Sudbinski spoj Tesle i Novaka: Jedan postao besmrtan u Njujorku, drugi to može biti danas

Veče pred nama (22 sata) donosi nam moguće jedan od najvažniji trenutaka u istoriji srpskog sporta, svakako je jedan od najbitnijih u istoriji tenisa, potencijalno najveći od kad je bilo kakvog loptanja od pamtiveka - svet čeka krunisanje najboljeg igrača u istoriji belog sporta.

Mi kažemo, takvog svet još dugo neće videti. Takvog šampiona, genijalca, mentalnu mašinu, borca, fanatika, i verovatno najobičniju zvezdu sporta koja postoji. Jedva upadljivog momka iz komšiluka koji se razlikuje od drugih samo zato što neobično dobro barata reketom.

Preporučujemo

Novak Đoković igra finale još jednog Grend Slema, juri titulu u Njujorku, 21. na turnirima "velike četvorke", četvrtu ove sezone. Ako je osvoji nesumnjivo postaje najveći svih vremena, jer najbolji već jeste, i najveći je i pre ovog US Opena, ali, eto, nedostaje mu i ovaj pehar kao zvanična potvrda da mu nema ravnih, i naravno da zapuši usta onima što i danas, kao da su u bunilu, misle da ima većih od Srbina.

Nema. I tačka.

Čeka i srpski sport ovaj trenutak kao što se čeka Nova godina, i možda će baš tamo negde kad sat otkuca ponoć i zaista sve biti gotovo, pa će se svečarski nazdravljati u krugu porodice i prijatelja, za srećnu Novakovu godinu.

Ali, primećujete i to sigurno, nema treperave euforije za jedan ovakav momenat iako je ovo baš, baš velika stvar, toliko velika da će u večnim almanasima tenisa i sporta ostati zapisano "za vjeke vjekova" - Srbin je najveći, Srbin je najbolji, bolji se nije rodio u sportu koji od kad je izmišljen pripada eliti.

Ono što je Nikola Tesla značio za svet, to Novak znači za teniski svet.

Tako će ga i pominjati za 10, 20, 50, za 100 godina. Kao genijalca iz Smiljana. Tesla je doneo svetlost svetu i Americi, i sudbinski, stvarao je baš u Njujorku, svojim umom je ubeđivao svet da je on original, a Edison plagijat.

Na istom mestu, u istom gradu, Novak danas želi po ko zna koji put da objasni svetu da je on najveći, jedini najbolji. Ne Federer, ne ni Nadal - samo on.

Opet oko euforije. Ne osećamo je, i to je prirodno, jer nas je Novak navikao da su njegova ostvarenja nešto najnormalnije. Čovek dođe, naređa pobede i osvoji trofej. Kao da je ušao u prodavnicu, kupio kiselu vodu i hleb. I izašao. Eto tako je to jednostavno kad je on na terenu.

Što bi rekao Muta Nikolić u kultnom obraćanju naciji: "ljudi, pa sve je ovo normalno".

Zato se samo opustite i zavalite večeras, budite slobodni da se osetite privilegovanim jer živite u eri Novaka Đokovića.

(Telegraf.rs)