Kao ruža kroz beton

Koliko me neka mučnina uhvati kada se setim praćenja situacije iz Australije. Na svaku pozitivnu vest, tri loše. Od ponoći do prohladnog jutra. Sija lap top u pomračini i čekaju se odluke, presude i saopštenja. Od tih nemilih sati do titule na Vimbldonu. Nije to bilo u tren oka, to je bilo u fazama i teskobama, uz poteškoće i kočnice, ali... Evo je. Grend slem titula.

Mnogi su se životom mogli zakleti da bi Novak osvojio Australijan Open da su ga pustili da učestvuje. Ne samo da se to nije desilo, nego su mu loši ljudi ostavili pečat i traume, odvojili ga od titule, a splet okolnosti je doveo do toga da ga deportuju, označe ga za nešto što on svakako nije. Na sve to, trofej je otišao u ruke Rafaela Nadala.

Preporučujemo

Pa, ne znam šta je moglo još loše da se desi. Ta histerija koja je spuštala Novaka samo je u klackalici podigla Španca koji je uz to počeo da glasi za čoveka koji povređen ređa pobede i titule. Ne samo da je zdrav najbolji, nego i povređen može da slomi svakoga.

Mentalno sebe nagovoriti da je sve u redu, da će biti sve u redu, da iz svega ima izlaza, bilo je potrebno... Ne znam koliko je bilo potrebno. Lično, to ne umem, ali izgleda da je Novak umeo. Pravio je korake, sitne, ali je napredovao malo po malo.

Prvo taj turnir u Dubaiju koji je još uvek bio u svetlu dešavanja iz Melburna. Prvi zvanični meč tek nakon nekoliko meseci sezone, a onda poraz od Jiržija Veselog. Džaba nekome govoriti da je to manji turnir, da ga koristi samo da bi sakupio zvanične mečeve, sam Đoković je sa juniorom posle neuspeha ostao na sporednom terenu da se dobacuje sa sinom Stefanom kako bi smirio živce.

Izašao je pred novinare i rekao onako kako jeste. I tada je još uvek bila siva situacija, oblaci su se nadvili iako je u Dubaiju bilo preko 30 stepeni te noći.

Nastavio je sa treninzima, a tada se pokazalo da i nismo većinski neki narod. Mora da se shvati, kao što sam već pominjao, da mi većinski nismo ljudi koji volimo neki sport ili čoveka, to smo odavno dokazali. Mi smo narod koji voli uspeh i sreća Đokovićeva je što je postigao sve u svojoj karijeri što se moglo postići, da je sada samo u trci da izbije na čelo najboljeg u istoriji. Not tu bed, što bi kolega Ubi rekao.

Posle Dubaija je bila pauza skoro dva meseca, a onda poraz od Alehandra Davidoviča Fokine u Monte Karlu, u drugoj kući, što bi Novak rekao. Tada su se ti zli jezici čuli da je kraj, da bi mogao čak i u penziju. Koliko je to bilo nejasno. Mnogi narodi, pa sve i da znaju da je gotovo za nekog njihovog velikog šampiona, stali bi iza njega i rekli da nastavi, da ništa nije gotovo.

Mora je to on sam sebi da govori, da ima još što šta da se uradi ove sezone, znao je da često hvata taj neophodni zalet u Madridu i Rimu. Znao je da odatle postoji šansa da se skoči daleko.

Prvo je u Beogradu izgurao tri meča sa po tri seta, a onda je u tri seta izgubio od Andreja Rubljova koji ga je na mladost i formu dobio u poslednjoj deonici. Izgubio je vazduh Novak, videlo se da mu je falilo mečeva pre toga, da je rezervoar bio prazan u poslednjih pola sata turnira. Titulu nije uzeo, ali je dobio ono što je želeo - igru.

