Dosije Novak: Brinuti ili ne brinuti, pitanje je sad?
Ako bismo parafrazirali Dostojevskog u kontekstu aktuelnih zbivanja na svetskoj teniskoj sceni – i još direktnije – nedavnih nastupa Novaka Đokovića na turnirima takozvanog „sunčanog para“ Mastersa u Indijan Velsu i Majamiju – reklo bi se „Ni jedan povratak u tenisu nije sličan – nekom drugom!“
Pitajte, uostalom, i Federera i Nadala, Del Potra i Nišikorija, Agasija i Tipsarevića na tu temu – i odgovor će biti – upravo takav.
MNOGI SU PREBRZO VELIČALI NOVAKOVU DOMINACIJU
Impozantna serija uspeha od Vimbldona prošle godine, među kojima je zabeleženo i kompletiranje osvajanja svih Masters turnira trijumfom u Sinsinatiju (pre)lako i (pre)brzo je sledbenicima srpskog teniskog asa pružila privid obnove njegove apsolutne dominacije i nepobedivosti, nalik na serije od preko 50 uzastopih pobeda i osvajanje četiri uzastopnih Grend Slemova iz „zlatnih sezona“ 2013 i 2015 i početka 2016.
Ipak, da če Novakov aktuelni „tur de fors“ imati i neke amplitude i meandere – uprkos čak 3 uzastopno osvojena Grend Slema i jednoj od njegovih najubedljivijih pobeda nad članovima „velike četvorke“ u istoriji (Nadal, u finalu ovogodišnjeg Australijen Opena), bilo je jasno kroz poraze protiv Hačanova u finalu Pariskog Mastersa, Zvereva u finalu Londonskog završnog Mastersa sezone i Bautiste Aguta u Dohi.
JASAN NEDOSTATAK FOKUSA, VOLJNOG MOMENTA I KONDICIJE
Ono što je, u tim porazima, jasno odudaralo od šampionskog „etosa“ koji kroz karijeru karakteriše Đokovića je bio nedostatak koncentracije, fokusa, voljnog momenta i kondicije – što je rezultiralo u brojnih neiskorišćenim i neiznuđenim greškama, odsustvu prvog servisa iz sistema igre i sve većoj pasivnosti tokom tih mečeva. „Rane“ iz teskobnog dvogodišnjeg perioda, koje su možda bile zaboravljene, ali ne kompletno i isceljene , navedenim uspesima, još uvek „zasvrbe“ Đokovića, i to u momentima u kojima to i nije za očekivati, ako se to ikako može reći u tako kompleksnom sportu kao što je tenis.
PREDUGAČKA PAUZA POSLE MELBURNA
Istini za volju, ispadanje pre četvrtfinala uvodnih Mastersa sezone drugu godinu uzastopno neče imati teške posledice po Novakov bodovni saldo na vrhu ATP lestvice – ali je primećeno da je Novak, u ovom povratku u vrh svetskog tenisa, zanemario štetni efekat ponavljanja starih grešaka, koje su imale, i ponovo bi mogle da imaju, izuzetno negativan efekat „kotrljajuće grudve“ na naredni deo njegove sezone.
Posle osvojenog rekordnog sedmog Austrelijen Opena, Đoković je napravio predugačku pauzu od takmičarskog tenisa, nalik onoj pre „fatalnog“ Vimbldona 2016. – i jasno ispao iz takmičarskog ritma.
Prvi turnir na kome je Novak nastupio posle te pauze, Indijan Vels je, ove sezone, bio poprište jednako intenzivnih borbi na terenu kao i van njega, jer je Savet igrača (sa Novakom na čelu) odigrao ključnu ulogu u smeni Krisa Kermoda sa mesta Direktora ATP organizacije, uz sijaset ostalih „odmeravanja snaga“ po pitanjima važnim za organizacione strukture i aktivnosti teniske profesionalne turneje.
Po glatkom i ubedljivom porazu protiv nikad boljeg Kolšrajbera (6-4 6-4), Novak je priznao da je „donekle ponovio stare greške“ baveći se previše svim drugim stvarima osim pripremama za takmičenje – ali to nije značilo da će mu se tek tako „pola dodati“, po narodnom predanju.
GLAVNI PLEN - GREN SLEM TURNIRI
Tu polovinu je morao da zaradi sam, za šta je turnir u Majamiju bio fina prilika da se to i ostvari. No, da tako možda i neće biti, bilo je jasno u turbulentnom meču protiv inspirisanog Delbonisa, koji je pokazao da Novak nema potrebnu energiju da bi tečnom igrom okončao takav meč u svoju korist.
