Telegraf u Njujorku (1): Taksista i psovke za dobrodošlicu, kako smo Poljak i ja postali braća pred US Open
Eto, i pored nedostatka jače doze tenisa, priča je uvek iza ugla i pred tabanima
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Ivana
Dopao mi se tekst, pišete onako iz duše i tipične za nova iskustva u stranoj zemlji. Da, ovo sa Poljakom je simpatično, oplemenjuje priču...
Brooka
Sjajan text, kao i obično. Ovo za Poljaka se potpuno slažem! Mislim da se razlikujemo samo po načinu na koji se krstimo i malo u jeziku, inače mentalitetom smo neverovatno bliski