Što bi stari Španci rekli...

Благословен био.... Хвала господину Бећаговићу на још једном “тениском” чланку, а од великог Рафе ћемо се још опраштати у данима испред нас... Многи ће имати шта рећи, неки овако, други онако.... Велики такмичар, тако типичног иберијског темперамента био је, без сваке сумње, највећи Новаков ривал и у том великом, незаборавном међусобном мечу, у тој гигантској трци за почасно место у храмовима тениса, наш Новак је надјачао највећег ривала и показао планети од каквог менталног материјала је саздан... Велики Рафа заслужује још много, много речи љубави и поштовања јер је оплеменио тенис, унео толико своје страсти у игру и тако, годинама, “подизао” нашег Сокола на “височије висине” и досезање неслућених резултата... Њихове “класике” ћемо памтити, неке опет и опет гледати, схватати колико су, некад, неки њихови потези били за антологију тениса и какви светски спортски гиганти су у питању.... Мени ће недостајати тај “Најкијев” симпатични “Апач” са прелепим, некад љуткастим, а некад отужним погледом очију које су све говориле... Па, онда, сви они мали, сујеверни ритуали пре и за време меча, смешни тикови и експресије лица... То је био Рафа, најбоље што је велика шпанска спортска нација изнедрила у тенису, а што је један српски “ратник” надјачао у коначници епског мегдана и тако нам свима показао какво је срце у Сокола... Никад стварно збогом већ само довиђења или “Hasta la Vista” Рафаел.... И хвала на свему - Gracias por todo...