Novak: "Koji pritisak da osećam? Tri rata smo imali, čekao sam u redu za hleb, živeli sa 10 dolara"

Novak Đoković će od ponedeljka započeti 311. nedelju vladavine ATP listom čime će i zvanično postati najbolji svih vremena po tom parametru. Najbolji srpski sportista bio je gost podkasta Šervin Džafarija, poreklom Iranca koji živi u SAD, gde je pričao o raznim temama:

Jedna od njih bila je i trenutna situacija oko korona virusa, ali i o pritisku koji oseća kao najbolji na svetu koji mora da brani poziciju.

- Ljudi umiru širom sveta u krizi sa korona virusom koja nije nešto što želimo da vidimo. Saosećam sa ljudima koji gube svoje najmilije, gube živote, svoje poslove i kuće.

- Mnogo smo prošli za ovih 12 meseci i mnogo toga se dešava i teško je videti šta je iza svega, jer je konfuzno. Na kraju dana moramo da vidimo veću sliku i da izvučemo neko pozitivno iskustvo, jer nas ova situacija tera da gledamo unutar sebe i da izvučemo najbolje. Da brinemo o porodici i da shvatimo šta je zaista važno.

- Kad pričate sa ljudima šta je najvažnije u životu, uvek kažu da je to zdravlje, porodica i sreća. Ali, koliko ljudi stvarno na svetu živi u skladu sa ovim željama?

DOLAZIM IZ MALE ZEMLJE SA VELIKOM TRADICIJOM

Na pitanje kako izgleda biti Novak Đoković, naš as je napravio malu digresiju oko pritiska o kojem ga je pitao voditelj na početku emisije.

- Pomenuo si da ima mnogo pritiska. Međutim, ima stotine različitih pritisaka. Ja ne mogu da sedim ovde i pričam o tome da je moj pritisak veći nego kod ljudi koji gladuju.  Dolazim iz zemlje koja, kao Iran, ima veliku istoriju i kulturu i poslednjih 30 godina prolazi kroz tri različita rata, mnogo krvi i suza i iskušenja smo prošli.

- Ako mogu da izrazim svoje iskustvo stajanja u redu u 5.45 ujutru čekajući hleb da bih kupio za svoju porodicu za taj dan. Verovatno ne bih mogao da pričam o tome koliko je istinito i osećajno.

- Ja to razumem, ja sam to iskusio kako izgleda kada porodica ima 10 dolara. Moj otac je jedan dan došao, izvukao 10 dolara iz džepa i rekao "ovo je sve što imamo"

- Sa tim novcem smo morali da preživimo. Tada sam imao oko 10 godina ili manje od 10, verovatno 8 godina, moj najmlađi brat je bio beba, a srednji brat je imao 5 godina - ispričao je Novak i dodao

- Važno je da ljudi ne žive u poricanju što nisu rođeni u bogatstvu, mislim u materijalnom bogatstvu. Jer na kraju dana ne mislimo da je materijalni svet prioritet. Živimo svoj duhovni život , ne razmišljamo koliko kuća imamo ili kola - objasnio je Novak.

ŽELIM DA BUDEM BOLJI OD FEDERERA I NADALA

Novak je rekao kako je u redu kada se takmičite iz ljubavi prema sportu kojim se bavite, ali da je pre svega potrebno imati cilj.

- Ako ste profesionalni takmičar, morate da imate ciljeve, nešto čemu ćete da težite. Morate da imate mentalni mir. Potrebno je da radite na nečemu i da sebi postavite ciljeve na dnevnoj bazi, kratkoročne i dugoročne. Za mene, dva najveća dugoročna cilja su da imam najviše grend slem titula u istoriji tenisa i drugi da budem igrač koji je najduže broj jedan u istoriji sporta - priznao je Đoković.

Jedan cilj je od ta dva već ostvario, po broju nedelja na vrhu, ostaje mu da stigne najveće rivale koje mu beže za po dve grend slem titule. On ih ima 18, a Španac i Švajcarac po 20.

- Veoma sam blizu ostvarenja i tog drugog cilja. Federer i Nadal i dalje igraju, i dalje osvajaju slemove. Oni su neverovatni, ali ja nastavljam da se borim i to je u redu. Čak i da to ne ostvarim, biće u redu, ali moram da imam to nešto što će da me pokreće - dodao je Novak.

On je takođe dodao i da nema problem da kaže šta misli, kada je reč o toj trci.

- Nemam problem da verbalizujem to što mislim, to je ono što mi radimo. Ko god je na vrhu, a to ne priča, ne bih mu verovao da je sasvim iskren - zaključio je Đoković.

PLAKAO SAM KOD VAJDE U SOBI

On je istakao da je imao dosta izazova u karijeri:

- Imao sam mnoge izazove tokom svoje karijere. Jedan od njih je 2010. godina i četvrtfinale koje sam izgubio na jednom od najvećih turnira, na Rolan Garosu. Imao sam osećaj kao da mi se svet i snovi raspadaju i da nisam dovoljno dobar da postignem ono što želim. Tada sam bukvalno ridao u sobi svog trenera (Marjana Vajde) i fizioterapeuta (Miljana Amanovića). Osećao sam se jako loše u tom periodu – kao da sam udario u zid i kao da ne mogu dalje", rekao je Đoković u Džafarajevom podkastu.

Kako je uspeo da prevaziđe pomenutu situaciju?

- Oni su me pustili da se isplačem, da izbacim sve emocije i sve što sam osećao u tom trenutku. Veoma sam im zahvalan na tome jer je to bio preloman trenutak. Narativ u sportu glasi da je trener taj koji bi trebalo da te podigne i da ti pokaže kako da budeš jak, ali za mene je ipak najbolji trener onaj koji je tu za vas kao čovek – prijatelj i rame za plakanje, onaj koji vas razume i podržava i onda kada želite da izbacite sve iz sebe, da isplačete dušu. Veoma sam zahvalan jer sam u tom momentu osećao da nisam sam. - ispričao je Novak.

(Telegraf.rs)