Otvoreno pismo Bogoljuba Karića Novaku Đokoviću: Duša me boli kad čitam šta ti pišu kritičari

Novaku Đokoviću stiže podrška sa svih strana. Srpski sportisti ujedinili su se u podršci najboljem teniseru sveta, dok ga zapadni mediji "razapinju" nakon što je kod nekoliko tenisera došlo do zaraze od korona virusa tokom igranja na Adrija Turu.

Podršku Novaku dao je i Bogoljub Karić, čije otvoreno pismo prenosimo u celosti:

Preporučujemo

Pitaju li, Novače moj, za tvoje zdravlje? Brinu li kako su tvoja zlatna deca i tvoja princeza Jelena? Kako su roditelji tvoji, Srđan i Dijana, koji su te podigli i učinili sve da postaneš to što jesi danas - humanista i najbolji teniser i sportista sveta. Ti si blago naše i ponos naš!

Jedva su dočekali, Novače moj, da bace svoju malu senku na tvoje veliko ime. Razumem ja, dobro zapadne medije i ne sekiram se zbog toga. Previše dugo vladaš, a dolaziš iz Srbije. Previše dugo si nepobediv i pokazuješ da male zemlje, kao što je naša, umeju da iznedre vladara sveta. Sve su učinili da te slome, ali ti uvek riterniraš i pokupiš sve pehare i to sa osmehom, ljubavlju i praštanjem. Tek sada pokazuju koliko te mrze i koliko ti se dive!

Nisi ti, Novače moj, samo najveći teniser, već si i najbolji čovek koga poznajem. Tvoje plemenito srce je isuviše veliko za ovaj licemerni svet. Znam da si želeo da pokažeš da su lepota sporta i života jači od svega. I jesu, Novače moj! Čitav svet je gledao u Beograd, a onda u Zadar, gde si dočekan kao brat rođeni, koji ruši sve barijere, mržnju i nacionalizam.

Ono što si ti učinio za nekoliko dana, nisu mogli političari vekovima - da pomiriš nepomirljivo, da spojiš nespojivo! Ni u čemu Novače moj, ti nisi pogrešio. Ti si čovek ogromne snage, prepun ljubavi, razumevanja i dobrote!

Delimično mogu da razumem kritičare sa zapada, ali zato ne razumem i ne shvatam naše. Duša me boli kada čitam i slušam njihove reči upućene tebi. To su oni koji ne mogu da se popnu ni to tvojih kolena, a sanjaju da osvoje Mont Everest. Pišem ti ovo, jer znam kako je, znam kako smo prošli moja porodica i ja. Počeli smo od nule, kao i tvoji roditelji i ti. Iz zemlje su nas prognali, kako bi, onako sićušni, postali dvometraši.

Novak Đoković sa porodicom Karić; Foto: Privatna arhiva

Nema, Novače moj, tih čarobnih ogledala koja bi ih pretvorila u velikane. Golgotu smo prošli, da bi oni sproveli neuspešni naučni eksperiment - kako da od ničega, postaneš nešto!

Novače moj, Srbi te vide kao novog Nikolu Teslu! Mnogo vremena je prošlo, a mi se tek sada ponosimo njime. Da njega nije bilo, Svet danas ne bi svetleo, već bi lutali po mraku, sa svećama u rukama. Kao što je Tesla izveo naučnu, ti si, Novače moj, izazvao svetsku revoluciju! Nikada se, zbog dobijanja simpatija velikog sveta, nisi odrekao svoje Srbije. Ti si gladijator koji se jednako bori i na Vimbldonu i u Dejvis kupu i na nevidljivom frontu, sa svima koji žele da ti otmu zasluženu krunu i titulu šampiona.

Ne dozvoli, Novače moj, da u tebi ubiju dečaka koji nikoga ne mrzi, već naprotiv, čini kao i do sada. Širi ljubav, pomirenje i radost života. To je tajna tvojih pobeda. Isuviše si veliki, da bi umeo da mrziš. Ali, Novače moj, što si veći, to si veća meta za prosečne, neuspešne i male, ma iz kako velike zemlje oni dolazili. To se zove Zavist i tako je od kada je sveta i veka.

Zato, Novače moj, što te više gađaju kamenjem, daj im više hleba. Tako je govorila moja baba Jefimija.

Ozdravi što pre, a tada uradi ono što najbolje znaš! Budi ono što jesi - naš princ dobrote i šampion sveta!

(Telegraf.rs)