Priče sa Vimbldona (3): Da li bi neki Srbi ovako sekli vene za Rafaelom Nadalom?

Krajnje je prirodno da jedan Srbin navija za Novaka Đokovića, a da jedan Španac navija za Rafaela Nadala. Ako ništa drugo, onda nije prirodno da jedan Srbin navija protiv Novaka Đokovića, a da jedan Španac navija protiv Rafaela Nadala.

Jednostavno, sa antropološke i psihološke linije, čoveku je uvezano u genetski kod da podržava i da se solidariše sa pripadnikom svoje nacije, svoje zemlje, svog grada, svog kvarta, svog grada, svoje ulice, svoje zgrade i ulaza...

Preporučujemo

Nije to nikakvo sakrivanje iza uspešne jedinke, to je najbolje i najiskrenije iz tog dela društvenog konstrukta, to je guranje jedinke iz svog nacionalnog korpusa do još većeg uspeha, pa makar suvom umnom radnjom.

E, sada, svi mi znamo ponekoga koji iskače iz te vrste finog kalupa iz raznih razloga, a i sam Novak je jednom pričao o tome da mu je prišao čovek na ulici i da mu je pošteno i direktno rekao "znaš li ti da sam ja jedini koji ne navija za tebe?".

Može neko da preferira stil igre Nadala ili Rodžera Federera, da se divi njihovim aurama i ponašanjem, da poštuje njihove uspehe, ali da ni na kraj srca i predgrađa oka ne navija da Đoković kroji istoriju jednog sporta, to bi bio fenomen i prvoklasno čudno.

Ili makar "bravo mu ga, bravo".

Elem, zbog čega sam ovoliki uvod i hronologiju plemena napravio...

Jer sam prisustvovao jednoj lepoj situaciji nakon treninga Novaka koja me je zadivila i pomalo začudila.

Preznojio se na Orange trenažnom kompleksu, dobro se u poslednjih nekoliko minuta zabavio sa Čarlijem uz miks španskog i srpskog rečnika na terenu, a onda se zaputio ka tunelu.

Pred prolaz u totalnu privatnost, sačekala ga je grupa navijača koja ga je sve glasnije zvala da dođe na slikanje i autograme.

Iz sve te mase najglasnije je bilo 7-8 Španaca koji su nosili nacionalne fudbalske dresove svoje nacije, a njihova iskrena emocija i divljenje prema Đokoviću nije izostalo.

Jedan od njih je skoro zaplakao kada mu je Novak prišao, a videlo se i njemu samom da mu je drago, jer nema šanse da mu je promakao onaj grb Španije.

Nema potrebe da govorimo o tome da je upravo Nadal bio poslednja stanica pored koje treba proći do statusa najboljeg tenisera u istoriji.

Jedan od najpopularnijih sportova je imao trku do malopre između Srbina i Španca - Srbin je stao ispred Španca - određeni Španci znaju to i da poštuju.

Da li mogli da zamislite neke naše ljude u dresovima Srbije kako satima čekaju Nadala kraj ograde, plaču i drhte kada ga sretnu?

Ne znam...

Baš, ne znam.

Ostaviću to vama da mozgate i zamišljate, da konstruišete takvu situaciju u glavi, jer sam ja ovu video svojim očima i zabeležio svojim telefonom.

To postoji.

Ovo drugo nisam video i što bi rekla ona internet senzacija: "Nisam video, neću da komentarišem".

Đokovića očekuje klasik sa Stenom Vavrinkom na Centralnom terenu, a ima i za šta da mu sve vrati. Praktično ga je sprečio da je sada na 25 Grend slem titula.

Ima "Sten D Men" veliko poštovanje prema Đokoviću, praktično je čitavu konferenciju proveo hvaleći njega i njegove rekorde, ali nema šanse da će izaći na tu legendarnu travu bez odbrane i oružja.

Dok jedan predstavnik Srbije čeka svoj novi duel, drugi je završio još jedan veliki posao - Laslo Đere je na Vimbldonu postao imun na bombardere.

Prvo je do ponoći igrao sa Maksimom Kresijem kojem ni servisi nisu dali spas, a onda je Laci neutralisao i prve udarce mladog Bena Šeltona.

Definitivno je u ovoj konstalaciji pronašao recept i lek za visoke i jake momke, definitivno ih je navlačio na razmene i tamo im ispostavio račun za treće kolo.

Videćemo sutra i Nataliju Stevanović, to čudo iz Niša.

Čini se da ima lakši posao jedno 20 puta nego što je to bio protiv Karlone Pliškove, bivše broj 1.

Svaki dan u Londonu je pun događaja, svaki put je nabijen emocijama, samo neka potraje ovo sunce koje je danas ostalo prekovremeno na kompleksu.

Neka i sutra radi duplu smenu.

(Telegraf.rs)