Kirjos – teniski pistoleros!
Da Nik Kirijos može da bude i nešto finiji – može. Da može da bude i gori – tek to.
Neprimereno ponašanje i komentari van terena i u razgovoru sa sudijama sada su dopunjeni prelaskom još jedne "crvene linije", koja na Vimbldonovom tradicionalnom belilu još više štrči: silovitim udarcem loptice tokom igre u telo legende ovog sporta, Rafaela Nadala.
Naravno, bez izvinjenja – i ne samo to, nego i uz naglasak na konferenciji za medije da je to i želeo da uradi.
Usput je izustio jednu pozitivnu rečenicu kao komentar na izuzetni legat teniskih i sportskih uspeha koje su Federer, Nadal i Đoković stvorili (zamislite, sve ih je poimenice spomenuo), ali ko se pa toga više seća?
Prašta li se Kirijosu sve ovo na nekoj interesnoj osnovi? Stoje li iza njega određeni teniski krugovi?
Da li je Kirios "loša vest" svetskog tenisa, ili zapravo i nije toliko "mračan i zao" kako se prikazuje, već u osnovi drugačiji od plejade uštirkanih i politički korektnih asova ovog sporta koji se već dugo drže jednog specifičnog koda ponašanja, sa veoma malim odstupanjima?
Jedno je, za sada, sigurno, a to je da Kirijosu ne pada na pamet da se menja, ma šta god bile reakcije na njegovo ponašanje.
A i zašto bi, kada jedan deo teniskog establišmenta vidno koketira sa kriterijumima odnosa prema Australijancu koji bi – da je verovatno bilo ko drugi u pitanju – bili oštri u osudi i penalima.
Ne treba ići dalje od njegovog sunarodnika Tomića kome je, valjda u nastavku očekivanog sleda kritike i kazni, uskraćen ceo honorar za nastup u prvom kolu zbog navodnog "ležernog odnosa" prema igri.
I tako, Tomiću štap – a Kirijosu šargarepa, ma koliko to bilo van svake logike.
Ono što Kirijos donosi svetu tenisa jeste alternativnost. On priznaje da nije kadar da postiže značajnije uspehe na Grend Slemovima, da nije tip koji želi svaki dan da trenira, da ga se uopšte ne tiče voli li ga neko ili niko u publici, svlačionici, kancelarijama turnira ili teniskih organizacija.
Za to vreme, bukvalno svaki njegov sledeći meč predstavlja najavu za neku novu aferu, skandal ili kontroverzu.
Čak ni u sportovima koji su mnogo više intenzivni u smislu fizičke reakcije: američki fudbal, košarka, fudbal, rukomet - ponašanje koje vodi ka konfrontaciji na bilo kom nivou između aktera se brižno kontroliše i sankcioniše.
Širi se svest i među standardnim i među izuzetnim igračima i igračicama da se od njih očekuje da sami rade na sebi kako bi bili primerni, uzorni, i da ne bi morali iskusiti "štap" finansijskih penala, medijske osude i kritike kolega i koleginica.
- Ah, da, Kirijos... Ali, znate, on tenisu privlači sasvim novu publiku... - kaže nam sagovornik iz medijske organizacije Vimbldona koji, razumno, želi da ostane anoniman.
I, naravno, "noti Nik" odlično zna šta on, takav, znači onima koji misle da kroz njega obezbeđuju tako dragocenu i teško stecivu pažnju milenijalaca, "generacije x" i ostalih podgrupacija nove, ciljne publike koju sada svaka globalna sportska organizacija pokušava da "otključa" i svrsta u red onih koje im dižu razne cifre.
Bilo da je reč o praćenosti, čitanosti, onlajn kupovini...
Naravno, to su sve marketinške iluzije, samoproklamovani truizmi i pokušaji novih menadžerskih struktura da formatiraju stvarnost po svojoj meri, a da pritom realno stanje stvari nije nikada više bilo disperzivno, heterogeno i nepredvidivo.
Jer, ako danas imamo "Kirijos momenat", sutra ili čak istog popodneva ćemo imati "Biber momenat, Điđi momenat, Emili momenat" i tako unedogled.
Znači li to da bi Kirijos trebalo da postane predvodnik jedne svojevrsne dekonstrukcije tenisa kakvog ga poznajemo danas, drugačije raspodele snaga i prioriteta, "Bonaparta" belog sporta?
