Priče sa Vimbldona (1): Kako su me pokrali u Londonu i šta mi je Novak rekao posle konferencije
Već na Tuting Brodveju uspevam da dođem do vazduha i da izađem na londonsko sunce koje se standardno blago krije iza oblaka
Prvi dan na Grend slemu je uvek snalaženje. Od dolaska na aerodrom preko pronalaska smeštaja do kapije turnira. Sve je to jedan veliki proces koji vas drži konstantno na vrhuncu pažnje duži niz minuta i sati. No, dobrodošao ja na Vimbldon i dobrodošli vi meni na standardni blog koji je sastavni deo svakog mog izveštavanja za Telegraf.rs sa velikih turnira!
Sa svojih pet terminala, aerodrom Hitrou je prava grdosija, ali nije toliko užasan za snalaženje. Manje-više, svi znakovi su prilično jasni, pravac na koji ste se namerili je konstantno vidljiv i tu nema šta da vas buni. Znači, jeste sve ogromno kako i zamišljate, ali je i jednostavno koliko ne možete da zamislite.
Ono što je donekle moja greška je što nisam zamenio novac odmah za funte još u Beogradu ili karticom platio nastupajuće troškove.
Tačno je da kurs "šuri" na aerodromima, a ja sam se, evo, prvi put opekao da sam pomislio da je pljačka po sredi.
Imao sam kod sebe 30 evra sitno i pomislio sam da ih promenim samo kako bi platio sve metro i bus linije kako bi se dogurao do ruba Mičama, kraja u kojem sam naredne dve nedelje lokalni žitelj.
Za tu svotu sam dobio samo 18.40 funti!
U brzini nisam ni dozvolio sebi da pomislim da sam glup iako je to debelo bio slučaj, ali sam pošteno bio oštećen.
U samo 10 minuta je nastupila nova prevara, jer je dnevna karta na automatu koštala 15 funti, ali pošto sam ja hteo da kupim gotovinom, neki zdepasti mladić me je uputio na šalter gde bi je drugi gorostasni mladić tražio 18 funti jer, bože moj, plaćam gotovinom.
To su oni momenti kad više i ne marim da li ću biti u minusu ili neću, već samo kažem "teraj dalje" pa ćeš sabirati utiske. Jednostavno, nema vremena tu previše za nerviranje, uskratiću sebi koji sladoled i to je to, nagovori sebe da nisi opljačkan i sve je u redu.
Na terminalu četiri ulazim na Elizabet liniju koja me vozi do Totenhem kort rouda, pa nije nije čudo što usred voza na plakatu uz Harija Kejna, Ričarlisona i Sona pozivaju na ture po stadionu.
Tu presedam na metro gde krećem ka Keningtonu, a u Keningtonu menjam liniju za Tuting Brodvej. Sve to poprilično traje, ne zato što je prevoz spor, nego što je velika distanca između svake stanice.
Već na Tuting Brodveju uspevam da dođem do vazduha i da izađem na londonsko sunce koje se standardno blago krije iza oblaka.
Na rubu Mičam kraja, eto mene, eto Londona.
U smeštaj sam stigao samo da ubacim stvari, a i soba nije bila počišćena i spremna za mene, tako da sam samo nastavio dalje dnevno putešestvije sa rancem.
Bilo je već nešto preko 15 časova, ali adrenalin prilično gura kada ste u takvim situacijama, iako sam po prevozima još od osam ujutru.
Stigao sam na kompleks Vimbldona, preuzeo svoju akreditaciju kod kulturne omladine i stigao do centralnog terena gde sam sačekao kolege i jurnuo ka media centru.
Video o čemu se radi i u to je već počelo poslednje obraćanje Novaka Đokovića pred početak odbrane titule.
Novak je standardno obećao da će se boriti za nju, našalio se i da, eto, "ima malo iskustva ovde", a onda i naglasio da mu se sviđa to što je Vimbldon zadržao to nešto tradicionalno i staromodno.
Između ostalog, iz nekog razloga, nabrojao je to što na ovoj legendarnoj travi nema predstavljanja igrača pre meča kao na ostalim Grend slemovima.
Kada su se mikrofoni ugasili, rekao sam Novaku da mi ipak volimo da čujemo tu najavu, jer da sam ja protivnik i da spiker počne da nabraja sve one titule koje je momak naspram mene osvojio u karijeri, već bi mi dopalo loše.
"Najavu kao u jambu!" - reče Novak na izlazu iz konferencijske sale jasno aludirajući na društvenu igru koju igra sa svojim timom u slobodno vreme.
Već je predveče hladnjikavo.
Sreli smo na ulici vimbldonskog sela Kordu, Šeltona, Mekdonalda i ostale Amerikance koji su se slikali sa svim prolaznicima.
Jeste bio naporan dan, ali je početak svakog Grend slema lep i intezivan.
Nismo ni počeli, a već smo počeli.
Čitamo se još!
Za još sadržaja sa mojih putovanja i terena možete zapratiti stranicu https://www.instagram.com/journalist.couple/
(Telegraf.rs)
Video: Njihova lica krase Beograd: Posetili smo najlepši mural posvećen Nikoli Jokiću i Novaku Đokoviću
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Hgf
Ne bih ti živeo u tom Londonu za sve pare ovog sveta
Podelite komentar
Evo ga
Nas Milos! Kod naseg Noleta! Da citamo, gledamo i uzivamo! Da se radujemo kao deca.
Podelite komentar