Rata i kamata

Mi možemo da tražimo izgovor do sutra, ali Rafael Nadal nije onaj Rafael Nadal koji nas je navikao na rafaelnadalstvo. Ništa nije večno. Tu kratku trorečnu istinu sam morao da ponavljam dobrom drugaru iz osnovne škole.

- Stefi, zaboraviće ljudi da te je tukla debela Bojana, opusti se, sve je u redu - i jesu svi zaboravili osim mene, zaista.

Preporučujemo

Kratko je pamćenje ljudi, pa malo-malo šalju velikane u penziju čim im se desi neki osetniji i primećen pad.

To što je on do tog momenta bio veliki, to nema veze. Idi u penziju, kažu, nemaš ti više šta da tražiš.

Nadal se na jednoj konferenciji i zaista naljutio zbog pitanja o penziji. Dao je doznanja da nema kraja dok nije kraj i time će se voditi izgleda do svog zamišljenog ili nezamišljenog kraja krajeva.

E, sada... Liše ovog altruističkog uvoda, ipak bi trebalo malo fokus vratiti na momenat i realnost.

Rafa ne prikazuje dobre partije.

Već dugo.

Koliko dugo?

Za njega predugo.

Od početka septembra do ovog momenta, Nadal je odigrao osam mečeva i čak šest izgubio.

Dobili smo sliku iz svih aspekata. Ono što vidimo jeste da će imati gadne poteškoće da se nosi sa favoritima novog talasa, ali da se neće zabavljati ni prosečno dobrim teniserima današnjice.

Povreda koju vuče iz Vimbldona, kažu, još uvek remeti pun gas, a verovatno i manjak sna zbog novopridošlog člana Nadalovih.

Nakupili su se problemi, došle neke vanterenske obaveze i imamo jednog Rafu koji u ovom momentu, po svim parametrima, nema baš velike šanse da napravi nešto više u Australiji.

Prošle godine su mu administrativno sklonili Novaka u Kengurlendu, ispostaviće se, ključno za njegov trenutni rekord u Grend slem titulama.

Nije trčao punom snagom dok nije bilo tu najvećeg rivala. Nije odmakao daleko. Sada sedi naslonjen na drvo i nada se da će ostali obaviti posao za njega.

Ako je na Australijan Openu krenuo njegov pokušaj za istoriju, onda se sve polomilo u polufinalu Vimbldona.

Šta se dogodilo, dogodilo se do tog momenta.

Od tog trenutka, predaja Niku Kirjosu, Đoković osvaja prvi Grend slem u sezoni, a onda muka koja traje evo sve do ovog dana. Tunel.

Frensis Tijafo jači na US Openu, Tomi Pol u Parizu, Fric i Ože Aliasim u Torinu... Dobro je da na Majorki ne pada kiša često, inače bi slika izgledala po Rafu još depresivnije.

Vuče Španac problem, vidi se kod servisa. Vidi se i na startu ove godine i prva dva duela u Australiji zaista ne obećavaju.

Sve to izgleda dosta sporije, inercija nakon prvog udarca ne vuče dovoljno brzo, nema momentuma i muka je evidentna. Možemo reći da je ovo tek početak sezone, ali možemo reći i da sa ovom igrom, u ovoj trenutnoj konstalaciji, nema šta da traži u završnici Australijan Opena.

Poraz od Kamerona Norija, a onda i verovatno onaj najneočekivaniji od Aleksa De Minaura.

Eto, tada su već počeli da ga nerviraju sa pitanjima o penziji.

Da li ima razloga?

Pa, kada jedan takav šampion ima 6/8 poraza u poslednja tri meseca, onda svi postanu radikalni.

Dosta puta su se Novak, Rodžer i on vraćali iz dubioze, ali godine zaista nadiru.

Vi znate da će se daljinski upravljač uskoro ugasiti, ali ga udarite svako malo po nekoliko puta kako bi i ono malo baterije dobilo život.

Ono, radi. Radi i sve je ok. Ali, svesni ste i vi da u jednom momentu taj "tap-tap" od butinu neće biti dovoljan.

Više se i ne sećate kada ste poslednji put promenili baterije. Bile kvalitetne, majku mu.

Ipak, svemu dođe kraj.

Prvi momenat istine je blizu. Čeka u Melburnu.

Australijan Open, velika scena, gladni mladi vukovi i Novak Đoković.

Ispadanje sa turnira bi mu bila jaka rata, a osvajanje titule od strane Novaka i teška kamata.

Za 365 dana živimo u istom i promenjenom svetu. U isto vreme.

Ako se stvarno Rafa izbori do titule u Melburnu sa svim ovim u svim ovim i ovakvim momentima, onda svi ovi koji su sumnjali u njegove sposobnosti morati da se sa svim svojim bićem ipak naklone... Ili...

Možda ni "tap-tap" ovog puta neće raditi.

(Telegraf.rs)