Čega li se sada plaše?

Kažu, mladi ne mogu da dišu od Novaka Đokovića. Srbin sve trofeje uze i zapleni. Ali, sada ga nema na turu. Žrtvovao je kinesku avanturu da bi se odmorio, usredsredio na ono zbog čega još uvek izlazi na teren u punoj teniskoj opremi. Pa, gde su sada ti koji su žalili da ne mogu od njega da dođu do daha? Da li im je on postao izgovor za neuspeh?

Samo Grend slemovi, samo Srbija i Olimpijske igre. Eto, to je armatura misli u Novakovoj glavi, a poneki turnir na kojem se pojavi, pojavi se isključivo da bi se pripremio za malterisanje snova. Rezultat tu i nije toliko bitan koliko kalibraža udarca i sakupljeni minuti u zvaničnim borbama.

Preporučujemo

To ćemo gledati, verovatno, do kraja Đokovićev karijere. I ima smisla. Ima skroz smisla, jer dok se ostali bore za po koji trofej, on se konstantno trka sa istorijom.

Masters u Parizu ga čeka na kraju meseca, a do kraja godine samo još grb na srcu i završna masterska priča u Torinu. I to ima smisla, a mogu se kladiti da bi obe titule u Francuskoj i Italiji poslao brzom poštom u zamenu za još jedno slavlje sa reprezentacijom Srbije.

No... Trenutna dešavanja u belom sportu su mu ukazala na još jednu superiornost u odnosu na najvećeg rivala, Rafaela Nadala.

Mogao bi Novak uskoro da ima duplo više nedelja na prvom mestu svetske rang liste od Španca. A, nije da Rafa ima pet sedmica, a on deset, već bik sa Majorke stoji na impresivnih 209. nedelja.

Šta li je ovo što srpski teniser radi, ako ovo što Nadal ima jeste impresivno?

Kao što rekoh, momenti na turu mu dozvoljavaju da produži korak ka takvom uspehu, jer su mladi lavovi omamljeni i samo gube bodove u Kini.

Kada se digitron uključio u svu priču pre Dalekog istoka, Karlos Alkaraz je mogao da gadno priđe Novaku i možda ga ugrozi.

Ipak... Ne.

Ne, ako se srpski as bude pitao, jer mu je potrebno samo da odbrani bodove iz Torina i Pariza i da se ovenča sa prvim mestom sve do kraja godine.

Ne možemo baš oduzeti Alkarazu ogromne uspehe koje je ostvario ove godine, jer titula na Vimbldonu, pa polufinala Rolan Garosa i US Opena, ali i ostali dobri rezultati nisu nešto što će lako u zaborav.

Zato i jeste u takvoj situaciji da se nada.

No, Kina mu nije dala ono u šta se nadao.

Došao je u Peking kao prvi favorit, a ispao je u polufinalu od Janika Sinera.

Došao je u Šangaj kao prvi favorit, a eliminisan je u osmini finala od Grigora Dimitrova.

A, i pored toga što je ostao sa distance da maše kineskim trofejima, nisu rezultati baš toliko loši. Samo nisu u skladu sa njegovim renomeu i glasu koji ga bije u poslednje vreme.

Hajde i on, ali ostali koji pokušavaju prilično se loše provode i pored izostanka profesora sa časa.

Upravo je pomenuti Siner taj koji je mogao opasno da se proslavi u ovom haosu koji nastane kada Novaka nema.

Italijan je osvojio Peking, ali taman kada su svi pomislili da će neko dohvatiti zlatnu žicu konstantnosti, Janik se oprostio od Šangaja već u osmini finala.

Ne može se tražiti, izgleda, još stabilnost među ovim talasom koji je svetska sportska javnost telima branila od Đokovića i njega krivila za to što još uvek ne mogu da preuzmu glavnu palicu.

Pa, čega se sada plaše? Nema Novaka, odmara.

Danil Medvedev, kao treća perjanica, nije otišao dalje od trećeg kola Šangaja, a u Pekingu je odigrao finale protiv (ponovo da ga pomenemo) Sinera.

Eto, ispade da se najviše baš Italijan proslavio u kineskim borilištima, jer svi ostali su bili daleko od bilo kakvog uspeha.

Holger Rune ima ogromnih problema da ustanovi formu, sve mu teže pada da se održava u Top 5 i vrlo lako bi mogao da to peto mesto prepusti Andreju Rubljovu.

Stefanosa Cicipasa možemo gledati kroz prizmu ogromnih turbulencija, prvo zbog izmene stručnog štaba i povratka oca na kormilo struke, a onda i zbog izgubljenog fokusa na sami teren.

Grk puni novinske stranice, ali više zbog svoje veze sa Špankinjom Badosom, pa ta pozitiva u privatnom životu pravi balans sa negativnim izdanjima na turu.

Pravo je čudo što je još uvek u Top 10, jer mu još od piste u Torontu ništa ne ide od ruke.

Nije povezao dve pobede od avgusta, ali jeste dva poraza.

Gubio je od osmog meseca od širokog spektara tenisera - Gaela Monfisa, Huberta Hurkača, Dominika Strikera, Aleksa Molčana, Nikolasa Đarija i u Šangaju pre dva dana od Iga Ambera.

Nigde dalje od drugog kola, pa ni na US Openu, a svetla tačka mu ostade u Los Kabosu gde je titulom najavio nešto što nije predstavio.

Rune je u još gorem stanju od Stefanosa. Danac ima samo jednu pobedu još od jula!

Holger je u Rimu ličio na nekoga vrlo prkosnog, spremnog da ruši i samog Đokovića, jer je i slavio protiv njega u glavnom gradu Italije.

Od Vimbldona, čovek jednostavno ne zna gde je levo, a gde desno.

U poslednjih 10 mečeva je pobedio samo jednom, i to Ože Aliasima koji je verovatno jedini koji je iz krema u lošijoj formi ove godine od njega.

Kasper Rud zasija, pa nestane, Andrej Rubljov krene, pa stane, Aleksandar Zverev se ponada, pa razočara, a Tejlor Fric ne daje ono što su mislili da će dati.

Suštinski, priča ne dobija drugi pravac ni kada Đokovića nema tu. Novak im je samo još veća barijera kada je prisutan.

Ni kada ga nema, niko se ne sili da napravi zalet, da bude dovoljno veliki. Svi lako mogu da padnu na stepenici na kojoj im niko ne predviđa.

Možda su pred nama neka čudna vremena gde će sve ovo, što gledamo sada, biti normalno.

Ali, ne dok je Đoković tu. Tu stabilnost, forma i veličina nikada nisu upitni.

(Telegraf.rs)