Preminuo legendarni srpski teniser i čovek kome je "Beogradski fantom" ukrao čuveni beli Porše

Ivko Plećević je bio teniska legenda, živa enciklopedija našeg tenisa i jedan od najstarijih živih Dejvis kup igrača Srbije. Uvek i iznova je bilo pravo uživanje slušati ga dok evocira uspomene na prve korake srpskog tenisa posle Drugog svetskog rata. Tačno na polovini prošlog veka Ivko je krenuo u avanturu, koja je trajala osam decenija. Bio je izuzetan čovek, sportista, rečju - ljudina.

Dres reprezentacije u Dejvis kupu prvi put obukao je daleke 1952. kada su u sastavu selekcije Jugoslavije, pored njega, bili Josip Palada i Vladimir Petrović. Iste godine u Beogradu je u okviru Evropske zone Dejvis kupa našoj reprezentaciji gostovala selekcija Velike Britanije, Ivko je tada odigrao egzibiciju sa njihovim prvim reketom Rodžerom Bekerom i zabeležio pobedu.

Preporučujemo

Plećević je prošao kroz najjača teniska takmičenja pedesetih godina prošlog veka. Od Vimbldona, Pariza, Rima do Hamburga. U Ameriku nije putovao, jer nije bilo sredstava za odlazak preko okeana. Čuveni beogradski dubl činili su Ivko i Ilija Panajotović koji mu je bio najbolji prijatelj. Putovali su zajedno, takmičili se, doživeli nezaboravne trenutke. Jedan od njih je i put u Indiju na seriju turnira. Putovali su brodom Dinara, poluteretnim, put je trajao mesec dana.

Zaustavljali su se u svakoj velikoj luci, gde su pretovarali robu, a oni su vreme koristili tako što bi otišli do klubova u tim mestima koje su uglavnom držali Englezi i odigrali po koju partiju, pa nazad na brod. Odučili su se na taj put jer su jedino tamo mogli da odu preko zime i igraju turnire jer kod nas nije bilo nikakvih uslova, nisu zbog zime trnirali po šest meseci, pa im je Indija bila jedina opcija.

Za reprezentaciju Ivko je igrao šest godina, zatim krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih bio i savezni trener naše selekcije, kada su za selekciju Jugoslavije igrali Pilić, Jovanović, Franulović. Januara 1962. godine Ivko je odigrao Gustav kup, a zatim otišao u Nemačku ne sanjajući da će u njoj ostati naredne 44 godine.

Plećevićevi teniski početci su takođe bili filmski. Ivko gimnazijalac II muške gimnazije u Beogradu, kasnije Dejvis kup reprezentativac i deset puta šampion države, počeo je tako što je na blagajni teniskog kluba na Tašmajdanu prodavao karte za prvenstvo Jugoslavije, dok je njegov najbolji drug iz razreda na vratima cepao karte. Beogradski teniski klub, poznatiji kao BTK, tada je bio prepun asova koji su svakodnevno dolazili da igraju i treniraju: braća Sima i Radmilo Nikolić, Ika Panajotović i Voja Ristić, članovi teniske sekcije sportskog društva Partizan, onda i Petko Milojković, doktor Bata Vulović…

Za dvojicu momaka sa blagajne nije bilo mesta na terenu, ali im je izvesni Gandi, koji je od rane zore da kasnih večernjih sati svaki dan boravio na igralištu, i jedini koji je mogao da dopusti novajlijama da izađu na teren, dozvolio da igraju u šest sati ujutru, svakog dana, jer jedino tada je bilo slobodno. To su bili prvi koraci koje je napravio na teniskom igralištu. Tako se igralo svaki dan, preko vikenda i duže, kada se nije moglo na terenu kilnci su bespomučno udarali loptom po obližnjem zidu i ogradi od cigli.

Foto: Teniski savez Srbije

U leto 1948. godine u jeku takmičarske sezone, Crvena zvezda je bila pozvana da gostuje u Novom Sadu, sa seniorskom ekipom i jednim juniorom. Kako klub nije imao ni jednog juniora, skoro da je put bio doveden u pitanje, ali je tada trener Ljubiša Radovanović doneo odluku da na put krene i mladi Ivko Plećević, sa obrazloženjem „da može da posluži, ne igra loše, a možda ni Novosađani nemaju nekog posebnog na toj poziciji.“ Ivko je zaigrao i pobedio svu trojicu protivnika koji su izašli da igraju protiv njega, i tako je počela njegova karijera tenisera.

Pokazalo se da je Ivko Plećević rođeni talenat - počeo je vrlo brzo da napreduje. Posle mature promenio je dva fakulteta, studirao je tehnologiju, pa se potom prebacio na filozofiju, ali studije nisu išle uz treninge, pa je odlučio da se potpuno posveti tenisu. Posle titula prvaka Srbije, a zatim i Jugoslavije, igrao je i u dresu Dejvis kup reprezentacije.

Početkom 1960. oženio se Brankom. Ubrzo su se odselili za Hajdelberg, gde je prvih 10 godina bio teniski trener, a potom partner i vlasnik teniskih terena i kluba u isto imenom gradu. Često je isticao, sa ponosom, da su u Hajdelbergu ponikli Štefi Graf i Boris Beker, dve najveće teniske zvezde Nemačke svih vremena, pa zatim Anke Huber… I mada je u Nemačkoj proveo pune 43 godine, odlučio je da se 2006. godine vrati u Beograd i tu proživi poslednje penzionerske dane.

Iako je Ivko Plećević u tenisu proveo ceo svoj život, nebrojno puta bio šampion države i reprezentativac, u žižu interesovanja javnosti kao nikada pre toga, dospeo je krajem avgusta 1979. godine, kada mu je ukraden „porše targa 911“, a onda i kada je na osnovu tog događaja snimljen igrani film pod nazivom „Beogradski fantom“.

Upravo, Ivko Plećević je bio vlasnik ukradenog poršea koji je noćima jurio ulicama Beograda, praćen nemoćnim policijskim automobilima i zadivljenim pogledima građana. Posle deset uzbudljivih noći, koje su se obavezno završavale vožnjom na Slaviji, „Fantom“ je ipak uhvaćen, i to noć uoči povratka Josipa Broza Tita sa Samita nesvrstanih na Kubi.

Postavljen je gradski autobus na Slaviji, u koji je „Fantom“ udario, ali je i tada uspeo da pobegne u masi… Ivko Plećević je odmah automobil prebacio u Nemačku, izlupan sa svih strana, ali u pristojnom stanju.

- Ono što je interesantno, nijedna sitnica iz kola mi nije falila. Sve je bilo tu, i skupocene naočare, meni veoma važne. Naravno, taj auto sam odmah prodao I kupio novi, takođe „porše“. Eto, snimljen je i film po ovom događaju, verodostojno je, ima puno dokumentarnih delova, mislim da je sve skladno upakovano u jednu celinu. Ima specifičan šarm kojim je odisao Beograd sedamdesetih godina - rekao je jednom prilikom legendarni Ivko.

(Telegraf.rs)