Životni put Novaka Đokovića do 33. rođendana: Od podruma i teškog detinjstva, do teniskog trona

Tokom godina nas je terao da neke od njegovih protivnika mrzimo ili psujemo, očekivali smo iz dana u dan da pobedi Rodžera Federera i kada se to desilo u Montrealu 2007. samo se potvrdilo da Srbija ima igrača šampionskog kova.

Paradoksalno ili ne, baš u tenisu, "belom sportu" u kom će uspeti čovek iz siromašne zemlje gde se teraju prvenstveno košarkaške i neke "jeftinije" lopte.

Malo ko je očekivao da će Novak Đoković, koji će sa 19 godina ući u top 10, a onda se baš oko 20. rođendana učvrstiti među tri najbolja igrača, ovoliko dugo opstati u samom vrhu.

Verovatno je još manje ljudi verovalo da će tada golobradi klinac, dogurati do čak 17 Grend slem titula.

'Ej 17! Pa toliko ih nema ni neprikosnoveni Pit Sampras, to je nemoguće! Jednako malo ljudi je verovalo da će taj dvadesetogodišnji dečko iz 2007. godine dominirati i punih 13 godina kasnije, do svog 33. rođendana.

Ako su ga tokom prvih godina karijere i smatrali za slabića i zabavnog imitatora, danas nema onoga ko Đokovića ne svrstava u red najvećih tenisera koji su ikad odigrali makar jedan poen na ATP turu.

Sve je počelo pre nekih 28 godina kada ga je pod svoje uzela Jelena Genčić. I vrlo brzo je na Kopaoniku postalo jasno da će imati "materijala" sa kojim može da radi.

Mali Đoković je, uprkos tome što se njegova porodica zaduživala da bi on mogao da ima uslove za igru i treninge, fokusirao isključivo na tenis.

Iz sadašnje perspektive, onaj čuveni snimak gde kao dete kaže da mu je san da bude prvi na svetu deluje kao nešto normalno, ali je već tada po pogledu delovalo da to zaista i misli.

Međutim, svako ko je ikada svoje dete upisao na neki sport zna koliko su njihova volja i rešenost labilni na prve teškoće ili prepreke pred koje nas treninzi stavljaju.

Đokovićeva rešenost se nije promenila godinama, reklo bi se čak sve do 2016. kada je pobedio po prvi put na Rolan Garosu.

Radio je najbolje što je mogao da bi na prelazu između dva veka bio jedan perspektivni igrač na koga se u budućnosti može računati.

- Podrum je bio mesto gde smo često spavali. Budili smo se skoro svaku noć, u dva ili tri ujutru, zbog bombaških napada. To me je, na neki način, i učinilo šampionom kakav sam danas - rekao je Novak jednom prilikom i opisao kako je bombardovanje uticalo na njegov razvoj.

Sirene i vazdušna opasnost su ga verovatno plašile jer detonacije u Beogradu su bile daleko od bezazlenih, ali to je kasnije samo potpaljivalo u određenim momentima i dozu inata koju je Đoković već nosio u sebi. Pomagali su i načini na koje su ga odmalena usmeravali.

- On (Nikola Pilić) uskoro puni 80 godina, a provodi skoro svaki dan po četiri sata na terenu. Teren je njegov dom. Imao sam veliku sreću da mi Niki bude mentor. Naučio sam od njega kako jednostavan, ali vrlo predan pristup tenisu daje rezultate.

- Usađena mi je ogromna disciplina od mojih roditelja, preko Jelene Genčić pa sve do Nikija kao osnova za sve moje poduhvate. Niki je jedini trener u istoriji tenisa koji je osvojio pet Dejvis Kupova za tri različite nacije (Nemačka, Hrvatska, Srbija) - rekao je pre dve godine Đoković.

S početka 21. veka je ipak više pažnje bilo usmeravano ka već donekle afirmisanom Janku Tipsareviću koji je bio prvi junior sveta, a sa sobom je vukao i kamion harizme potreban za veliku popularnost.

Janko nažalost nije do kraja doterao sav svoj raskošni potencijal, o tome je pričao i sam više puta, pa je do trenutka kada je napunio 33 godine već uveliko kuburio sa povredama i iznova se bojao da će ga one proganjati.

Novak nije imao takav put. Nedavno je baš Goran Ivanišević otkrio kako mu je Nikola Pilić u poverenju, posmatrajući Novaka rekao:

- Kume, ima jedan mali, ima 14 godina. Moraš da odigraš s njim. Ako taj ne bude najbolji na svetu, ja ću otkinuti svoja j**a.

Od četrnaestogodišnjaka koji je tokom tinejdž godina muku mučio sa Ernestsom Gulbisom, Đoković je prilično brzo prešao put do profesionalca koji je osvojio set protiv Federera 2006. u Monte Karlu iako je na kraju izgubio 3:6, 6:2, 3:6.

