Da li je vreme za šišanje?

Ovih dana Srbi igraju samo za nekakve titule i zlata, praktično svako takmičenje koje vidimo mi pokušamo da osvojimo. Košarkaši bili blizu, odbojkašice isto, Novak uzeo US Open, Ivana Vuleta svetsko, basketaši evropsko zlato, uskoro će svaka kuća u našoj zemlji imati po jednog šampiona. Do kraja ove decenije će ostati nekoliko domaćinstava koje neće imati neku medalju. 

No, nema vremena za čekanje, nema vremena za stajanje u mestu - teniska reprezentacija je u četvrtfinalu Dejvis kupa i verovatno će biti glavni favorit da se dokopa trofeja krajem novembra u Malagi.

Da nije Novak ispucao onaj jedan nesrećni smeč u mrežu centralnog terena na Vimbldonu, ove godine bi osvojio verovatno sva četiri Grend slema.

Ovako, osvojio je tri. Not to bad, što bi se i Đoković sam našalio. A, sada bi mogao da ima verovatno najlepšu godinu ukoliko bi ponovo doneo "salataru" Srbiji sa naoštrenom družinom.

Crta se scenario, sve što je moglo da se desi na ruku naše zemlje skoro se desilo. Nije da se sklanjaju svi sa puta, ali splet okolnosti je očistio sve veće prepreke.

Možemo da opustimo ruku i misao, da slobodno kažemo da je jedan bod siguran protiv koga god budemo igrali. A, kakvu formu ima Laslo Đere od Vimbldona, ne bi pogrešili kad bi položili velike nade i u taj drugi.

Retko ko će se od Top 10 igrača, osim Novaka, pojaviti na velikoj smotri u Španiji. Ne zato što ne želi, nego zato što je njegova reprezentacija eliminisana pre finalnog turnira ili joj je zabranjeno učešće.

Situacija je sledeća - Karlosa Alkaraza nema, Danila Medvedeva nema, Holgera Runea nema, Stefanosa Cicipasa nema, Andreja Rubljova nema, Kaspera Ruda nema, Aleksandra Zvereva nema...

Već je ovo dovoljno da se ukaže vizija najlepšeg, a pritom i preostala dva člana Top 10 priče, Tejlor Fric i Janik Siner, nisu sigurni kao učesnici i njihove reprezentacije možda neće biti prisutne u Malagi ako ne zapnu u poslednjim okršajima grupe.

Verovatno da bi se Fric i Siner priključili svojim selekcijama u nastavku, iako nisu bili deo sastava do ovog momenta. Nije tu ništa izvesno, a ono što jeste izvesno je pred našim očima - Novak i Srbija gledaju sa osmehom sve što se dešava.

Predugo se čeka titula Dejvis kupa. 

Jedinu smo podigli pre 13 godina i dobro urezana slika naših tenisera ošišanih na nulu ponovo se ukazuje, nekako, i stidljivo i otvoreno.

Da bi sve bila realnost, pre svega, Đere mora da ostane u ovom ritmu u kojem smo ga godinama očekivali. 

Možda i prvi put od 2010. godine imamo pravu "back-up" priču sa Dušanom Lajovićem i Hamadom Međedovićem koji svoj nivo mogu da porede sa kojim god drugim reketom koje god druge reprezentacije.

Dubl je u ovoj konstalaciji veoma bitan. Nikola Ćaćić je specijalizovan za tu vrstu posla, a i Miomir Kecmanović je proteklih godina dokazao da mu ide ta konkurencija.

Nije Novak sve, ali je ogromna sigurnost. Za titulu su svi pobrojani potrebni. Pa, ako ćemo ponovo da se šišamo, onda svako mora da da svoj doprinos.

Još uvek nisu kompletirani četvrtfinalni parovi za novembar, ali kakav god Srbiji put bio, srećne zvezde su ga obasjale i pročistile za ono što čekamo skoro deceniju i po.

Đoković bi kompletirao ovu bajku koju živi, Đere bi dobio potvrdu za minuli rad, Međedović bi moguće dobio onaj dodatni motor za lansiranje ka top klasi, a Ćaćić, Lajović i Kecmanović bi dobili samopouzdanje koje je narušeno u proteklom periodom.

Sjajna ekipa momaka možda već sprema mašinicu.

Videćemo da li se sve bajke završavaju srećnim krajem.

(Telegraf.rs)