog posla. Tačno je da slabo posećujem utakmice poslednjih godina. Čak sam bio češće na košarkaškim utakmicama Crvene zvezde nego na fudbalskim. Siguran sam da će mi na severu napraviti mesto na nekoj interesantnoj utakmici, pa ću ponovo doći.
(Vlada Živanović / Majda Banjanović)
Video: Gori automobil u blizini Slavonskog Broda: Vatra "progutala" vozilo
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Sasa
Dokle da se lazemo,Beograd ima ono sto nema London i drugi gradovi,gostoljubivost.Da li sme Nemac turista u nekoj nasoj kafani da zapeva neku nemacku pesmu kao sto Srbin moze u Nemackoj.Kako su navijaci Ausburga docekali partizanove navijace,a Kako su oni to njima vratili u Beogradu.Ovi ih vodili na pivo,a nasi gostoljubivi im palili zastavu..Zasto nam ne dolaze vise Slovenci nego se sad hvalimo Bugarima.Gradonacelnce da li mislite da se strani turista moze uvece prosetati po gradu ,a da ne dozivi neprijatnost.
Podelite komentar
Maja
Kao sto se vidi nemate veze sa stvarnoscu.Ta gostoljubivost je postojala 80tih godina,a sada je nema ni u tragovima.U Beogradu sada ima najmanje Beogradjana a Ovi sto su dosli napravili su ga provincijom
Podelite komentar
Deki
Prvo rekonstruisite ruglo od Vojvode Stepe..unistili ste ulicu,nasminkali a cevi svake sedmice pucaju..trotoari za veverice,uske trake kao da su za trotinete
Podelite komentar