Iza sedam gora, iza sedam mora, iza sedam planina, iza sedam reka, iza sedam jezera...

Nekako, već su se svi pomirili sa tim da je Novak Đoković najbolji teniser svih vremena. I oni najveći skeptici, teški kontraši i ostali negodovanjem okovani... Svima je jasno. Ne baš pomirljivi ljudi duboko ili plitko u srcu, duši ili glavi znaju da je to činjenica. Mogu da se traže neke anomalije u zakonu, natežu neki sporedni i nebitni rekordi, ali je sve čisto i jasno. Ipak, postoji jedan drevni strah, čini se, davno zaboravljen. Neutralisan i prevaziđen. Zapravo, jedina misao koja se do pre nekoliko nedelja mogla meriti sa ostalim zaboravljenim ludilima, ali dovoljno jaka da se drži na umu. Negde se šuška da još uvek postoji, po krčmama i kafanama se prenosi glas... Šapatom, od stola do stola, do starog krčmara i krigle, kažu... Vratio se.

Jedini čovek koji bi u decenijama i možda vekovima pred nama mogao da ugrozi srpsko sportsko božanstvo jeste Rafael Nadal.

Preporučujemo

U protekle dve godine je toliko puta demantovao samog sebe. Tačnije, njegovo telo je demantovalo njegov um. Taman kada bi teniska scena bacila jedan reflektor na njegov povratak, on bi bio odložen. Posteri, društvene mreže, analtičari - sve bi iz turnira u turnir bilo podreženo njegovom ponovnom stupanju na teren.

Na tačno tri turnira smo ga videli ove sezone. Naravno, ni blizu titule. A, nije mu ni bila cilj. Sve misli su bile mučne. Toliko puta smo čuli ono "nažalost, neću moći".

Generalno i svima iz teniskog sveta poznato jeste da je on jedini aktivni igrač koji bi mogao da ugrozi jedan od dva Novakova najvrednija i najlegendarnija rekorda.

Teško da bi mogao da dopuni sve one nedelje na prvom mestu ATP liste, pa sve i da prebaci u petnaestu brzinu, ali... Na dva trofeja je od one 24 Grend slem titule u rukama najvećeg.

Jeste, kažem, sve to u opsegu fantazije, ali je moguće. Ili, bolje reći, jedino moguće, pa makar skoro i nemoguće.

Šta se to dešava pa se stari oprez budi?

Foto: Tanjug/AP

Brizbejn je bio ona iskonska karta za povratak na Grend slem. Hajde, kažu svi, da vidimo u kakvom je stanju stari zmaj. Nije bitan rezultat koliko nada da može nešto.

Meč sa Džordanom Tompsonom je pokazao baš ono što je bilo savršeno jasno. Sve na muku, ogromne količine znoja i krajnje posledice koje su vodile ka propuštanju Australijan Opena. Oporavak je još trajao.

Čekala se šljaka. Tu je ime izgradio i tu je njegova niša. Pa, još u svojoj kući. Sve obećano između Australije i Španije je bilo nemoguće. Izlazili su razni snimci gde kao sumanut trči i udara, gde liči na starog sebe, ali nakon svake takve objave stizala je i ona da neće igrati na turniru za koji se priprema.

Kako se trijumfalni povratak odaljavao, i oni sa najvećim nadama su počeli da broje dane do onog poslednjeg i oproštajnog nastupa. Ličilo je da je kasno. Za sve. I Federer je u poslednjim danima teniskog bivstvovanja vukao povrede i dobijao udarce od neznanih junaka. Zar je to ono što je ostalo, moj Rafaele?

E, pa nije baš žuta loptica htela tako.

Tražio je Nadal najbolji momenat, tražio je u isto vreme sebe i snagu koju bi mu dala stari žar.

Propraćen podrškom sunarodnika, došao je tamo gde ga apsolutno svi vole. Došao je tamo gde mu prave krila.

Pun stadion u Barseloni. Dao mu zdravlje od boga i ritam koji je podsetio na nešto što je bio. Italijan Koboli je bio zalogaj da se stomak zavara, a drugo kolo je bilo za pun obrok.

Foto: Pau Barrena / AFP / Profimedia

Pošteno gledajući, Rafa je prvi pošten zadatak baš dobio tada, protiv Aleksa De Minora, Australijanca koji ima kapacitet da trči tri dana bez prestanka i pravi brzi haos na terenu.

Baš mu je to bilo potrebno. To je bilo merilo.

Poraz.

Ali, osetila se iskra. Kada može sa momkom na rubu Top 10, onda može mnogo više nego što se očekivalo na startu sezone.

Šta mnogo više, već se mašta raspalila.

Sledio je Madrid. Nema loših signala, nema nagoveštaja povlačenja.

Ritam je našao, a meč sa maloletnim Blenčom je bila karika za lagan preskok. Samo pumpa na kojoj je natočio gorivo.

Evo njemu ponovo De Minora. Kažem, idealnog za probu fizičkih sposobnosti. Ne moramo da pričamo o prednosti domaćeg terena i buljuku navijača, jer ga tako nešto čeka i na Rolan Garosu, iako nije Francuz.

Ovoga puta, to je bio Rafa. Da, onaj Rafa kojeg pamtimo. Dobro, nije bio u transu baš onakvom i na vrhuncu svojih mogućnosti, ali u izdanju koji može da izbaci jednog De Minaura koji je postao redovni član Grend slem završnica.

Foto: Tanjug.rs/AP

Nastavilo se i protiv "šljakaša" Pedra Kaćina, gde je bilo "mučenja", ali je Nadal ponovo pokazao zašto je jedan od najvećih boraca koje je sport ikada imao.

I beba prihvata zalogaj po zalogaj u obroku, nema žurbe, sve je natezanje, a Nadal jeste bio kao novorođen nakon povrede. Sve je moralo ispočetka. A, evo dokle je stigao. I to tačno kada mu treba.

Čini se da je spreman. Ne sme se izostaviti činjenica da ga u Parizu čeka frenetična publika. Svog dragog Nadala ne bi ostavili nikada, pa ni sada kada nije u Top 500.

Znaju oni koliki mu je kapacitet, čuju vesti iz komšiluka. Situacija se zaoštrava. Svi sklapaju oči i zamišljaju spektakl. Odnos onoga što se dešavalo na početku godine i ovog momenta je drastičan.

Šta god bude uradio do kraja turnira, uradio je. Neće biti mačji kašalj nikome. To je ono što su želeli njegovi navijači. Ne vide ga više, kao što jesu, na nekoj drugoj lestvici i revijalnom pozdravu. Vide ga u završnici. Ovaj "bust" ne može nazad, može samo da se pojača u skadu sa njegovim daljim pozitivnim rezultatima u Madridu, a onda i Rimu koji je pred nama.

Pa sve da osvoji Rolan Garos, ne bi stao na isti stepenik sa Novakom. To je svima jasno. Ali, sve to vuče neke druge emocije, neka druga naprezanja i planove.

Đoković jasno daje signale da ga interesuje isključivo zlato na Olimpijskim igrama. To, pa sve ostalo. Iako se odavno nije okrenuo iza sebe.

Poenta je da Đoković skoro dve godine nije pogledao u retrovizor i da bi taj momenat mogao da se desi. Ovaj pritisak se nije do nedavno video.

iza sedam gora, iza sedam mora, iza sedam planina, iza sedam reka, iza sedam jezera... Jedna aždaja daje znake života. Blago ne čuva, jer je ono kod srpskog viteza. Njen drevni zadatak je da ga otme. Koliko će znati i moći... E, pa... Čeka nas zabavno leto.

(Telegraf.rs)