Tekst katoličkog sveštenika zašto Zapad ne voli Novaka: "Njegov greh je odbijanje da igra igru koju vole"
"Novak Đoković je možda najbolji svih vremena, ali zašto ga navijači ne vole", naslov je teksta na sajtu "Amerčki magazin", koji je objavio katolički sveštenik i asistent na filmskim studijama na Univerzitetu "Lojola Merimaunt" u Los Anđelesu, Džejk Martin.
Autor teksta, koji i radi na ovom portalu koji se, pre svega, bavi pogledima na svet iz perspektive jezuitske verzije katoličke vere i kulture, priča o tome zašto "zapadni svet" ne da ne može da prihvati srpskog tenisera i činjenicu da je svojim sportskim rezultatima pokazao da je najbolji svih vremena, već da u stvari neguje i neku vrstu mržnje i animoziteta prema njemu.
Preporučujemo
Dobre vesti za srpski tenis: Đoković na spisku selektora Troickog za Dejvis Kup!
Senzacionalna Natalija Stevanović konačno saznala kad igra sledeći meč na Vimbldonu
U uvodu teksta osvrnuo se na Novakovo osvajanje Rolan Garosa i rekordne 23. Grend slem titule, čime je postao najtrofejniji teniser svih vremena, te kako to nije imalo toliko veliki odjek u zapadnim medijima i ljubiteljima tenisa u tom delu svetga.
- Đokovićeva nepopularnost na Zapadu je duboka. Njegova priča je puna raznih incidenata, na i van terena, zbog kojih bi bi se i najprekaljeniji stručnjak za odnose sa javnošću zgrozio - napisao je Martin na početku, da bi potom podsetio na Novakov proboj na veliku scenu igranjem finala na US openu 2007. godine protiv Rodžera Federera.
Podsetio je kako je tada njujorška publika bila oduševljena harizmatičnim Beograđaninom u čijim imitacijama su uživali, a njegova priča o odrastanju tokom ratova 1990-ih na Balkanu im "cepala srca". Ali to se vrlo brzo promenilo za 180 stepeni. Počeli su da im smetaju njegovi izlivi emocija na terenu, medicinski tajm-auti i predaje kada gubi, vrištanje na skupljače loptica.
- Spisak Đokovićevih katastrofa u javnim nastupima je dugačak, da budemo precizni tačno 89, prema jutjuberu koji je sakupio sveobuhvatnu montažu njegovih prekršaja. Ali na kraju dana, prezir javnosti prema Đokoviću svodi se na 2 ključna faktora: "Priča o vakcinaciji" i "Priča o Fedalu" - navodi autor teksta i potom razlaže ova dva uzroka, koje smatra da su izazvali netrpeljivost zapadne javnosti prema njemu.
- Đoković je izazvao veliku pometnju u javnosti kada je odbio da se vakciniše protiv virusa Covid-19, odluke koja se pretvorila u globalni spektakl pred Australijan open, u januaru 2022, kulminirajući time što je Srbina Vlada deportovala iz zemlje nakon desetodnevne drame. Đokovićevo odbijanje da se vakciniše ne samo da je narušilo njegovu sliku u javnosti, već je i omelo njegovu potragu da postane najveći igrač svih vremena.
Martin potom navodi da nije pomoglo ni to što je Đoković tvrdio da on nema nikakve veze sa "antivakserskim pokretom".
- Đoković je više puta rekao da njegovo odbijanje vakcinacije nema nikakve veze sa pokretom „anti-vaks“. Umesto toga, on tvrdi da to ima veze sa njegovom brigom o tome šta on, kao elitni sportista, stavlja u svoje telo. Zaista, Đokovićeva ishrana i fitnes režim su dobro dokumentovani i toliko su ekstremni da bi čak i njegovog prijatelja Toma Brejdija naterali da obesi glavu.
Ipak, još veći razlog od toga zašto Zapad ne može da prihvati Novaka, jeste što je narušio ideal teniskog rivalstva između Federera i Nadala, omiljenog para teniske publike koja smatra da je to bilo zlatno doba tenisa, dok se nije pojavio Srbin.
- Rodžer i Rafa zajedno su stvorili ono što mnogi smatraju zlatnim dobom tenisa, koje u suštini predstavlja to vreme od kada je Federer prvi put uzeo trofej Vimbldona 2003. do... pa, možda kada se Nadal penzioniše krajem 2024. Fedal, a time i Zlatno doba tenisa, dostigli su svoj vrhunac negde oko 2008, možda tokom finala Vimbldona te godine, gde je Nadal dobio epsku bitku, 9-7 u petom setu. Federer, Švajcarac, svojom klasičnom tehnikom i džentlmenskim dekorom, pronašao je svog savršenog protivnika u mišićavom, sa sujevernim tikovima i teškim topspinom Nadalu. Sve što Federer radi na terenu izgleda lako; sve što Nadal radi izgleda iscrpljujuće. Naizgled prijatelji van terena, oni su san publiciste. Kod Fedala je sve netaknuto, prefinjeno, bez oštrih ivica; samo nemojte se previše približavati ili postavljati previše pitanja i uništiti idiličnu auru koja je tako pažljivo kreirana - piše autor.
Ali onda se pojavio Đoković.
