Bili Novak i Goran na Marsu...

Niti je smešno, niti je za plač. A, rado bi se grohotom nasmejao, a možda i od smeha pustio koju suzu. ATP je doneo odluku da ne udeli Goranu Ivaniševiću titulu najboljeg teniskog trenera sezone. Ko god je delio ovu nagradu, definitivno je bio zaleđen tokom čitave godine kao što se pričalo za Volta Diznija ili živi u svetu crtaća od Volta Diznija. Nema drugog objašnjenja i nema treće solucije. Osim, možda, mentalno izazovnog stanja. To je onda dosta veći problem od odbijanja realnosti.

Titula najboljeg šefa struke u belom sportu dodeljena je Simoneu Vanjociju i Darenu Kejhilu, dvojcu koji je učestvovao u radu sa Janikom Sinerom, Italijanom koji je plitko uz Novaka iskočio ove sezone.

Zašto kažem plitko? Jer je uspeo da se okiti Dejvis kup titulom sa Italijom, dok je na svim ostalim Grend slemovima gledao iz blizine ili velike daljine Đokovića kako podiže najbitnije trofeje.

Razumem ljutnju Srbina. Nije do srditosti, već do logike, matematike i svih ostalih prirodnih nauka koje potkrepljuju činjenicu da je Goran uz Novaka osvojio tri od četiri Grend slema, uz to što je iz boksa posmatrao i finale Vimbldona, a učestvovao je osvajanju završnog Mastersa, Mastersa u Parizu i osvajanju Sinsinatija i Adelejda.

Malo li je? Ne znam, kažu ljudi iz ATP-a da jeste.

Pa, šta je to bolje od tri titule i jednog finala na Grend slemu, završnog Mastersa, dva trofeja Mastersa i Adelejda?

Bolje je, recimo, jedan Masters, te turniri u Pekingu, Beču i Monpeljeu.

Znam, znam, sad ćete vi da kažete kako je smešno poređenje, ali onaj ko bi trebalo da vidi, ne vidi, ne čuje i ne priča teniskim jezikom.

Čovek koji je bio uz Novaka u godini gde je zacementirao mesto najboljeg svih vremena nije čovek koji je proglašen za najboljeg trenera godine.

Tačno sada i Gorana zamišljam kako se smeje, kako daje sebi svojstven šaljiv komentar na ovaj bizarni događaj.

Nije ovde problem čak ni subjektivnost izbora, jer bi u ovom slučaju i majka sinu rođenom rekla da ne može da mu da nagradu, jednostavno, ima jasno boljeg od njega.

Nemojte misliti da unižavam uspeh Kejhila i Vanjocija, ispričali su i oni lepu priču sa mladićem koji je postao glavni konkurent Novaku u poslednjem delu sezone.

Dobio ga Janik u Torinu jeste, ali je nakon toga poražen u finalu. Dobio ga Janik u Malagi jeste, ali je spasavao živu glavu uz primese čuda. A, gde je Janik bio na Grend slemovima, onde gde se "pika"?

Pa, u Australiji i SAD je završio u četvrtom kolu, Đoković ga je "skratio" u polufinalu Vimbldona, a na Rolan Garosu je ispao na drugoj stepenici.

Ko je kome bio više od koristi? Možda to nije bio Goran, to je bila "Šauma".

Na nešto više od dve nedelje smo od nove sezone svetske teniske predstave.

Ili će Đoković da osvoji sva četiri Grend slema, trku Formule 1, titulu Lige šampiona i prsten u NBA ligi, da pozove Gorana u dubl da osvoje zajedno sva četiri Grend slema u toj konkurenciji, šampionski trofej odbojke na pesku i izveslaju do Olimpijskog zlata ili neće biti ni naredne sezone nagrade za najboljeg trenera.

Izvini, Gorane, možda kad osvojite Mars i Saturn Open ili Otvoreno prvenstvo Mlečnog puta imaš pravo na titulu najboljeg.

Ovi Australijan Openi, Rolan Garosovi, US Openi i završni Mastersi se ne broje.

(Telegraf.rs)