Nole je pre 5 godina pobedio Nadala na RG: Šta je sada pošlo po zlu i gde je recept za novi trijumf?

Tada se u četvrtfinalu Rolan Garosa sastao sa Rafaelom Nadalom i postao tek drugi čovek posle Robina Soderlinga koji je pobedio "Kralja šljake" na njegovoj omiljenoj podlozi u Parizu.

S obzirom na način na koji je pet i po godina stariji Rafa uspeo da u nedelju pobedi Đokovića sa 6:0, 6:2 i 7:5, valja podsetiti na to kako je izgledao taj okršaj od pre pet godina (7:5, 6:3, 6:1 za Đokovića), jer bi baš u njemu možda mogao da se nađe "recept" za neki od sledećih susreta prvog reketa sveta sa "Kraljem šljake".

Kada se uporede dva meča i njihovi ishodi, nekoliko ključnih detalja se tu moglo izdvojiti. Pre svega Nadalova odbrana, kretanje i čitanje igre našeg asa, ali i Novakov nedovoljno agresivan i oštar napad od starta.

Takav napad bi mu omogućio da izlazi napred na lakše poene. Kada udarate lopticu sa osnovne linije, rizik sledećeg udarca se srazmerno smanjuje, što znači da ako odigrate rizičnu dijagonalu ili paralelu i pogodite, vrlo je verovatno da je protivnik, ili neće vratiti, ili će je vratiti na drastično lakši volej.

To je Novak pre pet godina radio veoma dobro protiv Rafe, imao je te prilazne udarce koji su pritiskali Španca, a ovog puta je to izostalo. Đoković je malo "prespavao" taj početak, kasnije se pokrenuo, ali je već sve otišlo u nepovrat.

Novak je tokom čitavog ovogodišnjeg turnira forsirao drop-šot udarce i nije krio da će to raditi, gotovo do iznemoglosti. Odigrao ih je 28 i oni su "radili" posao samo u prva dva seta kada je pogodio 11 od 18.

U trećem setu je mnogo više grešio ovim udarcem i imao svega 2/10 osvojenih poena, pa nije iskoristio činjenicu da je generalno poboljšao svoju igru jer su mu tokom prva dva seta u suštini samo drop-šotovi prolazili.

Slično je protiv Nadala radio i pre pet godina u četvrtfinalu, ali je nekoliko stvari bilo drugačije u odnosu na taj meč.

Rafa je jednom ili dvaput otvoreno priznao da je tokom prve nedelje turnira u Parizu ranjiviji, jer još uvek ulazi u ritam (iako je teško u to poverovati kada se gledaju mečevi).

By the Numbers: @RafaelNadal at #RolandGarros 1,919-962 in Games (.666) 296-27 in Sets (.916) 99-2 in Matches (.980) 39-Match Win Streak (2010-15) 38-Set Win Streak (2016-18) 31-0 to Begin Career 26-1 vs Top 10 19 Sets Won 6-0 19-5 TBs 13-0 SFs 12-0 Fs 6-1 vs No 1 2-0 in 5th Sets— ATP Media Info (@ATPMediaInfo) October 9, 2020

To je svojevremeno rekao i njegov stric Toni, tako da je Rafa kada već stigne do završnice, polufinala i finala - totalno "nabrijan".

Sa Novakom se sreo u četvrtfinalu 2015. i možda zbog faze turnira nije bio potpuno u ritmu kao što je bio na "Filip Šatrijeu" u nedelju.

Osim toga, Đoković do tog trenutka nije imao Rolan Garos u svojoj kolekciji i imao je strašno jaku motivaciju da do njega i dođe. Svi se sećamo kako je izgledao na terenu do trenutka kada je podigao pehar 2016, a kako posle toga.

Nije sporno da motivacije ima i sada, ali je sada pritisak na drugoj strani jer je ulog još i veći - pitanje najboljeg u istoriji tenisa.

Taktički gledano, Nadal se malo promenio. Najpre njegova agresivnost u ranoj fazi poena. Recimo, 2015. u četvrtfinalu, Rafa nije uvek napadao prvu kraću loptu koju bi mu Đoković poslao.

U finalu ove godine, to je radio gotovo automatski, uglavnom se trudio da bude forhendom i, nažalost, surovo precizno.

