Mladi princ

Novak Đoković i Rafael Nadal odolevaju zubu vremena i napadima mladih tenisera kojima mladost prođe jureći za pomenutim dvojcem. To je onaj momenat kada shvatiš da si rođen u pogrešno vreme, da ti je sudbina stavila zid u koji možeš samo glavom da udaraš. Ta sudbina je, po njihovim mukama, dobro oslovljena od strane Nevernih beba. Ipak, možda je jedan momak došao na ovaj svet u pravo vreme, možda mu se univerzum nasmejao i dao mu dozvolu da jednu epohu možda pamtimo samo po njemu. Liči na to.

Bez neke lažne nostalgije prema nečemu što nisam, jelte, zbog svoje mladosti video, Španija me u sportu podseća na ono što je bivša Jugoslavija mogla da bude. Dobri su u svemu, u svemu kompetentni i svaki sport im leži. Tenisom su po brojnosti zavladali još u prošlom veku, a od tada su relevantni uvek i svuda.

Preporučujemo

Da ne idemo u duboku prošlost, čak i plitko zagaziti je dovoljno da se vidi dosta od španskog tenisa.

Od Emilija Sančeza, pa preko Serđija Brugere, Karlosa Moje i Huana Karlosa Ferera, pa sve do Nadala. Tri decenije konstantne sveprisutnosti, uz mnoge ostale igrače poput Davida Ferera, Verdaska, Almagra, Koreče, Lopeza. Čak tri Španca su u karijeri bila prva na svetu, njih dvojica drugi i još dvojica treći na planeti. Ako se šire malo gleda, njih 11 je osvajalo makar jednom neki od Grend slemova, čak 18 tenisera iz te zemlje je nekada bilo u Top 10,  a uskoro bi mogao da im se priključi još jedan mladi odvažni gospodin. Skoro je nemoguće da se to ne desi.

Karlos Alkaraz je čudo od mladića. Odlučio je da sve moguće rekorde poruši, da sve poremeti i pomrsi, da spoji i razdvoji generacije. ide mu prilično dobro. Kao da se niko nije iznenadio što je jedan jedva punoletni momak osvojio Masters. Svi su složni u konstataciji da je bilo samo pitanje vremena kada će to da se dogodi, ali on je krenuo i ranije nego što su svi predviđali.

Njegov uspon je nešto što se ne viđa često u svetu belog sporta. Sa 16 godina je debitovao na ATP turu i odmah je slavio protiv starijeg zemljaka Alberta Ramosa u Riju. To se desilo u februaru 2020. godine, a od tog momenta do sada, Karlos je stigao do tri trofeja i punoletstva. Jedan od ta tri trofeja je Masters u Majamiju gde je postao najmlađi šampion u istoriji.

Na Australijan openu je bio najmlađi nosilac u poslednje tri decenije i nastupa Majkla Čenga.

Za mesec dana će mu rođendan, a šta god da je poželeo, može mu se ostvariti. Makar ono što je u njegovoj moći. Jednostavno je radom unapredio svoj urođeni talenat od istoimenog oca koji mu je reket u ruke gurnuo još kada je imao samo četiri godine.

Mali Nadal više nije mali Nadal nego Karlos Alkaraz. Poštuje Rafu, ali sada već razmišlja kako i da ga pobedi. Za to mu ne treba više čudo, samo ono što već zna.

Trofeji iz Umaga, Rija i sada Majamija su već tu. Šta je sledeće, samo može da se pretpostavi, jer potencijal probija nebo.

Stil igre mu je za svaku podlogu i mnogi bivši i slavni teniseri mu predviđaju da će postati broj 1.

Kada vreme Novaka i Rafe prođe, neće biti više zida. Onu barijeru koju postavljaju Danil Medvedev, Saša Zverev i Stefanos Cicipas može biti lako probijena. Videli smo ove godine njihovu ranjivost, a Španac se više nikoga ne boji.

Ulogu favorita protiv njega nema niko osim Đokovića i Nadala. I tu, po trenutnom stanju, ima svoje šanse.

Pitanje je šta je u stanju da uradi kada njih dvojica odu. Vreme radi za njega i uleteće u jednu prazninu koja će biti napravljena.

Uz Holgera Runea je jedini igrač koji ima manje od 19 godina među Top 100, jasno je da sat otkucava za njegov reket.

Do sada je već igrao protiv 19 igrača koji su u jednom momentu bili među najboljih 10 i samo protiv četvorice ima negativan saldo, a sa dvojicom jednak. Svi ostali su u "zeleno".

U ovom momentu drži titulu princa, mladog princa kojem se predviđa da će jednog dana postati kralj.

Moraće dosta da radi za tu titulu, da godinama stasava u nešto što se kraljem nazvati može.

(Telegraf.rs)