Neka bude šta bude, samo budi nasmejan

Dobri duh svetskog tenisa se sprema za povratak. Povrede i operacije su ga otele, odvojile ga dugo od terena i oduzele nam priliku da gledamo jednog fantastičnog diva miroljubive naravi. Sada se agonija bliži kraju i Huan Martin Del Potro je skoro pa spreman za megdane.

Četvrta operacija desnog kolena.

Preporučujemo

Nade su padale u vodu jedna za drugom, svi planovi su ostajali mrtvo slovo na papiru.

Mislio je Delpo da će se vratiti do Olimpijskih igara u Tokiju, ali... Sve je počelo da liči na još jednu tužnu priču nalik Robinu Soderlingu.

Nada, pa pad. Nada, pa pad. I tako sve iznova u ulici koja nema ni početak ni kraj. Taman kada su svi pomislili da se iz ove jednosmerne ne može, pojavio se znak i otvorio put. Huan će ponovo zaigrati.

- Treniram jako naporno. Neki dani su bolji od drugih ali ne gubim nadu da ću početi da igram na početku naredne godine - kazao je Del Potro i najavio svoj povratak na februarskoj turneji u Južnoj Americi.

Grend slem šampion, osvajač 22 ATP turnira, čovek koji je tukao Rodžera Federera pod velikim svetlima, mučio Novaka Đokovića i Rafaela Nadala, kaže - idemo.

Foto: AP/Tanjug

Idemo, pa šta bude.

Navijači ga obožavaju, pogotovo argentinski. Znao je da napravi čudo. Mada, za njega to nisu bila čuda, više neke redovne stvari koje bi bile još redovnije da nije bilo povreda.

U jednom momentu je bio, uz Endija Marija, označen kao jedina opasna mina za veliku trojku.

Sada, sa 745. pozicije gleda u čuda. E, sada više to nisu redovne stvari, to je zaisto čudo. Taj povratak, posle dve godine, bi bio veličanstven.

Povratak bi bio veličanstven isto onoliko koliko i njegov forhend u prajmu sa drugog sprata, ravan i eksplozivan. Kako i neće biti kada momak od skoro dva metra udari, kada lopticu sačeka na priličnoj visini.

Toranj iz Tandila je znao da bude prava noćna mora za svakoga. A, ima pravu argentinsku narav.

Zna da bude ljut, zna da bude žustar, ali njegovo pravo lice se ogleda u osmehu. Onom dečijem osmehu koji ti pokazuje iskreno i čisto radovanje nečemu. Na njegovu dobrotu su više puta ukazivale kolege, uključujući i Novaka kojem je Delpo i dobar prijatelj.

Otac bivši ragbista i veteran, a majka nastavnica. Borbenost, znači, na tatu, a smirenost i razumevanje na mamu. Odličan sklop za jednog diva koji je do kasnih godina trenirao fudbal i tenis u isto vreme.

Radna etika i izgaranje ga je i dovelo do osvajanja US Opena, do polufinala Rolan Garosa i Vimbldona, do višestrukog četvrtfinala Australijan Opena, do trećeg mesta na ATP listi... Pa i do dve medalje na Olimpijskim igrama.

Od "Malog štapa" (Palito), kako su ga zvali u detinjstvu, do "Tornja iz Tandila" - veliki čovek se sprema za veliki povratak. I za to ima veliku veru.

- Imao sam sestru koja je poginula pre mnogo godina i verujem da me ona štiti sa neba - kazao je Del Potro još davno.

Teniseri ga i dalje smatraju za kolegu sa najčistijim srcem i pravim vrednostima.

Da li će ovakav igrač da se vrati tamo gde pripada?

Da li će ponovo biti onaj pravi?

I da ne bude, uradio je dobro i na terenu i van njega.

On je već onaj pravi. Uvek je i bio. samo da ga loptica i koleno slušaju.

Šta god bilo, samo budi nasmejan.

(Telegraf.rs)