Zbog ovoga je Đoković teniski GOAT: Bivši Novakov trener iz Nemačke otkrio "tajne" iz njegovog detinjstva
Novak Đoković je ušao u nešto poznije igračke godine, ali, ne planira da stane. Zacrtan je jedan cilj, korača ka njemu, a iako je zagazio i može se nazvati najboljim ikad, što ga neće zaustaviti i da krene u pohod na Vimbldon i svoj 24. Grend slem trofej u karijeri.
Spreman je Đoković za Vimbldon, pogotovo i zbog toga što je već osvojio dva Grend slem turnira u godini - Australijan open i Rolan Garos, gde i nije bio najveći favorit za trofej. Ali, poseduje Novak nešto, poseduje onaj srpski inat i mentalitet pobednika.
Toga se podsetio i Volfgang Rajner, nekadašnji trener Novaka Đokovića, koji je radio s njim u Minhenu tokom 1999. godine kada se srpski teniser preselio u Nemačku zbog bombardovanja.
- Tokom pauze za ručak, onaj koji bi prvi završio s jelom uvek je bio Nole. Odmah bi potom otišao da igra tenis s nekim pre nego što se vrati na trening. Jednom je čak pitao i ljude iz obezbeđenja - ističe Rajner, očigledno ponosan što je uticao na karijeru i razvoj Đokovića.
Podsetimo, Novak je 1999. godine bio prisiljen da se preseli iz Srbije, otišao je put Nemačke, gde mu je vrata otvorio Nikola Pilić, kog je Đoković kasnije zvao i "teniskim ocem", pošto je trenirao četiri godine kod njega, od svoje 12. do 16. godine života.
- Uvek je igrao na terenima broj četiri ili broj osam, imao je poseban bekhend - reči su Rajnera, koji se i još jednom podsetio Novakovih početaka.
- Kada se ne bi šegačio naokolo, on bi udarao loptu o zid do besvesti ili je samo tražio nego da igra protiv njega. Iznova i iznova. Imao je već i tada "širom otvorene oči" koje pokazuju njegov karakter, znate da je u potpunosti koncentrisan kada je takav slučaj - zaključio je Rajner.
(Telegraf.rs)
Video: Đoković nastavio sa tajanstvenim porukama i uz cvrkut ptica najavio Vimbldon
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Aca BJ
Pa i ja sam 1999. bio prisiljen da odem, ali nisam mogao preko granice pa sam se u susednoj ulici od policije krio. Toliko o njegovom bombardovanju i podrumu, a i onih deset evra je izmišljotina, uvek su oni imali para.
Podelite komentar