Srpska Australijanka objasnila zemljacima sve o Srbiji i Novaku: Ovo MORATE da pročitate!

Anita Samardžija, srpska Australijanka i profesorka na Univerzitetu u Melburnu, napisala je jedan tekst o Novaku Đokoviću koji je odjeknuo u tamošnjim medijima!

Naime, Anita je u tekstu do tančina opisala svojim zemljacima sve o Novaku i Srbiji i da simbolizam koji se javlja oko Đokovića ima dublje značenje.

Prenosimo glavne detalje njenog teksta:

Žrtva, Spartak, Isus, Srbija - ovo su samo neke reči kojima je nedavno Novaka Đokovića opisao njegov otac.

Priznajem, Balkan ima osećaj za dramu (samo pogledajte regionalni folklor i poslušajte narodne pesme), ali nisam baš sigurna da mi - Australijanci - ne bismo reagovali na sličan način.

Samo pomislite šta bismo mi uradili da uspešan australijski sportista - ako ne i najuspešniji australijski sportista - prolazi kroz ovo.

Zamislite da nam neko kao što je Šejn Vorn (poznati igrač kriketa, prim. Telegraf), na vrhuncu svoje karijere, kaže da je dobio dozvolu da igra na važnom meču, da je njegov dokaz za izuzeće od vakcine prihvaćen. A onda da dođu u tu zemlji i da ga "zadrže", dok organizatori turnira, federalna vlada i vlada te države ne uspevaju da objasne šta nije bilo u redu...

I onda se ta odluka preokrene? Da li bi naš omiljeni sportista bio šokiran ili iznerviran? Da li bi se mi, Australijanci, isto tako osećali?

Jezik kojim se opisuje ono kroz šta Novak prolazi zvuči preterano, a nekima je čak i smešan. Mislim, "Isus", stvarno? Kako to?

Ali treba da razmislimo o kontekstu u kojem ova retorika nije iznenađujuća.

Svi nacionalni identiteti imaju priče koje objašnjavaju početke nacije i opisuju vrline naroda. Srpski narod je okrenut ka pričama mučeništva. Bitka na Kosovu 1389. godine je najpoznatija takva priča: tamo je srpski Knez Lazar izabrao Nebo umesto podaništva pod Otomanskom imperijom. On je odlučio da je smrt bolji izbor od života bez suvereniteta. Njegov ponos prema Srbima i srpskoj zemlji bio je prejak, i on nije pristajao da bude podanik strane sile.

Ova bitka simbolizuje početak bivstvovanja Srba pod stranom vlašću, da li pod Otomanima ili Austrougarima.

Ali, kako ide priča, dok god ima Srba, biće i Srbije. Ovo daje nadu u ideju o naciji i suverenitetu uprkos onima koji potlačuju i uprokos pokušajima potlačitelja da spreči uzdizanje Srba. Vera i Srpska pravoslavna crkva imaju ulogu u ovome, takođe: teško je razdvojiti srpsku naciju od srpske pravoslavnosti, i može se reći da, dok postoji ova vera, postojaće i srpska nacija.

Novakovo iskustvo se potpuno uklapa u ovaj narativ. Njegov otac ne treba da traži novi jezik kako bi ispričao ovu vrstu priče. On kaže da je tretman koji je Novak dobio u Australiji nalik iskustvu srpstva: Novakov nepokolebivi ponos i pravdoljubivost uprkos pokušanom potlačivanju i ponižavanju od strane inostrane sile.

A činjenica da se ovo dešava na pravoslavni Božić... Simbolizam je prejak, da bi se odbacio kao puka slučajnost. Ako veza između Noleta i nacije nekome izgleda tanka, ovo se menja kad su takve nacionalne priče normalizovane.

Takav nacionalni folklor je prilično etabliran u Srbiji, sa dugačkom istorijom. Podaci iz popisa u Jugoslaviji pokazuju da su nacionalne razlike bile zasnovane na etnicitetu - u čijoj srži je religija - pre građanskih ratova devedesetih.

Ovo je značilo da je etno-nacionalizam reprodukovan masovno pre i u toku ratova imao priče na koje se "kačio". Ove priče su dalje negovane tokom i posle ratova; naglašavane su razlike, pogotovo verske, istorijske, običajne i jezičke. Na kraju, jedinstvenost daje legitimitet suverenosti i ponosu naroda.

Politički programi država su nastavili sa reprodukcijom narativa koji su vodili do zajedničkog razumevanja toga "ko smo mi i odakle potičemo". Simbolizam koji se javlja oko Novaka je zato poznat i ima dublje značenje.

A da li je ovakva retorika raširena?

Možemo videti slične emocije od patrijarha SPC Porfirija, koji je poželeo Novaku toplinu i ljubav za Božić, na Instagramu, dodavši "ti znaš ko si... milioni pravoslavnih Srba se mole za tebe".

Čak i u Melburnu videli smo ovakav jezik i simbole ispred Novakovog hotela. Protestanti su pevali pesmu Vidovdan, kako bi proslavili promenu odluke, pesmu u kojoj je glavni motiv Kosovo, i verski praznik koji je postao važan nacionalni praznik. Takođe su mahali zastavama na kojima je bilo napisano da je Kosovo srce Srbije i "Sa verom u Boga, sloboda ili smrt", što se odnosi na izbor Kneza Lazara u boju na Kosovu, kad nije mogao da osvoji slobodu.

(Telegraf.rs)