Novakova simbolika sa mitskom životinjom Srba: Ustanak vuka protiv zapadne civilizacije

Novak Đoković je letos na US openu mogao da napravi novu istoriju svetskog tenisa, da je osvojio titulu. Na žalost nije uspeo, ali to ne znači da neće ponovo pokušati i uspeti- jer on je VUK.

Ta simbolika sa srpskom mitskom životinjom počela je baš na US openu, kada je Jelena Đoković bila na tribinama u majici sa Vukom i porukom "I am running with my wolf" (trčim sa svojim vukom)

Kasnije se to nekoliko puta ponovilo, a poslednje izjave na socijalnim mrežama i pominjanje neustrašivog vuka, jasno govore o toj simbolici sa mitskom životinjom kod Srba.

Veselin Čajkanović, najveći srpski etnolog, zapisao je da je svaki narod vezan za poneku životinju, i u izvesnom smislu izjednačen sa njom. „Za Srbina se, na primer, kaže da je vuk, i to je sasvim na svom mestu, utoliko što je vuk mitski srodnik i predak srpskog naroda, odnosno mitski predstavnik srpskog naroda”.

To verovanje da je vuk mitski predstavnik srpskog naroda je toliko moćno uticalo na svest njegovu da je ovaj pojam bio osnova brojnih srpskih imena i prezimena još iz prehrišćanskog vremena do današnjih dana. Uz pojam slave, ova osnova naših imena i prezimena je najbrojnija. I danas je taj pojam moćan u našim imenima i prezimenima.

Šta Novaka čini Vukom?

Novak je drugačiji od ostalih tenisera, on je nepokoran, on je slobodan za razliku od ostalih koji misle kako im se kaže. Ili što bi rekao Semir Osmanagić, on vibrira na višim frekvencijama, što zapravo znači da osim tenisa razmišlja i o drugim stvarima, živi svesno.

Svestan je sveta oko sebe i često je spreman da kaže svoje mišljenje koje se ne poklapama sa oni moje forsira društvena zajednica. Baš kao ovo oko vakcina gde je jedini rekao svoj stav.

- Jedna te ista stvar se vrti i mnogo se pravi razdor u društvu, ne samo u sportskom, nego u celom društvu, između onih koji su nevakcinisani i vakcinisani. I to je stvarno strašno. Da smo mi spali na to da nekoga diskriminišemo ako želi da odluči za sebe ovako ili onako, da li hoće ili neće da se vakciniše. To je stvarno... Jako sam razočaran društvom svetskim u ovom trenutku i načinu na koji mediji prenose i vrše pritiske na sve ljude - rekao je Novak.

On je takođe osnovao PTPA asocijaciju profesionbalnih tenisera i bori se za status slabije rangiranih igrača koji bukvalno jedva preživljavaju ovaj skupi sport. Naravno da to smeta ATP organizaciji koja ga stalno nipodaštava.

- Sada, osećam da se igrači uopšte ne pitaju ni za šta. Što se ne razlikuje mnogo od prošlosti kako su se stvari radile, ne samo za Australiju nego uopšte za mnoge drue turnire, da ne ulazim sada u detalje. Ne znam da li ću ići u Australiju, ne znam šta se dešava. Trenutno, situacija uopšte nije dobra - zaključio je Đoković.

I to nije sve, Novak čita alternativnu istoriju Srba, zna da nismo izgubili bitku na Kosovu kao što nas uči zvanična istorija, zna poreklo Srba i njihvo bivstvovanje na Balkanu, čita knjige o Tesli, čestita ljudima srećnu novu 7,529 godinu po srpskom kalendaru.

Novak Đoković je priznao prošle godine tokom karantina da ga veoma interesuje upravo tematika slovenske mitologije i porekla samih Slovena kao i da izučava alternativnu istoriju Srba, po kojoj su oni "nebeski narod".

Osim toga Novak je i čovek koji se bavi humanitarnim radom, pomaže drugima preko svoje humanitarne organizacije, koja je izgradila 48 vrtića za decu po Srbiji, koja je donirala mnogo medicinske opreme za naše bolnice.

Šta je vuk u kultu starih Srba

Čajkanović je u svojoj knjizi "Mit i religija u Srba" napisao:

-  Ima jedno verovanje poznato u mnogim srpskim krajevima, koje Svetoga Savu dovodi u vezu sa vucima. Prema tom verovanju Sveti Sava o svome danu saziva u planini sve vukove što ih ima, i — u vezi sa jednim starinskim shvatanjem da vuk ima prava da traži i dobije svoju „nafaku“ — određuje im hranu („tajin“) za narednu godinu, to jest, šalje ih u razne torove i daje uputstvo šta da tu zakolju i pojedu - napisao je Čajkanović.

U našoj narodnoj tradiciji vuci su, inače, stalni pratioci svetoga Save, njegovi hrtovi — ili kerovi, kao što su, u germanskoj mitologiji, vuci hrtovi Vodanovi. Odnosi između svetoga Save i vuka intimni su i prijateljski: sveti Sava

naziva vuka drugom, i još mu daje blagoslov da uvek može izabrati najbolju ovcu. Očevidno je, dakle, da je veza između svetoga Save i vukova vrlo čvrsta, i da za nju moraju postojati naročiti razlozi.