Jedna stepenica je bila oporavak od Australije, druga pokušaj u Dubaiju, treća nešto duži reliji u Monte Karlu, četvrta finale u Beogradu, a onda i peta polufinale Madrida gde je naleteo na ornog Karlosa Alkaraza. Nivoi su se menjali, išao je postepeno od najmanjih napora do najvećih. Već u Rimu je probio tu granicu i uzeo konačno prvu titulu u sezoni.

Tu je bilo jasno da se vratio, da je to to. Nema više šale, izašla je ruža kroz beton. I sabrati ovo sve kroz reči je teško, a kamoli proživeti. Svi ti meseci su bili teški, rečeno je koliko je tu stepenica bila, išlo se u progresiju i stiglo se do Rima. U fontanu Di Trevi se ubacio novčić za ono što sledi, a sledilo je neprijateljsko okruženje na Rolan Garosu koje je zdušno navijalo za Nadala.

Nadal je iskoristio muku i beton da ode jednu Grend slem titulu napred, a onda u svojoj kući pokuša da ode i na dve. Ponovo je pričao o povredi, ponovo je omalovažavao protivnike da ih povređen dobija, ali je išao napred.

"Možda je i stvarno povređen, nemoj tako", pa da jeste zaista povređen, onda bi predao kao što je to učinio na Vimbldonu. Trpeti bol jeste velika odlika, ali se bol trpi do granica izdržljivosti, a kada već izdržavaš, onda bi bilo lepo da to i ne bude paravan za eventualni neuspeh. Još gore, da uduplaš svoj uspeh.

No, sastali su se Đoković i Nadal na Rolan Garosu i taj nivo hostilnosti nije odavno viđen na tribinama. Ljudi su se ponašali kao da im je Novak učinio nešto loše u životu, indoktrinirani obmanama i lažnim konstrukcijama, mešano sa ljubavlju prema Špancu.

Evo, i danas posle dosta vremena pojavi se strani novinar koji ga i dalje proziva da se "etablirao kao ikona antivaksera". Proziva čoveka da je nešto za šta se on nikada nije uzimao, za sebe držao svoj stav i taj stav isključivo primenjivao na sebi bez namećanja nekome drugom.

Neki jednostavno ne dozvoljavaju da ta nepravda umre. Sa tim se sporadično mora boriti, a koliki je pritisak bio na Novaku da osvoji Vimbldon, to se iz svih prošlih koraka može videti. Ipak, taj progres je samo teškom mukom Nadala i publike zaustavljen, a doživeo je maksimum upravo u Londonu.

Svi su ga videli kao glavnog favorita, ali hajde ispoštuj tu ulogu, majčin sine. Posle svega što si prošao tokom sezone, došao si konačno na zicer koji si čekao. Konačno su te iz lanaca pustili i sada moraš da iskoristiš momenat, jer te u lance mogu vratiti isti oni koji su te isprva zatvorili.

Ruku na srce, žreb je bio fantastičan. Projekcije su padale jedna za drugom, favoriti su odlazi kućama, pa se ispostavilo na kraju da kostur ne bi bolje izgledao ni da ga je sam Đoković izvlačio.

Nadal je pukao pod pritiskom i povredom, poverovali su mu mnogi koji nisu ranije. Izgubio je na Vimbldonu jedan korak od dva koja je napravio u međuvremenu. Novak je ponovo za petama.

Ništa nije gotovo i ništa nije izvesno. SAD ne puštaju bez vakcine, Austrijanci puštaju bez vakcine, ali su nametnuli kaznu posle deportacije. Zveckaju ponovo lancima za titana, ali titan je iskoristio Vimbldon da ponovo napravi haos.

Federer je konačno ostao iza, Nadal je blago ispred.

Ako ga puste slobodnog, uzdignuće se do najvišeg vrha. 

Ostaje nam samo da čekamo odluke.

Odluke iz nekih kancelarija, jer se na terenu vidi ko lupa pečate.

Kad ga skroz oslobode, pucaće beton. 

(Telegraf.rs)