"Udata sam za istorijsku ličnost, to me jako brine kao majku": Jelena Đoković o porodici, Novaku...

Supruga najboljeg svetskog tenisera Novaka Đokovića, Jelena, gostovala je u emisiji na kanalu "K1" gde je govorila o svom životu, braku sa slavnom osobom, deci, navikama, ishrani...

Prenosimo samo deo Jelenine priče.

- Udata sam za istorijsku ličnost koja je to sa svojih 30 godina, i mene to jako zabrinjava kao majku. Postavljam sebi pitanje šta ja treba da uradim, kako da se ponašam, kako ja moram nešto da izmsilim, toplu vodu. Ta misao me je skroz sludela pa sam učila još, došla do novog poglavlja u svom životu. Naučila sam da "skidam kožu", da skidam slojeve onoga što sam utuvila sebi u glavu. Pre svega sam želela da dete zaštitim od tog javnog života, da deca imaju izbor, da budu deo toga ili da ne žele to, dok muž možda želi da to budu. On je rođen u uslovima da bude voljen, viđen, da bude sa svima, ali ja sam potpuno drugačija. Ja ćelim da budem uspešna žena iz senke - kaže Jelena.

Suština žene sportista jeste konstantna razdovjenost, i teško je održati dinamiku porodice.

- Tu nema dinamike, mi dobro znamo šta je potreba jednog člana porodice, to je Novak, i onda se mi uklopimo u te potrebe zadovoljavajući svoje. Njegovi roditelji pričaju o tome, i roditelji i braća, svi su podređeni njegovom uspehu.

Kako izdržavaš kao supruga slavnog sportiste?

- U fazama. Nedavno smo pričali baš, zašto mi sad više putujemo sa njim više kad deca žele svoje drugare, svoje dnevne rutine, da imaju poznati parkić i lokacije. Njima je možda zanimljivo da odu jednom negde na nedelju dana. Neko je više sposoban da se regeneriše u tome, Novak je odrastao sa time da mu je sve "brejk i meč lopta", a mi se od toga umorimo samo gledajući. On je u tome non stop. On kući na juttjubu gleda i analizira ko je sledeći rival, šta rade, kako igraju, on je profesionalac. Ja sam to živela i pre dece. Ovo je sad nova uloga, koju pokušavam da uhodavam i trenutno to manje uspevam da "hendlujem" nego što bih volela.

Na pitanje "gde ti je dom", Jelena je odgovorila:

- Otišla sam iz Srbije sa 19 godina i nisam želela da se vraćam, tako su moji roditelji želeli u turbulentnim vremenima, rekli su mi "idi odavde, imaš dobre ocene, moraš da odeš odavde". Na mišiće moje mame, na njenu volju i želju da nam pruži bolji život, sestra i ja smo otišle da se ne vratimo. Kada sam planirala partnera nisam planirala nekoga ko je odavde, međutim volim da dođem u Srbiju.

Voditelj emisije je insistirao na konkretnom odgovoru, pa je još jednom upitao Jelenu - gde ti je dom?

- Moj dom za sada je bio u Monaku, ali ne znamo da li možemo baš da kažemo da je to naš dom. Prethodne dve godine smo proveli dosta vremena ovde u Srbiji, tako da je i ovo dom. Mislim da mi je dom i u inostranstvu zato što su moji roditelji sa mnom i moja sestra je sa mnom, moj muž i deca, dom je tamo gde smo mi, ali ne u hotelu (smeh). Meni treba jedan dom, mislim da mi treba jedan dom, ali mi to ne možemo da ispunimo, moramo da budemo na više lokacija jer nas život prosto ne vodi samo na jednu stranu.

Uspešna žena iz senke...

- Kada sam dobila decu poželela sam da im budem najbolji učitelj pa sam sebe doterala do stadijuma da štrebam kao luda na temu roditeljstva i psihologije odrastanja, razvoja mozga, razvoja emocija i između ostalog kroz tu moju strast sam sa našim timom u Novak Djoković Fondaciji razvila programe baš za roditelje poput mene koji žele da nauče više, koji žele da nauče od nekog ko ima više iskustva, ali da ne budu savršeni. Uvek su nas učili da deca treba da stoje na ramenima svojih roditelja, kao da treba da ih podignemo da budu još bolja, veća i uspešnija od nas.