Poslovica „vuk dlaku menja a ćud nikako“ u stvari govori o prilagodljivosti teškim uslovima i spoljnoj okolini s jedne, ali i o nepromenljivosti svog izvornog – moralnog karaktera s druge strane.

Vuk kao simbol ustanka protiv zapadne civilizacije

U drevnoj srpskoj mitologiji kult vuka je zauzimao veoma važno mesto, a to poštovanje vuka – odnosno onoga što vuk simboliše – svoj izraz je našlo i tokom dugog niza vekova krštene istorije Srba. Između ostalog, prema drevnim shvatanjima našeg naroda, Sveti Sava je postao i zaštitnik vukova tako da su i „odnosi“ između Svetoga Save i vuka prijateljski.

U vuku bi danas valjalo prepoznati i simbol ustanika protiv moderne civilizacije Zapada, jer je ona potpuno preokrenula sve tradicionalne i prirodne vrednosne poretke te kriterijume selekcije. Civilizacija Zapada privileguje i umnožava najgore, a progoni i proskribuje, kažnjava i zatomljava najbolje.”

Taj „vukov“ ustanak protiv „moderne civilizacije Zapada“ koja još afirmiše potrošački mentalitet, obezličavanje čoveka i porodice uz stvaranje plašljivih i kukavnih ljudi nesposobnih da se za bilo šta dobro i časno bore i izbore, kao da najupornije brane i zastupaju upravo Srbi.

I upravo je tu Novak predvodnik čopora koji se svojim ponašanjem, elokvencijom odnosom, bori protiv zapadne "civilizacije" koja koristi svaki momenat da ga nipodaštava. Novak im zapravo ruši izmišljene priče o Srbima kao genocidnom narodu, već širi pozitivnu sliku u svetu koja ne odgovara zapadnim globalistima.

Vuk nikoga ne sluša niti hoće kome da služi

Slovenska mitologija spominje jedno božastvo koje je u neraskidivoj vezi sa vukom. To je Dažbog (Dajbog).. Dažbog je kao i većina božanstava teriomorfan, a njegov životinjski oblik je beli vuk. Veoma je čudno da beli vuk koji se smatra pretkom srpskog naroda, ima tipično polarne karakteristike.

Međutim, bela boja vučjeg krzna odnosi se, pre svega, na htonični aspekt Dažboga, ali i htoničnost samog vuka. Inače, bele životinje u evropskom folkoru predstavljaju bića koja povezuju naš svet sa svetom duhova tako da nije čudo što životinjski oblik jednog htonog božanstva ima krzno bele boje.

Čovek je od nasilno pripitomljenog vuka vekovima i sistematski pravio raznovrsne i brojne rase pasa s tim da ni jedna od njih nije toliko otporna, snalažljiva, niti inteligentnija ni jača od vuka. Neke od njih su primeri psećih vrsta koje su apsolutno nesposobne za bilo kakav prirodno samostalan život i opstanak.

Inače, vuk nikog ne sluša niti hoće bilo kome da služi. On je svim bićem posvećen zaštiti, odbrani, jačanju i opstajanju svoje vrste sa svim prirodnim osobinama i karakterom na svojoj slobodnoj teritoriji.

Iz „ugla viđenja vuka“, deo njegove grane, odnosno potomstva dok je bilo malo je otimano, pa odrođeno pristalo na pripitomljavanje; pristalo na lanac i povodac, na kućicu i ugodniji način života uz i sa čovekom služeći verno njemu, po njegovim zahtevima i potrebama. Promenio je čak i „jezik“ u smislu da ne zavija laje.

Vuk kao predak Srba

Između vukova u čoporu postoji jasna hijerarhija koja se uspostavlja unutrašnjom borbom gde jači nikad neće ubiti slabijeg vuka. Naime, jači vuk snažnim ugrizom do početka loma kosti, opominje drugog da je slabiji što ovaj prihvata ležući na leđa pokoravajući se bezuslovno da bi bio oslobođen daljih napada.

Vukovi su složni u lovu, podeli plena, odgajanju i brizi za potomstvo i u poštovanju unutrašnje hijerarhije. To kod pasa nije slučaj obzirom da su se ti instikti i nagoni vremenom izgubili. Na kraju, kroz prirodnu sekekciju najjačih, najzdravijih i najsposobnijih u svojoj vrsti uz daleko izoštrenija sva čula u odnosu na pse, vukovi su obezbedili izvanrednu životnu sposobnost, otpornost i adaptilnost.

Imajući u vidu da je vuk po animističkim verovanjima Srbinov predak, uz prethodne njegove osobine karaktera i rasne životne otpornosti, u našem narodu detetu je davano ime Vuk. Ono je jedno od najstarijih i veoma čestih imena u srpskom narodu, upravo zbog toga što se ranije verovalo da će onaj ko nosi ime totemske životinje biti zaštićen od svakakvih zala. I dan-danas srećemo imena kao što su Vuk, Vučko, Vujkan, Vujica, Vukašin, Vukan, Vučica i Vukica, kao i prezimena Vučić, Vučinić, Vuković, Vujošević, Vujičić, Vukadinović, Vujović, Vukobratović, Vujković, Vučetović, Vučković, Stanivuković i mnoga druga.

(Telegraf.rs/izvor: Veselin Čajkanović/Mit i Religija u Srba)