I GAK "Narodni front" ima dve rođene sestre, koje su se porodile u istom danu i obe rodile devojčice

Posle priče da su se u Čačku u istom danu porodile dve sestre, Telegraf.rs vam donosi prelepu priču iz Ginekološko-akušerske ustanove "Narodni front" u Beogradu. U porodilištu ove ustanove, prošlog meseca, tačnije 23. jula porodile su dve rođene sestre iz Beograda. Obe su zdravstveni radnici, i obe su rodile ćerke. 

Jedna devojčica je dva dana probila termin, dok je druga rešila da požuri da se "igra" sa sestricom, pa je poranila dve nedelje.

Upoznajte Tijanu Lazić (25) i Milicu Cvejić Bešević (29). One su dve od četiri rođene sestre koje su ove godine doprinele srpskom natalitetu.

Tijana je rodila Teodoru a Milica Helenu. Tijani je ovo drugo dete, ima i sina Vladimira dok je Milica, kako mi to kažemo, novopečena mama.

Kako smo uspeli da saznamo u razgovoru sa njima, termini za porođaj su im bili u drastičnom razmaku. Međutim, pošto je Tijani pukao vodenjak, a pošto obe znaju da je u tom slučaju porođaj malo teži, Milica je malo strahovala za nju, ali i za sebe, jer joj je to bila prva trudnoća, pa je i njoj pukao vodenjak, dve nedelje pre termina.

Tijana, koja je medicinska sestran po struci, kaže za Telegraf. rs da nisu mogle ni da sanjaju da će "nositi" bebe u istom periodu a kamoli da će se poroditi u istom danu.

- Rodila sam devojčicu, Teodoru 23. jula u 5.50 sati. Milica se porodila istog dana u 15 časova jer se malo nervirala oko mene, a i malo ju je uhvatio strah, šta nju čeka, jer je njoj to prva beba. Pukao joj je vodenjak, pa se sve dogodilo tako da smo se srele u GAK "Narodni front". Kada sam ja krenula na intenzivnu negu, ona je već bila primljena. Tačnije, ja sam se već bila porodila kada je njoj u 6 sati ujutro, 23. jula pukao vodenjak - priča Tijana za Telegraf.rs.

I Tijani je pukao vodenjak, dan pre porođaja, oko 18 sati.

- Milica je strahovala i za mene i za sebe, nije spavala celu noć, i izjutra kada je legla samo je osetila da joj je pukao vodenjak. Krenula je ka Narodnom frontu" a ja sam se već bila porodila. Ja sam bila 41. nedelja a ona je bila u 37. Njena Helena je poranila, a moja Teodora se rodila malo kasnije - kaže Teodora za naš portal koja se porodila prirodnim putem, i bez epidurala.

Nije ni čudo što se Milica zabrinula i za Tijanu i sebe. Najstarija je od četiri sestre. Ovaj lekar opšte prakse kaže da je najbitnije da se sve završilo kako treba. Njeno prvenče, ćerka Helena, rodila se malena, imala je 2.750 grama, ali sada već ima 3.100 i lepo napreduje.

-  Meni je ovo prva beba. Helena - počinje svoju priču Milica:

- Termin mi uopšte nije bio u julu, već 7. avgusta, što mi je i lekar potvrdio samo par dana pre porođaja. Tada sam ga pitala hoću li skoro, rekao je da neću, i da ću ga sačekati da se vrati sa odmora. Rekao mi je kako se beba podigla, a ja sam je osećala u pete. Na tome je i ostalo. To je bilo u ponedeljak. Tića je hospitalizovana u sredu. Malo sam se potresla jer je premašila termin, dva dana kasnije se porodila. Ona i ja smo sve vreme bile na vezi, kasno sam zaspala i negde oko 5.40 sati sam osetila kako mi je vodenjak pukao. Malo sam se, ne uspaničila, ali mi nije bilo svejedno.

Probudila je i supruga i odmah su se uputili ka "Narodnom frontu".

- Porodilište je bilo prepuno žena. Rekoh mužu ko će to da čeka. Kaže on: "Ma kakvo čekanje, ti si hitan slučaj". Ušli smo unutra, a pošto smo se u međuvremenu čuli sa mojim doktorom Dejanom Dimitrijevićem, on je sve već bio organizovao. Odradili smo pregled, kovid test, i odmah sam bila sprovedena do odeljenja. Već u u 8.20 sam bila u porođajnom bloku. U 15 sati se rodila Helena. Bila je kao mrvica. Malo lakša. Imala je 2.750 kilograma ali sada lepo napreduje -  priča nam Milica.