Novak kao otac...

- Novak je stvarno divan otac i jako to dobro radi, ali njegov kapacitet za tu vrstu koncentracije koju deca zahtevaju je limitiran jer on ima previše obaveza i u tom kontekstu mislim da smo jako dobar tim zato što je meni veliko zadovoljstvo da budem tu i imam pomoć. Mi vrlo dobro znamo šta su Novakove potrebe i sve se mi uklapamo u te potrebe. To je manje glamurozno reći ali je istina i Novak je toga svestan. I njegovi roditelji i njegova braća, mi smo svi podređeni tom velikom uspehu, svetskom uspehu.

O veganstvu...

- Interesanto je da sam prvi put saznala za veganstvo kroz post. Postoje datumi koje naša vera nalaže kada treba da iščistimo telo i duh kako bi mogli bolje da živimo. Ja mnogo volim zdrav život, volim tu energiju koju mogu da nosim kroz sve što radim. To se produbilo na fakultetu kada me je prijatelj provodio kroz kampus u Milanu, pokazivao domove za studente i to koji bi potencijalno mogao da bude moj, jedan se nalazio pored kantine gde bi trebalo svi koji smo na stipendiji da jedemo. Taj dom je bio najjeftiniji, oko 150 evra mesečno što je meni u tom trenutku bilo super. Nije to naravno bilo najbolje rešenje jer nemaš svoj toalet, deliš sobu, deliš kupatilo sa nekim, ali bilo je bitno koliko košta. I onda je on meni rekao ne brini, ovde sam ja, ovde je bila moja sestra, ali je ona umrla ovog leta. Kako mi je objasnio, vezala su joj se creva. Ja sam se tada zaledila, odmah sam u glavi imali sliku kako je ona živela u ovom domu i jela u ovoj kantini, odmah sam to povezala sa ishranom. Počela sam da razmišljam kako da preživim tri godine jer nisam imala novca da jedem u ne znam kakvim restoranima, a nisam ni živela u domu gde imam kuhinju. Tako da je veganstvo krenulo iz muke (smeh).

- Mislim da se ljudi posvete zdravijem načinu života onda kada im dijagnostikuju nešto. Sa veganstvom sam krenula i iz straha od bolesti. I to je najgori način da počnete i ne bih nikoga savetovala da bilo šta radi iz straha. Ja se trudim da to ne radim iz straha. Ja se nisam hranila skupom hranom tokom studentskih dana. Naravno, kasnije sam mogla da jedem skupu hranu zahvaljujući novcu koji imamo. Međutim, velika tranzicija se desila kada sam postala majka. Razmišljala sam tako da sam ja jedini izvor hrane svom detetu jer sam dojila i nisam želela da se oslanjam ni na šta drugo i onda sam razmišljala kako da to mleko bude najbolje na svetu. Mene su svi putevi vodili u tom zdravom pravcu i ja sam zahvalna na tome, ali pitanje je da li ću do kraja života biti vegan. Hrana koju mi jedemo svakodnevno je inflamatorna. Mi živimo jako stresan život, naše varenje je otežano ako jedemo tešku hranu, naša engergija pada, uspavani smo, svima se to desi kada imaju jako obilan obrok. Ja sam posmatrala i svoje telo, zašto bi se meni već u 11 ujutru posle cele noći spavanja dešavalo da sam umorna. A to mi se ne dešava kada jedem voće ili neku laganu hranu. Novak je još veći perfekcionista, on još bolje zna svoje telo, njega ne može niko da natera na nešto što on ne želi. Novak nije postao vegan pod mojim uticajem. Novak je najbolji na svetu, on je single champion, sam je na terenu, ne može njega neko da natera na nešto. Mi smo tim i to mi je jako bitno da kažem, nisam ja njega terala na nešto, niti je on mene. Zajedno smo sve istraživali. On je prvi krenuo na veganstvo. Ja sam bila veliki mesojed, i jako ga volim još uvek, ali ga ne jedem. Ja se dobro osećam i meni je to bio cilj, da nađem način kako da živim ovaj život budna, sa energijom, zdrava. Mi primenjujemo to i u našoj kući, a naša deca uvek imaju izbor.

Jelenina uloga u Novakovoj karijeri...

- Novak i ja smo 14, 15 godina zajedno i veoma smo slični, strastveni smo, jedno drugom smo jako veliki oslonac. Meni su prirodno u ruke pale uloge koje su imale za cilj da njemu olakšaju prodor ka vrhu i dobra stvar je ta što sam ja pronašla priliku u svemu da učim i rastem, a on je iskoristio tu moju radoznalost da sebe rastereti da bi mogao da se fokusira na ono što je njemu najneophodnije. Ja doživljam da sam jedna vrsta aerodroma koji prima letove, prima informacije, daje direkcije isključivo vođena onim šta Novak želi i onim šta ide u njegovu korist tako da vodim njegove timove, u smislu komunikacije, njegovog nacionalnog i globalnog PR-a i njegovih marketiških aktivnosti. Ja sam to studirala i radila sam sa ljudima koji su mnogo iskusniji od mene i od kojih sam puno učila. Moja prednost je bila što sam jako dobro poznavala Novaka, pa sam mogla doslovno da prenesem njegovu reč, a da on ne mora time da se bavi, i da budem ta koja nadgleda da se sve sprovede do kraja kako je on zamislio. On sve što govori govori iskreno, ja mu samo kažem kada treba da sačeka pravi trenutak da kaže stvari koje žele. Ne može svako da ga razume uvek. Ovde u Srbiji će ga razumeti za određene stvari, u inostranstvu za druge. Sačekati pravi trenutak, to je bitno, kao što ne troši svoju energiju na prvom meču već na finalu. Njegov tim je skoncentrisan da on apsolutno briljira kada treba. To je i moja uloga.

Kakav je novak kada gubi?

- Novak ne voli da gubi, ko voli da gubi. Ali je stvarno postao dobar u tome, ja nisam dobra u tome zato što znam koliko se on trudio i užasno mi je krivo, mnogo sam plakala posle njegovih propuštenih šansi, a opet nisu propuštene jer je svaku iskoristio na najpametniji mogući način i briljirao nakon toga.

O svom tati...

- Najviše računa o meni vodi moj tata, i moja mama iz senke, da nema nje koja to sve podržava on ne bi mogao da bude uvek moja podrška. On je moj anđeo, melem za dušu, vodim ga svuda sa sobom, sve što ja teško shvatim on meni to napravi kao pesmu. Kada je Tara imala dva meseca, Novak je otišao na mesec dana u Australiju, ostala sam sama, bez ičije pomoći u Monaku, i zvala sam tada tatu i rekla kako ne mogu sve ovo sama. On je tada dao otkaz i došao. Od tog momenta pevamo dok se bavimo decom, objašnjava mi da ne mora sve da bude tako profesionalno, a ja sam sve ovo doživela previše profesionalno. Previše sam se unela u ulogu toga da sam žena nekog najboljeg u nečemu. Vrlo sam zahvalna na tome što sam ja Novakova životna partnerka i on je zahvalan. Ali sam mislila da moram da budem nešto posebno, a ne samo Jelena, a on me voli baš samo kao Jelenu.

Šta bi rekla Jeleni od 15 ili 16 godina?

- Čvrsto verujem da Jelena od 15 i od 16 i od 17 treba da napravi baš te greške i baš te uspehe. Zato što me je svaka vodila do sledeće skretnice, a čini mi se da sam na dobrom putu da budem okej sa svim. Često sam i u miru. Svoju ranjivost ne pokazujem često jer nema svrhu. Jer ljudi kažu: “šta, imaš sve što poželiš”, i to je okej, ja sam zahvalna, samo želim da budem još bolja i sebi i drugima i imam puno prostora da radim. Zahvaljujući mom detinjstvu i svim mojim iskustvima, i možda baš i ovom današnjem razgovoru ću nešto novo naučiti što će me dovesti na sledeću stanicu, jer ja stvarno želim da učim. Ne vidim razlog da sedim i ništa ne radim, a to mi je navodno zagarantovano jer imam novac. Ja se tome opirem, da taj novac mene ne zaustavi, i kaže: “sad ti lezi, sunčaj se i uživaj”. Ja baš to ne želim.

(Telegraf.rs)