Gospodo, malo ste se...

Dva sveta su se dogodila u 365 dana. Dva januara, dve krvne slike. Sa pompom zatvorena vrata i tiho otvorena vrata. Pa, neće tako ići. Neće proći. Nije nepravda učinjena šampionu Fjučersa u Borči pa da se prećute neke stvari, već višestrukom kralju Australijan Opena.

Kroz šta je sve Novak Đoković prošao, šta mu je sve uskraćeno i koje visine su mu oduzete, sve zbog jasnih ličnih stavova. Stavova koji, za veliko čudo, više nisu bitni. Nisu kažnjevi.

Preporučujemo

E...

Sada nema prepreka da svu muku naplati. Po većim i manjim ratama.

"You can run, but you can't hide".

Večeras najbolji srpski teniser sleće na tlo Australije gde je pre godinu dana prognan, zatvaran u prljave i prinudne hotele, maltretiran na aerodromu uz prvog pevca, sudio se, dobijao, nepravedno gubio i na kraju uz toplog zeca, pristrasnih i politikom ispranih govornika, ispraćen ka aerodromu i nekom drugom nebu. Ko se ogrešio, neka mu je prosto, ali ko se sladio, sladio se.

Ne može se narod okriviti zbog ovog tretmana. On je samo opalio volej koji su mu nabacivali nadležni organi. Bilo je krajnje jednostavno, iako u tim momentima likom krajnje nerazumno.

Sve je prošlo, ništa više nije aktuelno šta je bilo i sada se očekuje da zaboravimo ono šta smo videli.

E...

Pa, neće moći.

U prvim satima 2023. godine započeće turnir u Adelejdu gde u isto vreme počinje Đokovićeva sezona.

Kako će ga dočekati ljudi? Sigurno dosta bolje nego što bi ga dočekali prošlog januara. I oni su, imajući u vidu statitike i ankete, definitivno shvatili šta je bilo po sredi.

Bistrenje uma neće vratiti Novaku priliku da igra za trofej. A, taj trofej je važio kao dva.

Mnogi ne shvataju da je to bio višestruki udarac - ne možeš da igraš sa titulu, tvoj rival može i osvaja tu istu titulu, a pritom si mu ti sklonjen sa puta. I to su samo sportski udarci. Da ne zanemarimo psihološki aspekt nakon toga, nedostatak odigranih mečeva, slabija takmičarska forma i tako dalje i tako bliže.

Sve to se ne može vratiti.

E...

Ali sada je čovek ponovo tu.

Koliko Đoković samouvereno i jasno favoritski deluje pred novu sezonu videli smo na kraju prošle kada je sa svima izlazio lako na kraj, a da pritom se čini da mu se i ne vide sve žile.

Posle još jednog ostrva nepravde u vidu US Opena i slične kengurske pauze, predstavljao je Pakmena koji, gde god se pojavi, ide i jede sve pred sobom.

Realna priča je da niko nije ni jednak sa njim u ovim momentima. Kada nema papirologije da ga spreči, ne pomaže Nadal majko sa korita Ivanova, ni Cicipasi ni Alkarazi.

Nadala je uloga oca prilično usporila, okrenula blago nekim porodičnim obavezama i brigama, a niz poraza na kraju godine dokazuje njegov sloumoušn koji nije dobar za beton Melburna.

Alkaraz se ispucao, prenaduvao i zastao. Mlad je, napuniće brzo baterije, ali ni njegova najbolja igra nije na 90 odsto Đokovića u australijskim uslovima.

Ostali se svi dosta niže kotiraju. Piramida u Australiji je sagrađena onako kako je trebalo da zasija još prošlog januara.

Novak glavni, Nadal glavni i sporedni, svi ostali kako prošli, prošli su.

E...

Šteta za zlonamerne što nije napravljena velika šteta.

Nekako, kockice su se tako poklopile da bi Đoković sada na mestu bola i uspeha mogao da se poravna sa Nadalom u broju Grend slem titula, pa da ga na njegovom Rolan Garosu pogura nizbrdo uz silu koja bi njega vinula u istoriju.

Svi, pa i oni koji su na strani Nadala i Federera, trebalo bi da shvati da će ova godina biti prekretnica za večnost.

Novak bi, kao Lionel Mesi sa "boginjom", otklonio sve sumnje ko je najbolji. Ikada.

Mislili su da ga unište, da promene tok istorije.

Ali, gospodo, malo ste se zajebali...

Novak je neuništiv i ko god krene na njega, smesta je... Da, da... Znate šta je.

Ako se nešto ne desi nepredviđeno, godina će biti vredna veka.

Sve je u njegovim rukama.

(Telegraf.rs)