Možda da – ako bi oni koji to tiho podržavaju i zagovaraju uopšte imali tu kulturu da prepoznaju te istorijske presedane i njihove posledice.
Tenis je i pre imao "blesave" i autentične likove: Nastasea, Viljasa, Agasija, Mekenroa, Konorsa, i pronalazio način da "živi" sa njima.
Kroz vreme su se i oni "pacifizirali" (Nastase manje-više), ali čini nam se da niko od njih nije imao "u svojoj srži" totalno nepoštovanje prema uzansama ovog sporta kao što ga ima Kirijos.
Da li je upravo on "pozajmio" sijaset fora i fazona ATP-u kada su pripremali koncept i imidž novog završnog turnira "Nekst Džen" za igrače do 20 godina - slušalice na ušima, vožnja vejkborda, razgovor sa igračkim boksom?
Da li se očekuje od budućih sledbenika Kirijosovog modela da bljesnu na jednom turniru, pa da ih nema na sledeća tri – ili još radikalnije, da idu od pobede do ponora iz kola u kolo?
Ne treba ići dalje od tekućeg Vimbldona da bi se zaključilo da nova generacija teniskih asova verovatno neće biti "ni blizu" ove koja ga je redefinisala u prve dve decenije 21. veka - sa ispadanjem njenih perjanica Cicipasa i Saše Zvereva u prvom kolu.
Ako se na to računa, to jest, na jednu opštu nepredvidivost, neizvesnost i raznovrsnost u svim svojim pozitivnim i negativnim manifestacijama - onda je Kirijosovo mesto u žiži takve teniske scene osigurano.
Ako je već tako, ili ako takvo stanje stvari odgovara "kormilarima" globalnog tenisa, onda OK – ali neka se svi dobro drže za palubu kada novi nalet "uragana Nik" krene...
U svakom slučaju, stvari ostaju takve kakve su i do sada bile. Teniskom establišmentu engleskog govornog područja zvezde trebaju kao ozeblom sunce, skoro ne praveći razliku oko toga šta sve ide u njihovom paketu.
Isprva je Kirios predstavljao nadu da će upravo on postati prvi osvajač Grend Slem titule posle "velike četvorke" plus Delpo, Čila i Sten – ali su njegova rana ispadanja čak i na domaćem terenu Australijan Opena nagovestila da od toga neće biti ništa, barem ne uskoro.
Ako već nema trofeja, onda neka bude naslova, pa neka to "okreće paru".
Teniski svet je po ovom pitanju veoma podeljen što se moglo videti i iz brojnih "usputnih afera" iz domena teniske politike koje nisu zaobišle ni njegove velikane, jer je upravo u tome suština oprečnih stavova: na koji način bi trebalo investirati u budućnost tenisa i koje su vrednosti koje bi trebale da odlikuju tenis u budućnosti.
Debate se vode na raznim nivoima – iza kulisa, na savetima, u kancelarijama, savezima, federacijama – a poneko ima tu privilegiju, ili imunitet, da "mangupski" nameće svoju agendu i na samom teniskom terenu.
Jer, kada neko uživa tu slobodu i osornost da napucava Rafaela Nadala lopticom u telo na najvećoj svetskoj teniskoj pozornici, i da se time diči, onda ga treba nazvati imenom koje i zaslužuje – teniski pistoleros.
Valjda će se, kada se završi i ovaj Vimbldon i izbroje stotine miliona funti parica (prijavljenih ili neprijavljenih igračima kao profit turnira) neko negde zapitati šta će tenis sa Nikom Kirijosom, ili još bolje – šta je sve Kirijos spreman da uradi od tenisa?
Hajde da vidimo, onda, koje će se vrednosti pokazati kao važnije za budućnost belog sporta...
VIDEO - Gospodske reči Novaka na prozivke Kirjosa
(Izveštač Telegrafa iz Londona Vuk Brajović)
Video: Dvejn Vašington intervju RADNO
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
NIGOS
"Teniski pistoleros"... za to je potreban i igracki kvalitet, nesretni Kirjos je pre "teniski Liliputanac".
Podelite komentar
zak
Tipicno za Aglosaksonce njima je u duhu sila i misle da su tu mocni glava im malo sluzi Kyrgijosovo ponasanje je skroz neprimerno da je to uradio jedan igrac iz istocnih zemalja bio bi opasno kaznjen to su ti Englezi.
Podelite komentar
Marija
Ovaj kod nas ne bi mogao ni karton da vuče. Treba za to biti ČOVEK.
Podelite komentar