Novak je Novak, ali se na Laslu lomi

Noć pred pokret... Rekli su Britanci šta su imali pred četvrtfinalni okršaj Dejvis kupa, a rekli su vala i Srbi. Ne vidi se ni momenat oklevanja kod naših momaka, prisustvo Novaka je poput totema koji zrači onom nekom pobedničko-porodičnom energijom. Svi su tu, svi su spremni, pa neka bude šta i biti mora.

Kako i pravilo nalaže, pojavila se u čitava srpska delegacija pred sedmu silu, da razloži želje i planove u Malagi. Puna hala novinara, a naših tek nekolicina.

Preporučujemo

Džaba čitav zid srpskih reprezentativaca kada njih samo interesuje Đoković i njegovo životno vanserijsko delo.

Sve se okrenulo oko njega uz finese ostalih, a Novak je sam sebe ispravio iz "ako osvojimo" u "kada budemo osvojili".

Ko bi to trebalo na ovom plavom klikeru usred univerzuma da bude siguran u sebe ako ne najbolji teniser sveta svih vremena?

Njegov stav je jasan po dolasku Srbije na jug Španije - ide se na svaku pobedu i ide sa na "salataru".

Sve ostalo nije opcija.

*klimnuše glavom svi srpski teniski serdari pokraj njega*

Svi oni isti ljudi koji su baražnom paljbom koristili "Novak" munciju u maloj medijskoj sali, istim oružjem su se ustremili i na Britance koji su bili praktično saterani u ćošak da ponaosob priznaju da je Đoković nešto što nije viđeno u svetu sporta. A, pritom, sada će morati protiv njega.

Nimalo zavidan položaj.

No... Već je iz papira jasno ko će na koga od 16 časova pa nadalje, samo nužne i radikalne promene bi mogle da donesu neke druge parove od onih predviđenih.

Novak će igrati sa Kameronom Norijem, uzdanicom Ostrvljana.

A, nije ni njemu svejedno što je baš tako.

Jednom je naljutio Srbina, onomad u Rimu, kada ga je pogodio lopticom posle poena i od tada ima poseban tretman u očima najboljeg. Onaj ljuti tretman koji će ga verovatno ponovo koštatiti glave.

Nekako, više i ne razmišljamo da li će Novak da pobedi. To nam je bod, pa nam je bod.

A, šta ćemo sa drugim? To jest, prvim?

Očekuje se da pol poziciju od starta zauzme Laslo Đere koji je ove godine pokazao da u kuburi ima nešto više od onoga što je pokazivao ranijih sezona.

Mentalno stabilniji, teško savladljiv za slabije rangirane igrače.

Na njemu će se, izgleda, sve lomiti.

Laci će skoro sigurno na Džeka Drejpera, levorukog servera koji se u jednom momentu konferencije izgubio i pobrkao lončiće.

Izgleda da je imao uvid u treninge Srbije, jer je samo tamo mogao da vidi Filipa Krajinovića kojeg već sada dugo nema na profesionalnim žrebovima. Verovatno će se vratiti, ali Džek ga je naveo kao opasnost i za sutrašnji dan.

Ipak, najviše je pominjao Đokovića, ali i Lasla koji će ga gledati preko mreže.

Zašto se baš lomi na Đerea?

Jedno je želja, a drugo je realnost - Srbija nema klasičnog dublaša u sastavu i vratolomije koje bi usledile na 1:1 bile bi više u domenu "snađi se, sine moj".

Ozbiljan par dubl igrača je pod zastavom Velike Britanije. Nil Skupski i Džo Salisburi su momci koji su toj konkurenciji posvetili život i karijeru, a ona im je vratila mnogobrojnim trofejima na tom polju.

Definitivno se radi o adutu iz rukava, onog kratkog rukava koji svi vidimo. Jednostavno, vidimo i ne želimo da on bude povučen.

Bolje u dva singla nego u neizvesnu dubl priču.

Ali, ako bi i došlo do nje, ponovo bi bio Novak na terenu.

Nije baš vajan tome, objašnjavali su i Britanci razliku između te dve stvari. Sve ima poentu, a poenta je da je Novak Đoković najbolji teniser sveta i svih vremena... U singlu.

U dublu je to druga priča, više eksperiment koji je viđen u Parizu baš sa namerom.

Miomir Kecmanović i Đoković su odigrali jedan meč u Bersiju, pokazali se sjajno, a onda je nažalost sve ostalo na tome zbog Mišine povrede.

Njih dvojicu ćemo skoro sigurno gledati zajedno na terenu ako prigusti.

No, što brže, to bolje.

Da se u dva dvoboja reši priča sa singlašima Britanije, pa se u parne avanture ne mora ni ići.

Sve jasno, sve čisto.

Lepo spavanje, pa reket u ruke...

Za Srbiju.

(Telegraf.rs)