Osaka u epizodi "leptiriću šareniću": Japanka prekinula meč samo da ne bi povredila neobičnog uljeza

 ≫ 

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika DARKO 100%
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • DARKO 100%

    12. februar 2021 | 17:42

    Kad sam bio mali to mi je bio gust da uhvatim leptira i posle ga pustim naravno,polako se prisunjam iza njegovih ledja i sa dva prsta palcem i kaziprstom kao klesta za krilo ga uhvatim,nezna krila kao svila ,plish i ostane na rukama neki prah hvatao sam i cvrckove,svitce sto sijaju noci i kokice to je bila zdrava mladost za razliku od danasnje dece koja vecinu svoje igre igra virtualno ispred kompjutera bez prirodnog osecaja za okolinu

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA