Samo je jedna osoba u istoriji dominirala tenisom kao Novak Đoković: Ono što su joj učinili je zločin!

Najveći teniser svih vremena je Novak Đoković. To govore sve brojke, ali i stručnjaci. To govori i zdrav razum. Ovo će osporavati samo oni koji Novaka mrze, ili oni kojima je posao da ga osporavaju. Ili oni kojima je posao da zaustave Novaka i pokušaju da ga spreče da prednost nad Federerom i Nadalom učini još nedostižnijom.

Najveća teniserka svih vremena osvojila je "samo" 9 grend slemova u karijeri. Daleko od Serene Vilijams (23) i Štefi Graf (22). Pa ipak, svako ko zna bilo šta o tenisu reći će da je najveća teniserka svih vremena rođena u Novom Sadu 1973. godine i da se zove Monika Seleš.

Svaka čast Novaku, ali ono što je Monika radila početkom devedesetih godina nikad pre ili kasnije nije viđeno u tenisu. Nivo dominacije koji je pokazala, i to od svoje 16. do 20. godine je nešto što se verovatno više neće videti.

Dete iz Jugoslavije, devojčica koju su na Zapadu voleli da mrze, isto kao Novaka, pojavila se u svetskom tenisu u doba velike dominacije Nemice Štefi Graf. Ova neumoljiva pojava sa stravičnim forhendom i bekhendom koji je smirivao svaki napad protivnika uništavala je godinama sve što se nalazilo prekoputa, sa druge strane mreže. Jednostavno, nije imala konkurenciju. A onda, 1990. godine, kad je počeo i kraj države u kojoj je rođena, niotkuda se pojavila "Mala Mo" i počela da ruši legendu Štefi Graf.

Forhend Grafove, nerešiv za sve ostale, bio je samo "punjenje" za rakete Monike Seleš sa osnovne linije, a bekhend Nemice bio je sve nemoćniji i nemoćniji pred meteorskom kišom koju je dobijala od devojke koja se na vrh sveta popela kad je imala samo 17 godina.

Monika Seleš je ušla u velike turnire 1989. godine, kad je na Rolan Garosu došla do polufinala. Već sledeće godine senzacionalno je pobedila Štefi Graf u finalu sa 7:6, 6:4 i osvojila svoju prvu grend slem titulu.

U Australiji 1991. godine pobedila je Janu Novotnu sa 5:7, 6:3 i 6:1 i uzela drugu titulu. U finalu Rolan Garosa iste godine pobedila je Aranču Sančez Vikario sa 6:3, 6:4 za treći grend slem. Iste godine je na US openu pobedila Martinu Navratilovu sa 7:6, 6:1 za četvrtu grend slem titulu. U Australiji sledeće, 1992. godine dobila je Meri Džo Fernandez sa 6:2, 6:3, za 5. grend slem. Na Rolan Garosu je u jednom od mečeva veka pobedila Štefi Graf za svoju 6. veliku titulu, sa 6:2, 3:6, 10:8. Jedina osveta koju je Štefi dobila desila se te godine na Vimbldonu, kada je dobila Moniku sa 2:0 u setovima. Međutim, već na US Openu Monika je uzela 7. grend slem, pobedivši Aranču Sančez Vikario u finalu sa 6:3, 6:3. U Australiji 1993. je nastavila svoj veliki niz i osvojila je 8. grend slem, pobedivši Štefi sa 4:6, 6:3, 6:2. Dakle, za ove dve godine, uzela je 8 grend slemova, čisteći sa terena sve pred sobom, a naročito dotad nepobedivu Štefi Graf.

Monika Seleš je u momentu kad je uzela Australiju, i 8. grend slem titulu, imala samo 19 godina i jedan mesec. Niko nije imao rešenje za njenu igru, a naročito ne Štefi Graf, koju je tada već redovno "čistila" sa terena.

Od januara 1991. do februara 1993. godine Monika Seleš je igrala 34 turnira. Na 33 od 34 turnira došla je do finala, a osvojila je njih 22. Na grend slemovima je imala učinak od 55 pobeda i jednog poraza.

Koliko je ovo neponovljivo, jedinstveno, neverovatno, ostavićemo vam da sami procenite.

Setite se, Nadal i Federer su 8. grend slem uzeli kad su imali 25 godina. Novak kad je imao 27.

Toliko je dobra bila Monika.

I toliko je očajna bila Štefi, ljubimica teniske aristokratije i medija.

Poznato?

I? Za one koji ne znaju, šta mislite, kako je zaustavljena Monika Seleš? Ukinuli joj vizu?

Ne.

Monika je posle Australijan Opena nastavila da melje sve na terenu, osvajajući turnir za turnirom, i očekivalo sa da WTA događaj u Hamburgu, u Nemačkoj, bude još samo jedan u nizu pehara koji će osvojiti.

3o. aprila 1993. godine, u toku četvrtfinala protiv Magdalene Malejeve iz Bugarske, u kojem je vodila, Monika je sedela na stolici za vreme pauze između gemova.

Začuo se žamor u publici, kamera je pokazala Moniku kako sa bolnom grimasom leži na terenu, a u publici je nastalo veliko komešanje. Policajci su uhvatili i držali jednog čoveka.

I tek tako, ono što je trebalo da bude najveća karijera u istoriji tenisa, najveća karijera u istoriji sporta, prekinuto je.

Ginter Parhe, 39-godišnji Nemac, prišao je Moniki s leđa i zario joj nož pored lopatice. Ovaj samac, fanatični navijač Štefi Graf, nije mogao da podnese da njegovu ljubimicu na terenu "ubija" Seleš, pa je odlučio da on na terenu ubije Moniku.

Mo je prevezena u bolnicu, gde su joj ustanovili ranu duboku 4 centrimetra, koja se zacelila za nekoliko nedelja, ali rana u njenoj 19-godišnjoj duši i glavi bila je mnogo dublja.

Nikad više Monika nije bila ista. Posle tri godine pauze, i velike borbe sa sopstvenom psihom i demonom zvanim Ginter Parhe, vratila se u tenis, ali ne više kao nepobediva Jugoslovenka Monika Seleš, čudo od deteta, nego kao novopečena Amerikanka Monika Seles. Osvojila je i u toj novoj koži još 1 grend slem (protiv Anke Huber, u Australiji 1996.), ali ostala finala je gubila (2 od Štefi Graf i jedno od Sančez Vikario).

A Štefi Graf je, bez pretnje Monike, pobeđivala i pobeđivala, i skupljala trofeje. Ginter Parhe je sve to gledao i uživao u svom zlodelu. Ono što je naumio, ostvario je.

U početku je napad u Hamburgu bio ispitivan kao mogući napad iz mržnje, pošto je Monika igrala za Jugoslaviju, a Jugoslavija je u svetskim medijima satanizovana. Poznato je bilo i da je dobijala pretnje smrću, zbog mržnje koju su mnogi osećali posle gledanja informativno-propagandnog programa u raznim medijima.

Ipak, nemačke vlasti su brzo, neki bi rekli i prebrzo, odlučili da je napad delo "psihički poremećenog čoveka". Ali nisu uspele da odluče i objasne kako je moguće da Parhe ušeta na maksimalno obezbeđen sportski događaj sa nožem, da priđe na centimetar od broja 1 na svetu i da joj, neometan, zarije taj nož u leđa.

Neki su tada rekli da to ne bi bilo moguće da je na stolici sedela Štefi Graf.

I tako je Parhe proveo ostatak života iza rešetaka, zbog pokušaja ubistva najbolje teniserke na planeti?

Greška.

Ginter Parhe je proveo 6 meseci u pritvoru, a na suđenju je proglašen psihološki nestabilnim i određena mu je "kazna" od dve godine psihološkog lečenja.

Monika Seleš više nikad nije igrala tenis u Nemačkoj.

"Ono što ljudi zaboravljaju je da me je ovaj čovek ubo namerno, i da nikad nije služio kaznu za to. Neće se desiti da ja tamo ponovo igram", rekla je Monika kasnije, u jednom intervjuu.

Može li nešto jadnije od ovog?

Može.

WTA (ženska teniska asocijacija) obećala je da će broj 1 Monike Seleš biti "zamrznut" za vreme njenog odsustva, ali ovo se nikad nije desilo. Sve vodeće igračice su se pobunile protiv ovoga, a jedini izuzetak bila je Gabrijela Sabatini. Čak 16 od 17 najbolje rangiranih igračica su u Rimu 1993. glasale da se ovo ne dogodi.

Monika Seleš je naredne dve godine patila od depresije, a kao rezultat napada je razvila i poremećaj u ishrani.

Zanimljivo, Don Badž, veliki američki teniser i poznavalac zakulisnih radnji u belom sportu, rekao je 1994. godine sledeće: "Ovde je nešto skriveno, skoro kao kod slučaja Nensi Kerigen (američka klizačica na ledu čije prebijanje je organizovala konkurentkinja Tonja Harding).

(Telegraf.rs)