Kada tome dodate neviđenu odbranu čak i za nekog ko je poznat kao strašan "kontraš" i koji ume iz trka da odigrava top spin forhende kao niko drugi.

Pre pet godina je Novak slao dublje loptice i više je gađao uz liniju po paralelama. Ove godine je bio nestrpljiviji i nestabilniji, što se može videti i po pojedinim statističkim parametrima.

Recimo, u 183 odigrana poena, Đoković je bio daleko nesigurniji kada servira. Posle prvog servisa i prvog udarca u je uzimao svega 50 posto poena.

Nadal je bio znatno efikasniji sa 67 posto. Kako su se razmene produžavale, Novakovi procenti su opadali do ispod 12,5 i 14,3 posto u razmenama od osam, devet i deset udaraca, a Rafini su ostajali stabilni na pedesetak procenata.

Zato ne čudi što je Španac napravio imao čak 18 brejk prilika i što je napravio sedam brejkova, ali i što je spasao čak četiri od pet brejk šansi protivnika.

Đoković ga je probijao jedino forhendima i to kada je igrao "hazarderski" na početku trećeg seta i kada je rizikovao.

Podsećanja radi, 2015. je izlazio na mrežu češće tokom prvog seta četvrtfinala i uradio je to čak i kada je imao 4:0 i 30:30.

Nadal ga je prošao pasing-šotom što Novaka nije omelo da već u sledećem poenu ispali snažan i dubok forhend po paraleli.

Promašio ga je i pretrpeo brejk, ali je pokušavao da pritisne rivala. To je donekle pokušavao i u nedelju, ali je pogrešio čak 49 puta, naspram 15 grešaka Španca.

To je i za standarde daleko slabijih tenisera od Đokovića - previše. Delom ga je na greške terao Nadal, jer, koga ne bi iznerviralo kada se loptica od nekoga vraća kao od zida?

Treba napomenuti da će naš igrač morati da unapredi još jedan segment svoje igre mada je pitanje koliko će to biti u stanju da uradi ako već do sada nije učinio. Smeč.

Ako se izuzme jedan perfektan koji je odigrao sa osnovne linije za viner u finalu, Đoković je vrlo nesiguran iz ovog udarca i njime neretko samo plasira lopticu u polje rivala i otvara prostor za pasing-šot.

To je protiv nekoga kao što je Rafael Nadal pogubno. Naročito kada taj teniser poboljša servis kao što je Rafa uradio u odnosu na raniju fazu svoje karijere i onda smanjuje mogućnost da mu oduzmete servis.

Nadalu u nedelju nisu mnogo prijale sitiacije kada bekhendima mora da vraća duboke loptice dalje iza osnovne linije ili ravne i jake udarce, što je svakako jedan od recepata gde treba tražiti šansu.

Naravno, to je mač sa dve oštrice jer Španac ume da igra i sa bekhend strane, ali onaj mač koji se mora iskuati protiv Španca u narednim okršajima, posebno kada Rafa uđe u meč pod "punim gasom".

Čak i kada se to ne desi, Nadal se ne predaje do kraja, što je pokazao recimo i u poenu za 15:15 pri vođstvu Đokovića 6:5 u tom meču iz 2015.

Novak je imao inicijativu stvorenu dobrom kratkom dijagonalom, Rafa mu je vratio kratku lopticu i umesto da odigra više uz liniju, Đoković nije rizikovao i vratio je više po sredini.

Nadal se vratio u poen dubokim bekhendom, a onda je odmah sevnula kratka dijagonala koja je izbacila Srbina iz ritma i poena.

Nekoliko ovakvih poena i Nadal može svakome da "uđe u glavu" i zbog toga je važno da se više izlazi na mrežu oštrim udarcima i da se onda tamo rešavaju poeni.

Đokoviću je to polazilo za rukom korektno u pojedinim momentima nedeljnog finala, pa bi to zajedno sa nešto agresivnijim riternom i daleko boljim servisom i smečom moglo da bude dobitna kombinacija za ovako rafinisano izdanje Nadala kakvo smo videli na Rolan Garosu.

Istina je da je Novak tu dobio samo jedan od osam mečeva, ovaj spomenuti iz 2015, ali je u njemu radio pobrojane stvari bolje, što mu je uz konstantnije udarce i preciznije paralele u tom trenutku pomoglo da jedini put u Parizu pobedi "Kralja šljake".

Na kraju

(Telegraf.rs)