Doping dobija mesto koje bi trebalo da ima u medijima tek kada nastrada neko poznat

Nikada nema više vesti o dopingu nego kada neko ko je poznat bude doping pozitivan. Tako je i Simona Halep dospela na sve naslovne strane, iako objektivno njen prekršaj nije ni po čemu drugačiji od mnogih doping pozitivnih rezultata.

Međutim, činjenica da je bila tokom dve godina od 2017. do 2019. broj jedan u ženskom tenisu uticao je da se o njenom slučaju toliko priča.

Preporučujemo

Kolumnista Telegrafa Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum Predsednik Udruženja za medicinu sporta Srbije, Foto: Privatna arhiva

Ipak za stručnjake u dopingu je mnogo interesantnija supstanca koja je pronađena u njenom telu. Radi se o Roksadustatu, leku koji je registrovan samo u nekim zemljama, a koji se koristi za lečenje anemije. Naime, on indukuje hipoksiju, koja stimuliše stvaranje eritropetina koji utiče na stvaranje crvenih krvnih zrnaca.

Pošto crvena krvna zrnca nose kiseonik onda je logično da je onaj sportista koji ih ima više moćniji i može da da izdrži više i duže da sprovodi neku sportsku aktivnost.

U Simoninom slučaju ima mnogo otvorenih pitanja. Prvo zašto bi ona uzela supstancu koja utiče na izdržljivost kada je veliki broj mečeva dobila u dva seta, a najveći broj njih završila za manje od 90 minuta. Drugo pitanje je izvor supstance, pošto se radi u leku koji nije opšte prisutan. Koristi se prvenstveno u lečenju bubrežnih bolesnika na dijalizi u nekim Azijskim zemljama, Kini, Japanu i Koreji. U Evropi se retko koristi, jer je registrovan tek krajem 2021, a u SAD ga Administracija za hranu i lekove još uvek nije odobrila. Treće, zašto Simona nije tražila B analizu, jer je kategorički rekla da ga nikad nije uzela.

Za Rafaela Nadala se često spekulisalo da uzima nedozvoljena sredstva ali to nikada nije dokazano niti je bio pozitivan ikada. Foto-montaža: Tanjug/AP, Shutterstock

Pregledom baze podataka nema slučajeva dopingovanja roksadustatom, osim u konjičkom sportu, i to ne direktno vezano za trke, već tokom uzgoja trkačkih grla. Očigledno da se lek koristi još uvek više u kliničkim studija, nego u realnom životu. Zbog toga će biti vrlo interesantno da saznamo kako je uopšte lek došao u Simonin organizam.

Ne idu u prilog ni statistika u tenisu, koja pokazuje da je bilo uglavnom doping pozitivnih rezultata na socijalne droge, tačnije stimulante. Ni nacionalna statistika ne pokazuje trend rasta, pa je tako u Rumuniji broj doping pozitivnih slučajeva oko dva posto poslednje tri godine, što je desetostruko manje u odnosnu na rezultate iz prošlosti.

Sada imamo prilike da čitamo kako je Simona Halep posvećen sportista fer pleju, da nikada nije uzela ni vitamin C bez konsultacije sa lekarom, da uvek pije vodu iz zatvorene flašice itd., itd. Ako tome dodamo veliki stručni tim, onda je još nejasnije kako se desio doping pozitivan rezultat.

Konačno za kraj ostaje važno pitanje vezano za edukaciju, jer je to očigledno jedini način da se spreči neželjeno dopingovanje, ali ne samo sportista već i opšte sportske populacije. Nije dobro da se o dopingu najviše piše kada je neko poznat pozitivan, treba raditi stalno na vrednostima u sportu koje ga čine vrednim naše pažnje. I nije u pitanju samo fer plej, već i odgovornost i poštovanje i saosećanje, sve ono što nedostaje i u našim svakodnevnim životima.

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet ua fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum