Užasna svakodnevica teniskih zatočenika u Melburnu: "Prozori se ne otvaraju, snalazim se za vazduh"

Švajcarska tensierka Belinda Benčić (23) koja je zajedno sa ostalim učesnicima Australijan Opena, osim Novaka Đokovića i još nekolicine igrača iz vrha, bukvalno zatočena u hotelu u Melburnu, otkrila je da u sobi u kojoj se nalazi ni prozori ne mogu da se otvaraju!

- Vazduh me najviše brine. Ovde radimo sve - znojimo se, jedemo, spavamo. Izuzetno je prašnjavo, posebno ispod kreveta. Prašina se digne, klima uređaj ne čini ništa boljim. Svako malo pokušavamo da napravimo neku vrstu saune sa aparatom za čaj, tako da vazduh postaje vlažniji. I soba nije očišćena - žali se Belinda potpuno opravdano na uslove koji su joj na raspolaganju pred prvi Grend Slem sezone.

Preporučujemo

Podsetimo, svi igrači su u strogom karantinu jer je kod tri osobe sa dva leta do Melburna, u kojem je bila većina tenisera, ustanovljena tri slučaja zaraze korona virusom. Teniseri i teniserke koji su smešteni u pomenutom hotelu, tu moraju da budu 14 dana, tako da će moći da treniraju tek sedam dana pred start "Ozi Opena".

Belinda je medijima u svojoj zemlji ispričala kako provodi duge dane u sobi.

- Većinom vremena spavam. Takođe puno radim sa prijateljem i kondicionim trenerom Martinom. Privilegovana sam što nisam sama. Radim seanse na biciklu, vežbam, čak igram i tenis. Pored toga, pričam sa prijateljima ako internet podržava, čitam, slikam.

Snalažljivost je ključna stvar u ograničenom okruženju, pa svaki put za trening premešta nameštaj kako bi dobila na prostoru.

- U sobi imam krevet, ugaonu garnituru i sto, sve to u dvadeset kvadrata. Nameštaj uvek guramo napred-nazad. Trčim okolo, radim bočne stepenice i ostale stvari - sve što je važno kao priprema. Trudimo se da radimo nešto četiri do pet sati dnevno.

Švajcarkinja kaže da je za karantin saznala tek putem mejla, po dolasku u sobu.

- Za to smo saznali mejlom. Naravno da nisam bila srećna. Bilo je frustrirajuće, ali svaki dan postajem sve optimističnija. Sada je ključno da se ne povredimo kad se vratimo na teren. Trebalo je nekoliko dana da stvari postanu manje tužne.

(Telegraf.rs)