- Trebalo je da odvlači pažnju, da Fedal ne bi postao previše samozadovoljan, previše dosadan. Trebalo je da bude izazivač i, da, možda čak i da pobedi ponekad, kao na Australijan openu 2008. Ali nije trebalo da pobeđuje baš. Iznenada, Fedal je postao "Velika trojka" (i na kratko sa usponom Britanca Endija Mareja, "Velika četvorka"). Kada je Đoković savladao Federera na njegovom "domaćem terenu" u finalu Vimbldona 2019. u nedvojbeno boljem meču i od finala između Federera i Nadala 2008. godine, postalo je jasno da je „Fedal“ možda san publicista, ali Srbin je bio kameno hladna istina.
- Đoković se ne samo približavao izjednačenju sa Rafom i Rodžerom, već je počeo da ih i nadmašuje. Đokovićeva 2021. se pokazala kao jedna od najvećih godina u istoriji sporta, jer je došao na samo jedan meč od osvajanja kalendarskog Grend slema, dostignuća koje su postigla samo još dvojica muškaraca — od kojih je jedan, Rod Lejver, uspeo. to dvaput. Bilo je to dostignuće kome se ni Federer ni Nadal nikada nisu približili, a legitimisalo je Đokovićeve tvrdnje da je, ako ne i GOAT, svakako na putu - naveo je Martin.
Potom se osvrće i na ono što bi mogao ovogodišnji Vimbldon da potvrdi.
- Kako Vimbldon počinje ove nedelje, verovatno najvidljiviji globalni trenutak u tenisu tokom godine, sport se nalazi u jedinstvenoj "neprijatnoj situaciji" da ima svog možda najboljeg igrača, na pragu svog najvećeg trenutka, a svet spreman da odgovori kolektivnim sleganjem ramena. Što je šteta, jer je Đoković, uprkos svim svojim prošlim greškama i katastrofama u odnosima s javnošću, jedinstven za savremenog profesionalnog sportistu: on nije proizvod firme za odnose s javnošću ili tima za brendiranje. On je antiteza "Fedala".
- On je po svemu odan otac, muž i pobožni srpski pravoslavni hrišćanin. Kao teniser, on je najbliže tehničkom savršenstvu koje je igra ikada videla; njegov rad nogu, pokreti, držanje, "čitanje igre" su bez premca. Što je još važnije, iz mentalne perspektive on tačno zna šta mora da radi na terenu u svakom trenutku. I izgleda da niko ne uživa u pritisku više od njega.
Hvalospevi nastavljaju da se ređaju.
- On je fenomen koji se dešava jednom u životu, koji je imao nesreću da igra u isto vreme sa još dva fenomena, od kojih su obojica imali prednost odrastanja u zapadnoj Evropi, pripremani za slavu i sve njene prateće izazove od samog početka. Đoković je, naprotiv, rođen u istočnoj Evropi u vreme rata.
Martin se onda vraća na principe kojih se Novak čvrsto drži i to što odbija da podilazi bilo kome zarad dobre slike u javnosti o sebi.
- Đoković je čovek s manama, što je dokazao u mnogo prilika, ali koji sportista nije?! Čini se da je njegov zločin njegovo odbijanje da „igra igru“ — igru van terena, to jest, koju zapadni mediji toliko vole. Njegovo odbijanje da bude bilo šta drugo osim onoga što jeste, nažalost, umanjuje njegove uspehe na terenu. Živi po svojim principima, za koje je više puta javno priznao da potiču iz njegove hrišćanske vere. I dok se mnogi ne slažu uvek sa svim njegovim stavovima, uključujući i vašeg dragog autora, postoji nešto za divljenje u njegovom odbijanju da odustane od svojih uverenja.
- Možda se ne slažete sa njegovim stavom o vakcinaciji, ali u svetu sporta koji je toliko zaokupljen diskursom koji okružuje rekorde i ko je GOAT, činjenica da je bio spreman da žrtvuje profesionalna dostignuća i svoje sportsko nasleđe zarad svojih uverenja je čudnovato vredno divljenja.
Na kraju autor teksta zaključuje.
- Više puta se podsećam — što je iznenađujuće često za katoličkog sveštenika od 40 i nešto godina — da većina ljudi nije obožavatelj Đokovića. Shvatam. Pošto sam odrastao 1980-ih kao obožavatelj Džona Mekinroa, video sam pomešane emocije koje su njegovi temperamentni ispadi izazivali u javnosti. Pa ipak, čini se da je kod Đokovića malo onih sa „pomešanim” emocijama. Jednostavno postoji "nevoljenje"...
- Možda je Novaka Đokovića teško voleti; on to svakako ne olakšava. Ipak, zato što je on zadivljujući sportista, otac pun ljubavi i saosećajni humanitarac, ne mogu a da ne budem njegov navijač. On je potpuno čovek, i u dobru i u zlu i ne mogu a da se ne divim tome.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Otkriven pravi razlog zašto Đoković, Federer i Mari nisu bili na oproštaju Rafaela Nadala
Siner vratio nadu Italijanima: Baez osvojio samo tri gema, dubl odlučuje o pobedniku
Šok za Italijane na Dejvis kupu: Museti počišćen od Serundola, Siner mora da ih sačuva od ispadanja
<% post.title %>
SAD poklekao posle velike drame, Australija je u polufinalu Dejvis kupa
Video: Stefan Đoković udara loptu kao tata: Predivan snimak treninga Noletovog sina
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Brut
Bravo za ovog covjeka i tako divan tekst koji se nece svidjeti zapadu, svaka cast!
Podelite komentar
Dr
Da se čovek naježi od istine…GOAT
Podelite komentar
Zagor
... Njegovo odbijanje da bude bilo šta drugo osim onoga što jeste... Ključna rečenica u tekstu
Podelite komentar