Dečak iz Srbije i njegova 24 Grend slem trofeja

Kiša pljušti. Izlazim i stajem ispod neke tende, palim cigaru i sa prvim dimom podižem glavu ka reflektorima sporednog terena. Jasno se svaka kapljica vidi, bela od sjaja juri da dotakne beton koji je danima bio užaren. Mislim se, da li znaš sa kolikim momentom si u koraku, kakvo istorijsko slovo pišeš? Da mi se u januarskom snu ukazala ova godina, nasmejao bih se izjutra. Ne samo zbog posla, nego i zbog privatnih stvari, ali ovde ćemo sada o onome što smo dve nedelje iz udarca u udarac pratili. Život pravi čuda ako slediš pravac, a mi se sada čuda ne možemo načuditi - ponovo je uspeo.

Sa 10 godina je verovao da će postati broj 1 i da će osvojiti Vimbldon. Sa onim kačketom okrenutim naopako, mlatara reketom i besedi. Jedan cilj, ali veliki za danas, sutra i preksutra. Praktično, za večnost.

Preporučujemo

Sa 20 godina je osvojio svoj prvi Grend slem. Australiju je od tog momenta stavio pod šapu i najavio... Nešto. Nije najavio ovo. Ne može niko da ovo najavi. Njegove patike sa flomasterom iscrtane Đoković kada je Nadal već imao svoje prezime uvezeno nedaleko od đona... Kakav dalek, a blizak srcu momenat.

Sa onim što ima, od naše zajedničke kuće zvane Srbija došao je do svog, ali i našeg zajedničkog ponosa.

Sa 30 godina je već imao 10 Grend slem titula. Već se mešao u srećno kolo zapadne gospode, kvario rivalitet Španca i Švajcarca.

Jedan Srbin iz praznog bazena sanjao broj 1 i Vimbldon? Uzeo 10 trofeja? Ma, nemojte, molim vas.

Ako i jeste, tu mu je negde i kraj. Ovoj bajci konji odlaze sa dva princa, bez trećeg. Nema, ne može, ne uklapa se i ne ide.

Kad su to oni igrali tenisa? Nije to sport za njih, ovaj retki primerak će biti pamćen, ali znate kako? Grešićemo mu stalno prezime kao što grešimo svima njima, pomenuće se u nekoj priči negde dalekoj, nećemo znati da li je iz Srbije, Hrvatske, Slovenije ili možda Slovačke, treniraće nekog prosečnog tenisera na kraju i zaboraviće se između generacija koje će kovati dva imena u nebesa.

Da... Ali, ipak ne.

Sa 35 godina je uzeo i svoj 20. Grend slem. Strah na dvoru, gospodo. Potpiši šta ima, daj poslednju ponudu i kaži da li traži preko?

Hajde, može biti velika trojka, ali ne baš podjednaka. Ipak je Rafa radnik, a Federer elegencija, on je čovek... Čije ime sada dobro znamo. Tu je. U trci je za najvećeg, ali mora još dosta toga da uradi.

Zovu pisara, pergament se po podu vuče na tom velikom zapadnom dvoru, od vrata hale do kraljevskog trona.

Kažu, ima još nekih hiljadu uslova i mogao bi možda da bude najveći svih vremena.

Preko sedam korona, sedam zabrana i sedam deportacija, sedam slučajno pogođenih lopticom linijskih sudija, preko sedam ružnih i neistinitih etiketa, sedam ignorisanja i sedam mirenja sa sudbinom - zaživela je jedna strašna legenda.

Ova legenda je sa 36 godina došlo do svoje 24. Grend slem titule ostavivši svu moguću raspravu i polemiku iza sebe ko je najveći svih vremena.

I one dve velmože utihnuše, pa slabim glasom rekoše da ne znaju ko je najveći. Pustiće, kaže, drugom da sudi.

A, drugi nema šta više suditi.

Od Njujorka samo brojevi sude i niko drugi.

A, brojevi kažu da onaj dečak sa okrenutim kačketom i reketom većim od sebe sada ima ima sve u svojim rukama.

Igra je gotova.

Njegovo ime ne samo da se zna, nego se i poštuje.

Njegove titule su već postale legat za nekog novog kojem isprva neće znati da izgovore ime i prezime, kojem neće znati iz koje je tačno zemlje.

Zato je sudbina u lepšem sjaju.

Njegovo ime je Novak Đoković i dolazi iz Srbije.

Sada svi znaju.

A, ko nije upamtio, brojaću mu do 24.

Gasim cigaru, gase se i reflektori...

Doviđenja, Njujorče, možda ću pred tobom morati nekome da brojim i nešto više.

(Telegraf.rs)