Telegraf u Valensiji (2): Por favor, nemojte sada i vi...

Nikad više sporta, a nikada manje uspeha za našu lepu zemlju. Ispadaju košarkaši u osmini finala Evrobasketa, bez boljeg plasmana odbojkaši i vaterpolisti, a atletičari nam jedini baklju drže. Tu je i ta večna nada da ćemo na Mundijalu uraditi nešto, a nadali smo se da će teniseri i bez Novaka Đokovića uspeti da se kvalifikuju na završni turnir Dejvis kupa... Pa, tu smo i nismo tu, sve je na ivici i sve je stres u Valensiji. Nemamo više prava na kiks, iako smo bili blizu da pričamo totalno drugu priču nakon sudara sa Špancima.

Ova 2022. godina je zaista sveti gral za sport, ali smo u toj trci daleko manju distancu prešli nego što smo projektovali. Košarkaši ostadoše u evropskom predvorju, smena vaterpolo genercije bolno prolazi, odbojkaši obećavali i pali... Retko, baš preretko radovanje uz medalje Ivane Španović Vulete, mlađahnih dama Vilagoš i Topićeve, gorostasnog Sinančevića, ali atletika je svetla tačka u sivilu sivom.

Preporučujemo

Novak Đoković je zbog privatnih razloga ostao u Srbiji, nije mogao da predvodi tenisku koloniju ka Španiji i to je već u startu umanjilo naše šanse. Ipak, tu su svi momci iz Top 100, redovni učesnici velikih smotri širom ATP karavana i postojala je mogućnost velikog otpora, pa i velikom domaćinu koji je pred nas stao sa odnedavno prvim igračem sveta, Karlosom Alkarazom.

I tu je postojala prilika, a koliko se ona uvećala kada je Alkaraz odlučio da preskoči okršaj sa srpskom selekcijom, sami prosudite. Domaća publika je morala da se osloni na Alberta Ramosa i Roberta Bautistu Aguta, a protiv Lasla Đerea i Miomira Kecmanovića nisu imali nikakvu nadmoć.

Laslo je imao Ramosa u džepu. Čak se La Fonteta teško zabrinula da će krenuti sa minusom na ovoj predstavi Dejvis kupa, ali im se ljubimac izvukao. Realno, Laci je dva puta žestoko tukao, ali i dva puta žestoko padao. Bio je krajnje razočaran ishodom, videlo se to i na konferenciji za medije gde smo bili prisutni samo nas dvoje, srpskih novinara uz moderatora.

Laganih 6:2, a onda ružan taj-brejk. Laganih 3:0 u trećem setu, a onda poraz. Zaista jedan rolerkoster koji se nije očekivao, ma koliko svi u hali, liše nas desetak zajedno sa teniskom ekspedijom, navijali za Ramosa. Bilo je blizu, ali ostade bliže Španiji.

Kecmanović je otišao na, u tom trenutku, najjačeg aduta Španaca - Bautistu Aguta. I tu je bilo prilike, i tu se lomilo i prelomilo na njihovu stranu. Na semaforu 2:0 za domaćina, a za ta dva boda su gadno morali da se preznoje. Na kraju, bez uigranog dubla i bez trijumfa, a nije bilo ni blizu lako protivniku koliko rezultat govori.

Njihov znoj se isplatio, pretrpeli su nedostatak Alkaraza i sada im se udarna igla vraća. Nama ostaje da protiv Južne Koreje danas i Kanade preksutra pokažemo šta imamo, da se ne bacimo u ponor.

Nemojte sada i vi, teniseri, da upotpunite ovaj sportski debakl u godini sporta. Ukoliko slavimo protiv Kanađana i Korejanaca, idemo u Malagu na završnu smotru. Tamo ćemo imati i Novaka, stigla bi jaka konjica da popuni redove.

Potrebno je prvo da se pređe taj most. Korejanci imaju Kvona koji bi jedini i mogao da nam pravi probleme. Ukoliko bismo računali na tu pobedu (što ne bi smeli, jer ništa ne sme unapred), išli bi sa Kanadom da se "mlatimo" za prolaz. Feliks Ože Aliasim je već doživeo šok u Valensiji, jer ga je Kvon dobio u dva seta. Sreća, pa je Pospišil jedva preživeo anonimnog Honga, a kasnije je i dublarenje dobro prošlo.

Imamo mi i dalje ovde naše šanse. Imamo i dalje čemu da se nadamo. Bitno je da od 16 časova ponovo zagrizu oni koje Viktor Troicki pošalje na teren. Ko će to biti, videćemo sat vremena pred okršaje, a nama ostaje nada da nećemo imati još jednu negativnu recku u sportu.

Foto: Telegraf.rs

Ako ništa drugo, moraću da se smirujem na plaži, a verujte mi, imaju plaže iz snova. Beli pesak i širine koliko vam duša želi. Ma, kakav septembar, ovde je sezona dok god bogovi vremena ne odluče da će spustiti temperaturu ispod 25 celzijusa.

Topla preporuka Plaje de las Arenas koja predstavlja ono kako zamišljate Španiju. Paelja je odmah preko puta plaže, jer jedno lepo šetalište deli lagane restorane i kafiće sa peščanim tepihom.

Ako se Miši, Laciju i ekipi sviđa plaža u Valensiji, mogli bi da vide i onu u Malagi u novembru. Ko zna, možda se i tada može kupati, ovde se čini da leto nikada ne staje. Još uvek imamo vremena da uskočimo u taj voz za drugi španski primorski grad u borbu za Salataru.

(Telegraf.rs)