Novak pred US Open pričao o juniorskim danima, Sineru, Alkarazu, pa poručio: "Uvek mi je cilj finale i titula"

Pred nama je početka novog izdanja US Opena, a najbolji srpski teniser Novak Đoković pokušaće da odbrani titulu osvojenu prošle godine.

Tim povodom, Novak je održao konferenciju za medije, gde je govorio o očekivanjima, ali i drugim temama.

Preporučujemo

- Sjajno je biti ponovo u Njujorku. Zdravo svima. Bilo je lepo doživeti ono što sam doživeo sada na Artur Eš dan za klince, krajnje zabavno. Sada, kada mogu da saberem sve utiske i kada pogledam unazad, najveći uspeh u karijeri mi je osvajanje zlata za Srbiju. Imao sam neke poraze na Olimpijskim igrama koji su mi srce slomili, radio sam vredno da bih došao u borbu za zlato. Sa 37 godina sam posmilio, da li je ovo poslednja šansa? Možda. Morao sam da guram jače nego ikada. Ispostavilo se da mi je ovo bio jedan od najboljih performansa u nekoliko godina. U finalu protiv Karlitosa, došao je scenario poput sna, žena i deca tu, cela nacija gleda... Trenutak za ponos, zlato oko vrata, srpska himna i srpska zastava. Posebno, veoma posebno. Verovatno najjača emocija koju sam imao na terenu. Rekao sam da mi je 2012. godina i nošenje srpske zastave najbolji osećaj u karijeri, da je preskače svaki Grend slem, sve dok nije došlo ovo zlato. Kada sam uspeo, posle godina i pokušaja, na način na koji sam to uradio... Bilo je posebno - počeo je Novak.

Prisetio se i juniorskog turnira u Njujorku 2003. godine...

- Sećam se da se nije igralo na otvorenom. Mi smo igrali jer je padala kiša. Morali smo da putujemo autobusom do tih terena. Nisam baš iskusio US Open tada. Ali, jesam kada sam igrao svoj prvi seniorski US Open. Imao sam nekoliko dobrih mečeva sa Gaelom Monfisom, sećam se, i Marijom Ančićem ako se ne varam, u toj prvoj godini kada sam postao profesionalac. Bilo je sjajno biti deo Grend slema, igrati na tim terenima. Sećam se prvi put kada sam igrao na Artur Ešu, bilo je neverovatno, pogotovo za jednog mladog tenisera. Zahvalan sam šta sam sve iskusio od tada do ovog momenta.

Foto: Jose Perez / SplashNews.com / Splash / Profimedia

Od 2008. godine niko nije odbranio titulu na US Openu...

- Za početak, pokušaću da je odbranim! (smeh) Nisam znao taj podatak. Bilo mi je na kraju mozga da je bilo pet ili deset godina, ali nisam znao da je tako dugo. Nadam se da će se promeniti ove godine. To mi je cilj. Uvek mi je cilj da probam da idem do finala i do titule. To se ne menja ni ove godine. Ljudi su me pitali da li znam da, posle zlata, imam sve osvojeno? Osećam još uvek to nešto da me nosi. Imam još takmičarski duh. Još uvek želim da stvaram istoriju i da uživam. Želim da inspirišem ljude da gledaju i igraju tenis. To su neki od razloga zašto još uvek idema dalje. Grend slemovi su najbitniji u našem sportu, istorijski bitni događaji za naš sport. Ako ne igraš najbolji tenis tu, gde će to onda biti. US Open ima najveći teren na svetu. Igraću prvi meč u ponedeljak uveče, jedva čekam da budem pod tim reflektorima. Buka, energija stadiona je nešto posebno.

Kako gleda na situaciju sa Sinerom iz ugla tenisera i člana PTPA?

- Ovakve stvari su baš zbog čega je PTPA osnovan. Glavna stvar za PTPA je teniser, da zastupa 100 odsto prava igrača, da pokriva svaki ugao koji je moguće pokriti. Da može da živi od tenisa. To mora da se popravi. Dosta tema je potrebno da se obradi iz ugla PTPA. PTPA još uvek nije prepoznat u ekosistemu. Mnogo razloga je tu zbog čega je to tako, ali neću ulaziti u to.

- Što se tiče Janikovog slučaja, to je jedan od razloga zbog čeg smo osnovali PTPA, da se uvek zalaže za fer protokole, čiste protokole, za standardizovanje pristupa kod ovakvih stvari. Razumem frustraciju tenisera zbog izostanka doslednosti. Koliko razumem, njegov slučaj je završen istog momenta kada je objavljen. Ali, znate, mislim da je prošlo pet ili šest meseci otkad je ta vest stigla do njega i njegovog tima. Mnogo je problema sa sistemom. Izostanak je standardizacije i jasnog protokola. Razumem sentiment kod mnogih igrača koji se pitaju da li su isto tretirani. Nadam se da su tela našeg sporta mogla da nauče iz ovog slučaja i da imaju bolji pristup u budućnosti. Kolektivno, mora da postoji promena, to je valjda očekigledno. Mnogi igrača, da im ne pominjem imena, ali mislim da znate, imali su sličnu ili istu situaciju sa različitim ishodom. Postavlja se pitanje da li bi igrači bili bolje zastupani ukoliko bi imali novca da se brane u njenom ili njegovom slučaju. Ne znam. Da li je to slučaj ili nije? To bi trebalo da više razmišljamo, da pogledamo u sistem i da razumemo kako da se ne stvaraju takvi slučajevi. Sve bi trebalo standardizovati tako da svaki igrač, nezavisno od rankinga ili statusa ili profila, da ima isti tretman. To bi trebalo da bude to, to je moja obzervacija i mišljenje čitavog slučaja, iz onoga što sam čitao i pričao poslednjih nekoliko dana.

Šta je još cilj u karijeri, kako je na tebe uticala pobeda protiv Alkaraza na OI što se tiče nekih dugoročnih planova?

- Znate, tu sam već dosta godina, igrao sam sa dosta različitih generacija igrača. Dolazilo je dosta novih igrača spremnih da zaigraju na ATP turu, nova rivalstva se kreiraju, a to je bitno za tenis. Rivalitet koji imam sa Sinerom i Alkarazom, kao i sa Zverevom, Medvedevom i Cicipasom, su rivaliteti koji mi još uvek pružaju veliko zadovoljstvo da se takmičim. Inspirišu me na nedeljnoj bazi da guram sebe do perfekcije. Velika je, doduše, razlika u godinama, ali vidimo da to još uvek nema afekciju na moju igru. Osećam se dobro, zadovoljan sam igrom i onim gde se sada nalazim i šta sam ostvario u poslednjih nekoliko godina. Moram da budem sada dosta selektivan što se tiče kalendara i kako odabiram turnire, te gde bi mogao da igram najbolji tenis. Kada već dolazi do toga, Grend slemovi su tu najbitniji i da predstavljam Srbiju. To je ono što me motiviše. Vidi se to na terenu. Ima još stvari mimo terena koji me guraju napred. Volim da budem deo teniske priče i PTPA je jedna od tih stvari. Na tome radim godinama, i pre nego što je osnovana organizacija. Uvek želim da zastupam igrače, to sam radio i u ATP savetu. Osećam da je to deo zaduženja kada ste neko sa zvučnim imenom i statusom u sportu, neko na koga se dosta igrača ugleda, kao što smo Federer, Nadal i ja, legende igre... Ti ljudi traže da ih neko vodi i slušaju pažljivo svaku izgovorenu reč i svaki akt, nadaju se vođstvu. To je ono što osećam. Uvek pokušavam da balansiram stvari, ali mislim da mogu da doprinesem pozitivno na nekim poljima i zato sam još uvek ovde - rekao je Đoković.

(Telegraf.rs)