Iako je želela da se porodi knjiški, prirodnim putem i bez epidurala, iskreno kaže, odustala je od čeličenja.

- Tića se čeličila, ja nisam. Htela sam bez epidurala da vidim kako je to knjiški, ali kada je sve krenulo, zaboravila sam na tu ideju, pa sam brzinski tražila epidural - kaže ona i dodaje da bebica lepo napreduje, spava, jedino je malo kao i sestru od tetke muče grčevi.

Najteže im bilo porađati se sa maskama

Obema je, ipak, najteže bilo poroditi se sa maskama na licu.

- E, to je bilo zastrašujuće grozno. Napetost, bol, preznojavanje, još maska na licu. Ali, preživele smo... - kaže Milica a istim tonom priča i Tijana:

- Nisam imala strah zbog korona virusa. Svih 9 meseci nisam izlazila. Bila sam kod kuće. Iskreno, najviše sam se bojala kako podneti masku, koju smo morali da imamo 24 sata. I na porođaju, i u sobi. U bolnici je, inače, sve u redu. Nema uopšte straha da je neko zaražen. Postoji poseban kovid deo za kovid trudnice a posebno za sve ostale. Ali, maske. Sve vreme sam i na porođaju morala da je imam, još je bilo i prevruće, ali preživele smo. Sada je lakše, kod kuće smo.

Pošto su sestre, doktori su im omogućili da borave i u istoj sobi.

- U istom danu smo se porodile, i zajedno smo bile u istoj sobi sa bebama četiri dana, i zajedno smo izašle iz porodilišta - kaže nam Tijana.

Slatke muke  

Ali, kako se slavilo rođenje princeza, i kako će se slaviti njihovi rođendani, krštenje... 

Tijana nam priča da je prvo slavljeno rođenje jedne, a zatim sutradan druge devojčice, kako bi porodice bile i na jednom i na drugom slavlju.

Što se tiče drugih, narednih proslava, Milica kaže da nije isključeno da ćerkama istog dana slave rođendane, ali da će se o tome tek dogovoriti:

- Verovatno ćemo jedne godine zajedno, jedne prvo jednog dana jednoj, drugog dana drugoj, ili ćemo nastaviti da slavimo zajedno rođendan. Možda će malo biti problem zbog krštenja.

Četiri sestre 

Milica i Tijana su rođene u Gnjilanu, ali od detinjstva žive u Beogradu. Imaju još dve rođene sestre, koje su, takođe, vezane za medicinu.

- Najstarija sam ja, koja sam 1990. godište. Zatim Dragana, ona je stomatolog i 1993. godište. Treća po starosti je Tijana, ona je 1995. godište, a zatim Vikica koja je 1998. Sve četiri smo veoma jako vezane, ali ja kao najstarija brinem o njima kao mama. Trudim se da svakoj pružim ljubav, da im budem posvećena, kao što to nama rade mama i tata - navodi Milica.

Na pitanje koja, od druge dve sestre kojoj pomaže, kaže:

- Svaka sestra ima neku svoju "brigu". Dragana je zaposlena u jednoj ordinaciji i radi od 10 do 7 sati. Kada dođe s posla, dođe kod mene, a Vikica, koja studira je, uglavnom, kod Tiće, pošto smo mi u Mirijevu a Tijana je u Rakovici blizu mame i tate, pa su mama i tata i Vikica kod nje.

Pohvale za babice i doktore

Obe imaju sve reči hvale za babice i ginekologe akušere koji su ih porađali.

- Pohvalila bih babice koje rade u "Frontu", pogotovo Mariju, ali i Jelenu, koja je bila sa Tijanom, i naravno i babicu Aleksandru. Moram da istaknem mog doktora Dejana Dimitrijevića, koji se nije odvajao od mene. Bio je odličan sve vreme, i tokom trudnoće je bio požrtvovan. Na porođaju, nije se odvajao od mene i sve vreme me je bodrio, iako je tog dana bilo baš puno posla, i samo je leteo i oko drugih pacijentkinja. Bilo je oko 40 porođaja tog dana - priseća se Milica.

I Tijana će pamtititi lepo iskustvo sa babicama i doktorima.

- Bili su predivni, iako su imali posla preko glave tog dana. I babice i lekari, i moja doktorka Milanka Rajković, koja je najbolja i koja je sa mnom bila na vezi preko telefona 24 sata - rekla nam je Tijana.

Ako i vi imate slično iskustvo, ili znate za neko, molimo vas da to podelite sa nama u komentarima... 

(Lj. Račić - lj.racic@telegraf.rs)