Tata

Sebi priznajem da sam čovek iz naroda, makar što se tiče poroka. Nit' čist, a daleko od prljavog. Volimo odigrati po koji tiket kum i ja, ništa spektakularno, ništa nezdravo, samo da podržimo zabavu i ljubav prema sportu. Više ritual bez preporuke nego recept za bogaćenje. Niko se od toga nije obogatio, nećete ni vi, a nećemo ni nas dvojica suludnjaka.

Elem, u jednoj šali iz nekog skeča, počeli smo kum i ja jedan drugog da zovemo "tata". I to tako traje godinama već. Čak mi je i u telefonu, evo već više leta, upisan kao "otac Luka".

Preporučujemo

Znali smo da odigramo tiket sa 15 parova, nekoliko minuta se divimo sa tim papirom i zaključimo da nema gde da se padne.

"Stvarno ne znam gde ovde može da se padne", glasila je rečenica i pre početka prvog para.

Niti sam Dostojevski, niti podržavam ikoga u tom poroku, da se odmah razumemo, ali ima to nekih svojih čari plitkih, zanimljivih i duhovitih momenata katarze i snoviđenja.

No, vežem tu misao za ono što predstoji na Australijan Openu, šta god da se desilo u finalu Adelejda.

Novak, jednostavno, izgleda za klasu bolje od ostalih na manjem i nadasve pripremnom turniru gde se skupila jaka svita tenisera.

Kažu, Lestijen i Halis nisu taj kalibar da mu zasmetaju. Kažu, Šapovalov prvi jači test. Kažu, Medvedev prvi derbi ove godine... Ne znam šta sad kažu, ali čitav put do finala ispresecan raznim teniskim kalibrima izgledao je lako.

Đoković je na ovom putu, između mečeva, prebacivao u sve veću i veću brzinu, kako je koji protivnik dolazio. Jedini strah kod ostatka teniskog karavana je što se čini da do pete brzine još nije ni stigao.

Konstantno izgleda kao da mu maksimum nije ni potreban. Da je Goku, u Adelejdu još uvek ne bismo videli epizodu sa skidanjem tegova.

Šta možemo naspram Đokovića videti još od svetskog teniskog krema, a da je jače od Medvedeva?

Alkaraz je zbog povrede otkazao, Nadal je u rezultatskoj, a čini se i mentalnoj stranputici. Možemo pričati samo o eventualnim minama, ali ne gorostasnim derbi mečevima.

A, mine... Pa, one mogu da se zovu Zverev, Cicipas, Rud... Šta više, zanemarivši rang listu, Zverev izgleda kao neko ko bi mogao u svom bajnom danu da pravi probleme.

Ovako... Pa, ovako, što bi otac Luka rekao, ne znam na šta ovde može da se padne?

Da ne potpisujemo titulu odmah, ali papir i ono što smo videli posle novogodišnjeg vatrometa nedvosmisleno ističe kandidaturu za trofej.

Malo su se stegli zubi na scenu gde se Novak drži za levu ložu. Nekoliko poena, medicinski tajm-aut i čekić ponovo u ruke. Valjda ne bi Novak nastavljao taj meč protiv Medvedeva da je osećao nešto što mu može ugroziti jednu od ključnih događaja u sezoni.

Za sada, nema brige, ide finale sa Kordom. Uz taj trofej bi samo overio papir na kojem piše "trenutno mi ne možete ništa".

Sve ovo za sada liči na jednu dobru priču. Nećemo da trčimo pred rudu, samo se moraju ukazati dobre stvari i pravi smer.

Čak i bez trofeja u Adelejdu je evidentan status ogromnog favorita.

Bliži se momenat istine, ovo sve je sada predigra i protivpožarni dril. Nadamo se da će iz vatrene borbe u Melburnu izaći sa titulom, već dosta puta je to učinio, pa nema razloga da se ne nadamo istom ishodu i sada.

(Telegraf.rs)