Kada se pojavio, 2006, a naročito 2007. na velikoj sceni, činilo se da je došao niotkuda, mada je još pre 14 godina osvojio Amersfort i Mec, prve od svojih 79 titula koliko ima danas.

Delovalo je kao da je došao niotkuda bar onima koji nisu pratili prilike u svetu tenisa, jer je Srbiju on zanimao u vreme Bobe Živojinovića, Jelene Dokić i onda nekog novog talasa sa Đokovićem, Jelenom Janković, Anom Ivanović i Tipsarevićem.

Ana je prerano stagnirala i rano se povukla, Janko je rano popustio pod teretom očekivanja i tek sa 27, 28 godina dospeo do Top 10, Jelena je pak bila u senci Žistin Enan, a nikada nije mogla do Grend slema i njene vrhunske igre potrajale su nekoliko sezona.

Jedino je Đoković ostao konstanta u čitavom ovom drugom talasu tenisera koje srpski navijači pomno prate nekih dvadesetak godina unazad.

Godinama posle tih početaka će Novak pričati o tome kako je bombardovanje uticalo i na njega i na čitavo srpsko društvo, na pojedinim turnirima će isticati da nije Hrvat, nego Srbin, postaće predsednik Saveta igrača, osvojiće Dejvis kup, promeniće potpuno način ishrane, ostvariće se kao otac dvoje dece...

Na terenu će pričati i demantovati snagom i preciznošću one koji su govorili da je slabić koji se predaje, psihološkom snagom će skršiti i Federera i Nadala u više situacija i pokazati da kada stvarno hoće - onda po pravilu i može da pobedi.

Posle 79 titula, 17 Grend slemova, 34 Masters titule i isto toliko izgubljenih finala, Đoković je za svoje 33 godine poneo i težinu višestrukog osvajača nagrade Laureus za najboljeg sportistu planete i nezvaničnog ambasadora Srbije gde god se pojavljivao.

Novak Djokovic named 2019 Laureus Sportsman of the Year! 🎾🏆 pic.twitter.com/ZRqFhmLBPx— Tennis Memes (@ATPWTAMemes) February 19, 2019

Đoković je 22. maja napunio 33 godine i zaveštanje koji je napravio u svom sportu je do sada već uveliko prevazišlo njegove granice.

Najskoriji primer je između ostalog i to što su i ljudi iz drugih sfera života reagovali kada je izneo svoj stav o vakcinaciji protiv korona virusa.

Našao se na "liniji vatre" onih koji misle da je pogrešio, kao što su predmet kritika u stranim medijima bili i neki od njegovih sagovornika u Instagram lajvovima. Bilo kako bilo, sve to svedoči o uticaju.

Opet, gledano kroz tenis, ovo zaveštanje je utoliko veće kada se poredi s nekim od Novakovih idola poput Pita Samprasa ili Agasija.

Interesting Federer stat: h2h against rest of the big 4 before and after turning 30.Djokovic:Before - 14-9After - 9-18Murray:Before - 6-8After - 8-3Nadal:Before - 8-17After - 8-7— Ben Butler (@BWButler96) May 21, 2020

Sampras se kao 17. igrač oprostio od tenisa u svojoj 31. godini, Andre Agasi je gurao do 2006. i 36 godina života, ali u poslednje tri sezone karijere ima samo dva trofeja, dok iz poslednjih pet sezona ima 11.

Sampras je u poslednje tri sezone karijere uzeo tri trofeja, a Đoković ih od 2018. do početka krnje 2020. ima čak 11.

Uz to, Srbin je neporažen na svih 18 mečeva ove godine, a možda bi to ostao na još nekom turniru da nije sve poremetio prekid sezone zbog korona virusa.

Nije lepo što je posle furioznog starta i osvajanja ATP kupa i Australijan opena, a onda i Dubaija, sezona prekinuta zbog pošasti kakva je korona virus.

Daleko je od idealnog i to što je Đoković izgubio nekoliko meseci života i šanse da osvoji turnire koji bi kasniji mogli da se ispostave kao presudni u jurnjavi za Nadalom i Federerom i trci za najboljeg svih vremena.

Međutim, Novak je više puta istakao da je u protekla dva, dva i po meseca unazad proveo nikad više vremena sa ženom i decom.

Ko zna, možda mu baš to bude motor da i posle 33. rođendana nastavi da izgara kao nikada pre, pa već do 34, ili 35. obori rekord od 20 Grend slem trofeja i ustoliči se kao definitivno najbolji u istoriji.

Korona ove godine nije bila na njegovoj strani, ali ako bude imao volje, nema ni korone ni godina koji bi ga zaustavili.

(M.LJ)