Novak posle dočeka dobio pitanje o Nikoli Tesli: Njegov odgovor pokazuje koliko ceni lik srpskog naučnika

Najbolji teniser iz Srbije, Novak Đoković osvojio je titulu na Vimbldonu pobedom nad Nikom Kirjosom u četiri seta, a večeras je ispred Starog dvora dočekan od strane više od 10.000 navijača.

Po završetku proslave, Novak je proveo vreme sa novinarima, gde je dobio jedno zanimljivo pitanje i gde je upoređen sa Nikolom Teslom, našim slavnim naučnikom i pronalazačem.

- Naravno da mi imponuje, ali verovatno niko na ovoj planeti nije dorastao Tesli, u ljudskim dostignućima, legatom ovom svetu. Ono što je ostavio iza sebe i dan-dan koristimo i ko zna koliko dugo ćemo koristiti. On je vanvremenski naučnik, božanstvena duša koja je u svakom trenutku plenio i zadužio ovu planetu i narod. Sa razlogom se dičimo i ponosimo Nikolom Teslom.

Potom se Novak osvrnuo na čitavu ovu godinu. Od Australije do titule na Vimbldonu.

- Zatvoreni krug. Neko je danas tu analogiju iskoristio već danas. Pobedivši Australijanca u finalu, ima to neku simboliku. Ali, verovao sam u sebe, da će se pre ili kasnije pružiti prilika iako od januara do početka Rolan Garosa nisam bio potpuno uravnotežen na terenu. Fizički sam bio spreman, pogotovo kasnije u sezoni šljake, prosto nisam znao ni očekivao koliko će sve ovo što se desilo u Australiji uticati na mene u emotivnom smislu, to je samo mali deo što me je pratilo posle toga, samo u manjem intenzitetu, nešto je ostavilo dosta tragova i što me je remetilo u mom pohodu da se vratim u neko optimalno stanje duha i uma, da mogu da se kandidujem za najveće trofeje u sportu.

- Verovao sam u sebe, da postoji dosta prilika, da treba da budem strpljiv, da će vreme da radi u moju korist, što je na kraju bilo tačno, Vimbldon dolazi u pravom momentu, kao idealan turnir. Nije slučajno Vimbldon meni najdraži turnir, ne služi samo kao odskočna daska i motivacija za ono što sledi. Govorio sam i ranije da je prvi motiv za igranje bio Vimbldon. Ima dragoceno mesto u mom srcu. Uvek sam sanjao da ga osvojim.

Iako je bilo oscilacija tokom turnira, Novak nije odustajao, gledao je samo ka cilju.

- Poseban je turnir iz mnogo razloga. Naravno, pobeda je još draža kada imate mečeve kao što je to bio slučaj sa onim protiv Sinera, gde sam se vratio od 0:2 i imao taj čuveni razgovor u ogledalu u toaletu, vraćao sam se i u polufinalu i u finalu iz deficita. Počeci tih završnih faza Vimbldona nisu najbolji, ali bilo je neminovno da to doživim, to ima svoju draž.

Posebno je nezgodan bio Kirjos i njegov promenljivi temperament.

- U finalu mi je bilo potrebno da se prilagodim ritmu serviranja Kirjosa, sa kojim nisam imao priliku da se susretnem na terenu pet godina. Oba puta kada smo igrali sam izgubio. Nije mi odgovarao kao igrač, dinamičan je i ako oseća loptu dobro može da iznenadi svakoga. Znao sam to pre meča. Ono što je presudilo je zapravo ta mentalna snaga, sabranost, iskustvo igrajući u više finala Vimbldona od njega. Svaki put kada se vratim na Centralni teren, doživim uspomene od ranije, jedinstvenost tog terena te tera da se koncentrišeš i da daš više sposobnosti.

(Telegraf.rs)