Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Сл.Ђ.Бијелић
Опет један пријатан, топао и духовит коментар, са лепим алузијама на нашу националну епику, господина Бећаговића.... И, док се захваљујем на примењеној емпатији коју је крајишки дечачић изразио, хоћу да питам: А зар је, уопште, другачије и могуће код оних који воле и “прате” Новака? Наиме, ако наш национални спортски јунак већ више од деценију ипо широм светских тениских терена, као и у приватном животу, међу својим врлинама често исказује и емпатију, зар није “сасвим природно” или “за очекивати” да и они најмлађи који “гутају” Новакове иступе, “науче” и - емпатију? Јер, наш “Старина Новак” је, између осталог, и у тој “мисији”... Признајем, допадају ми се ове литерарно-журналистичко-историјске паралеле господина Бећаговића... ПС: Имам једну жељу.... Нека љубав и топлина народа у нашој Српској према Новаку послуже нашем јунаку као мех за подвиг у Булоњској шуми... Идееемооо!!!