Da li će jedna Srpkinja posle 23 godine ponovo biti juniorska Grend slem šampionka?
Reklo bi se da uspeh među juniorima nije garant da ćete i među velikim momcima i devojkama biti viđeni. Možda. A, možda i ne. Zavisi. Svako ima svoj razvojni put. Dešavalo se da dečak ili devojčica dominiraju u mlađim kategorijama, a da nestanu među seniorima, a dešavalo se da se klinac ili klinka ne ističu previše među svojim vršnjacima, ali da postanu legende i šampioni.
Ipak, ima tu nešto...
Ovu temu bih počeo tako što bih vam rekao da Novak Đoković nikada nije bio juniorski singl Grend slem šampion. Nije ni Rafael Nadal. Nisu ni Karlos Alkaraz ni Janik Siner. Rodžer Federer jeste osvojio junirski Vimbldon i Endi Mari se dokopao juniorskog US Opena.
Eto, neki jesu, a neki nisu. To vas navodi na istu onu misao od malopre. Možda može da znači, a možda i ne mora.
Srbija, kao nezavisna zemlja, nikada nije imala juniorskog Grend slem šampiona.
Jeste kao deo Savezne republike Jugoslavije ili Srbije i Crne Gore. Ako brojimo samo Srbe, naravno, deklasirane i osvedočene po sticanju nezavisnosti, onda imamo jednu šampionku i jednog šampiona.
Te 2001. godine smo bili dominantna mladačka teniska snaga na Australijan Openu.
Janko Tipsarević je osvojio titulu među dečacima, a Jelena Janković među devojčicama.
Ako vam nešto znači, Janko je u finalu savladao Jeu Cu Vanga posle preokreta, dok je Jelena sa laganih 6:2, 6:1 porazila Sofiju Arvidson.
Na tim turnirima, brojeći i dubl, igrali su igrači i igračice poput Filipa Pečnera, Žila Milera, Frenka Dančevića, Đovanija Lapentija, Su Vei Hsie, Barbora Stricova, Svetlana Kuznjecova...
Da, ovde vidite skoro sva vama poznata imena, ali su tu bili i neki klinci koji nisu uspeli da se odvoje od proseka ili da stvore veću karijeru.
Ovu sam godinu uzeo za primer čisto zbog Jelene i Janka koji su poslednji Srbi koji su uspeli da se okite titulama.
Nekada zavisi i od same generacije. Jednostavno, talenat proključa u jednoj godini, dok u drugoj dobijemo strepnju za seniorsku karijeru. Naravno, sve se to tek kasnije vidi u očima ostalih, ali se u glavama trenera i analitičara mnogo brže posloži i ukaže.
Recimo, 2013. godine su po dve Grend slem titule osvojile Belinda Benčić i Anja Konjuh.
Naredne sezone Elizaveta Kuličkova, Darija Kasatkina, Jelena Ostapenko i Mari Buzkova dolaze do titula. Tu su dve ozbiljno istupile.
Zatim, imamo 2015. godinu gde su Tereza Mihalikova, Paula Badosa, Sofija Žuk i Dalma Galfi. Špankinja je jedina koja je odskočila u pojedinim momentima i još uvek može da bljesne do neverovatnih visina.
Ponovo nešto što vam ukazuje na to da juniorska Grend slem titula može doneti indikacije uspeha vašoj karijeri, ali to i ne mora da znači. Seniori su druga planeta.
Nekada se ucrta, a nekada ne - recimo, 2016. godine imamo kao Grend slem šampionke Veru Lapko, Rebeku Masarovu, Anastasiju Potapovu i Kejlu Dej, a jedino se za Potapovu može reći da ima šanse za drugu nedelju Grend slema osam godina kasnije.
Ali, zato 2018. godine osvajaju Koko Gof, Iga Švjontek, Vang i Lijang. Tu je već sada, sa ovog aspekta, veliki šampionski pelcer.
Interesantno je da još od Marina Čilića i 2005. godine niti jedan juniorski šampion nije uspeo da upari i seniorsku Grend slem titulu sa onom u mlađim kategorijama.
Hrvati su u poslednje skoro tri godine imali tri juniorska šampiona - Mili Poljičak je 2022. osvojio Vimbldon, Petra Marčinko je trijumfovala na Australijan Openu, a Dino Prižmić je sezonu kasnije trijumfovao na Rolan Garosu. Videćemo koliko će se to ucrtati u njihovih "odraslim" planovima.
Ako bismo makar rekli da se trofejom u tim kategorijama ističe kandidatura za dobru karijeru, onda bi u poslednjih nekoliko godina mogli da pratimo Bruna Kuzuharu, Gabrijela Debrua, Martina Landalućea, Aleksandra Bloksa, Henrija Sirla, Žoaa Fonseku, Reija Sakamota, Kejlena Bigana, Nikolasa Kjera...
Mladi jesu, ali tenis je sport koji ne čeka. Morate sve da imate i morate da imate odma da bi bili najveći. Ako ne odmah, onda u najbržem mogućem vremenu. Ostali stižu, prestižu, remplaju se, pokušavaju i sve je to čar individualnog sporta.
No...
Dolazimo do naše gore lista, jedinu preostalu takmičarku iz Srbije i u juniorskoj i u seniorskoj konkurenciji.
Teodori Kostović je sada 17 godina i zauzima šestu poziciju na ITF juniorskom rangu. U samom je, kao što vidimo, vrhu.
Kada se priča sa mladom Teodorom, stiče se utisak da puca od samopouzdanja. Njeni ciljevi su veliki, ogromni. Nekima bi izgledali i kao preteški za ostvarenje, ali ona gura dalje i ima svoju priču od koje ne odstupa.
Na juniorskom Vimbldonu je došla do četvrtinala i sada je vidimo, ovde, na US Openu u istoj fazi takmičenja. Ona je samouverena da ide na titulu.
Ako bi se obistinili njeni planovi, to bi značilo da bi posle 23 godine dobili juniorskog šampiona.
Za to će joj biti potrebne još tri pobede, a prvu će morati da izvojeva već danas posle 19.30 časova po srpskom vremenu protiv Japanke Vakane Sonobe u četvrtfinalu US Opena.
Ruku na srce, Teodora je ubedljivo najbolja juniorka koju je Srbija imala u poslednjih nekoliko godina. Samo poslednja dva turnira je kandiduju za ovo zvanje.
Loše su prolazili i Branko Đurić i Vuk Rađenović i Marko Maksimović i Darja Suvirdjonkova, nešto bolje Lola Radivojević...
No, nakon Grend slem juniorskih naleta, ova imena ćemo morati da sačekamo, čini se, još dugo, a neka će nažalost... Čak i kada se realnost izgovori, ne zvuči dobro, pa je nećemo ni izgovarati.
Kostovićeva će nešto kasnije ovoga dana imati i četvrtfinalni duel dubla gde sa Viktorijom Luizom Baros igra protiv dve Julije, Pastikove i Štusek.
Dala nam je Teodora dovoljan uzorak da možemo da analiziramo, a nadamo se da će odgurati te tri stepenice dalje. Što da ne, u obe konkurencije.
Preko dve decenije nismo imali šampiona, zašto sada na poslednjem Grend slem šampionu ne bi aktivirali nadu u nova vremena?
(Telegraf.rs)
Video: Fil De Fris posle obaranja srpskog čekića
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.