Dobrodošli u Srbiju, zemlju Novaka Đokovića! Zaslužuje li Nole ovakav slogan i bilbord? (VIDEO)

Da li smatrate da bi na prvom bilbordu koji dočekuje strance koji uđu u našu zemlju trebalo da stoji fotografija najpoznatijeg srpskog tenisera i natpis: Dobrodošli u Srbiju, zemlju Novaka Đokovića? Mislite li da je bilo šta u ovom sloganu netačno ili preterano? Znate li nešto čime bismo mogli pred svetom više da se ponosimo?

Kada prosečnog stranca (a njima pripada oko 99% planete) upitate gde je ili šta je Srbija, odgovor koji se dobije je veoma očekivan - Srbija je zemlja Nikole Tesle i Novaka Đokovića. Zanemarujući njihovo opšte neznanje o brojnim ostalim vrednostima nas kao naroda i naše istorije, u ovom odgovoru se krije samo jedna mala greška - Nikola Tesla jeste bio Srbin, ali Srbija nikad nije bila njegova domovina, jer je rođen u Hrvatskoj, a najveći deo života zbog kojeg se i nalazi u ovom odgovoru proveo je u Americi. Ali, ovaj vanvremenski genije rodio se, bio je, ostao i otišao kao čistokrvni Srbin.

Preporučujemo

Kada je u pitanju vanvremenski genije broj 2. stvar je prosta i teško osporiva - Novak Đoković verovatno je (a to će istorija pečatirati) najznačajniji Srbin koji se ikada rodio na ovoj planeti. Iako sam bliži onima koji  sumnjaju da možda i nije s ove planete. Ali, da, Novak jeste SRBIN. Rođen u SRBIJI. I protiv tog istog sveta bori se kao SRBIN. I tu bismo trebali da završimo ovaj tekst i ostavimo vas da u našoj anketi glasate na pitanje s početka ovog teksta. Ali, na žalost, postoji još par diskutabilnih sitnica koje mogu da vas opredele za "protiv". I prilično su tabloidne.

Foto ilustracija: Telegraf/AP/Tanjug/Shutterstock

Recimo, prateći pomno srpske tabloide često se postavlja pitanje da li Novak to zaslužuje samo svojim sportskim uspesima? Da li je on zaista toliko bitan i vredan? Za razliku od protivnika, kojima se karijera prekida svaki put kada ga vide s druge strane mreže naši tabloidi imaju potrebu da Novaka stalno premeravaju... da ga neprestano mere, procenjuju i računaju koliko je ko na njegovoj karijeri miliona izgubio ili koliko je ko bio loš zbog toga što je on u proteklih 17 godina bio toliko dobar.

Ako ne jede meso, koliko je mišićne mase izgubio, ako se druži s nekim španskim spiritualistom, onda koliko je emocija izgubio, ako ode u Hrvatsku na more, koliko je srpski turizam izgubio, jer, Bože moj, zna se gde pravi Srbin letuje. Važno je da se zna ako ne osvoji neki turnir koliko je poena izgubio, ali je mnogo važniji podatak koliko bi prosečan Noletov navijač mogao stanova i automobila da kupi od jednog osvojenog Noletovog Vimbldona.

Nebitno je koliko je ponuda da prestane da bude Srbin do sada odbio, jer tabloidno je mnogo korisnije da se premeri  koliko je zaradio miliona od sponzora, koliko od sponzorskih ugovora, koliko je od toga kome u njegovoj porodici pripalo, a koliko je ostalo Srbiji. Nebitno je koliko je dece dobilo pomoć od Đokovićeve fondacije, jer je već godinama mnogo bitnije da li bi se srpski BDP podigao na nivo Švajcarske samo da Srđanovom sinu u ličnoj karti umesto adrese u Monaku, piše neka novobeogradska ulica. Ne razmišlja niko na temu promene zakona, tako da neko poput njega možda već za života zaslužuje da živi u istoimenoj ulici, ali se svakako baš dobrano razmišlja koliko to svi mi gubimo, jer Nole nije naš poreski obveznik (što je takođe netačno, jer čitav porodični biznis Đokovića se nalazi u Srbiji).

Foto-montaža: Youtube/Linh Mai, Tanjug/AP

Pa onda kao polufinale pre odgovora na pitanje iz ankete ide večita dilema – koliko bi glasova Nole osvojio da se sada kandiduje na izborima? Jer, ako nemaš određeni politički rejting s kojim pravom bi da se nađeš u prva tri, a ne poslednja tri minuta  Dnevnika ili čak na prvom bilbordu koji dočekuje Kineze i Turke?

Najnoviji u moru tabloidnog premeravanje je priča o tome koliko je neko "izgubio" zato što nije na vreme uložio u Noletovu karijeru u vreme dok je taj talentovani klinac imao "bolesno srce i kljakava kolena", što je u rangu tvrdnje Žuleta Šuge, čuvenog barondžije s Karaburme, koji se kleo da je jači od Brus Lija, jer je neosporna činjenica da ga ovaj nikad nije prebio... ni na ferku, ni na kvarnjaka. A ako su u pitanju silni milioni koje je na Đokoviću neko tako bitan izgubio, šta onda da tražimo svi mi obični Srbi? Koliko je nama Nole dužan? Gde mi da tražimo nadoknadu štete? Đe je naš deo?

Da li sme da se taj slogan iskoristi ako znamo koliko pitom i (medijski) miran vansportski život Novak vodi? Nestarletanski dosadnjaković.

Foto: Profimedia/Mega Agency

Kad malo bolje (tabloidno) razmislimo, pa Srbija je, po tim parametrima na Noletu samo u gubitku. Svaki put kada on pobedi svi smo mi pomalo loši. Čemu onda (tabloidni) Novak i služi, šta će nam taj uspešni i skromni porodični lik, zašto baš on da bude na prvom bilbordu koji dočekuje strance koji dolaze u Srbiju?

Stvar je prosta: Na svu sreću, i uz sve dobitke ili gubitke, sva tabloidna naklapanja i čeprkanja po Đokoviću i njegovoj porodici ne postoje parametri koji mogu da izračunaju koliko je ovaj čovek za samo 32 godine učinio za Srbe i Srbiju. Ne postoji računica koliko će srpskih klinaca postati bolji ljudi jer su imali privilegiju da im uzor za života bude neko takav. I postao vrednosna kategorija koja je nemerljiva, neuporediva i zbog kojeg bi nedovoljno "hvala" bilo i da se nađe na svim srpskim bilbordima.

Aleksandar Saša Jovanović/Telegraf.rs