U želji da ostavi drugačiji utisak, i uspostavi psihološku prednost koja je najčešće odlučujuća za postizanje dobrih rezultata u tenisu, Đoković je krenuo silovito protiv isprva previše napetog Bautiste Aguta.
Ali, propuštene Novakove šanse u drugom setu su povratile „životni fluid“ izdržljivom i upornom špancu, koji je dobro znao iz njegovih prethodnih pobeda nad Đokovićem da će istrajnost i „teniski asketizam“ oličen u besomučnom trčanju i vraćanju još jedne loptice u dugim razmenama sa našim igračem biti jedini način da dobije šansu da okrene meč u svoju korist. I, šta više reći od onoga što je viđeno na „Hard Rok Stadionu“ sinoć ili u Nacionalnom teniskom centru u Dohi u januaru, ili u komentaru Telegrafa posle Novakove eliminacije u Indijan Velsu?
Jasno je da će ovaj povratak Novaka Đokovića biti praćen mnogo većim stepenom utilitarnog planiranja svakog nastupa i stečenog boda, kako bi se smanjio rizik od povreda a energetski fond previše ne opterećivao u pohodu na „glavni plen“ , Grend Slem turnire. U tu aktivnu kalkulaciju će ulaziti i faktor stanja najbližih konkurenata – povreda Nadala, bodovni pad Federera, oscilirajuća forma svih ostalih – ali će već predstojeći deo sezone na šljaci pred Đokovića postaviti velike i važne izazove, za koje će morati ponovo veoma ozbiljno da „zasuče rukave“ i mane se svih drugih stvari – osim tenisa – kako bi se vratio u željeni takmičarski ritam i pobedničko stanje uma pred povratka u Vimbldon i ostatka sezone na tvrdoj podlozi – gde brani veliki broj bodova i stiče šansu da već do njenog kraja bude na „dohvat ruke“ famoznog (Rodžerovog) dvadesetog osvojenog Grend Slema.
RANIJE GA SPASAVALI UPORNOST, VERA U SEBE INAT
Novak je uvek bio „ranjiv“ pri sredini prve nedelje turnira, bilo da je reč o Mastersu ili Grend Slemu, ali ga je u problematičnim pasažima takvih mečeva uvek spašavao, „minuli rad“ - kondicija, upornost, vera u sebe, inat, umna snaga – rezultat napornih i kvalitetnih treninga i kontinuiteta u takmičarskim nastupima.
Upravo to su najveći kvaliteti Federara, Nadala i Đokovića – (nekih od) najbojlih tenisera u istoriji ovog sporta, oni koji su im omogućavali da u serijama od desetina pobeda osvajaju turnir za turnirom, bez obzira na to na kojoj podlozi igrali. I tu, zaista nema neke posebne filozofije – osim što, u tenisu, to predstavlja ujedno i osnovu za postizanje bilo kakvog uspeha – bez obzira da li se radi o jednom ili 53 meča, Đereovoj prvoj ATP tituli ili 109 legendarnog Džimija Konorsa.
I, zato, u ovom trenutku ne treba brinuti, jer ovo i nije momenat za brigu, već rad i povratak suštini Novakovog teniskog angažmana – kao takmičara, a ne političara. Kada Novak Đoković igra dobro i osvaja turnire, sve ostalo je i lakše ostvarivo, i izglednije. Uspesi na terenu će Novaku uvek pružati nove i prave prilike da se u istom maniru bavi i drugim stvarima, a teniska politika će uvek biti – kao i ona izvorna – priča za sebe. Posvećenje tenisu, zdravlju, miru, porodici i iskonskim sportskim motivima je ono što Novaku najviše sada treba – i što će ga najviše i nagraditi. Za sve ostalo – zaista – vremena je na pretek...
VIDEO: Đoković nije uspeo da se plasira u četvrtfinale Mastersa u Majamiju
(Vuk Brajović)
Video: Pokuševski zadovoljan posle pobede nad Fenerbahčeom
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
937
Ma pustite coveka na miru bre, on je bio i ostace nas najbolji sportista svih vremena..
Podelite komentar
The boy
Samo napred Nole,biće bolje!
Podelite komentar
Ivangm😀
Izgubi dve za redom i odmah panika polako ljudi ipak je i on od krvi i mesa nemoze stalno da pobedjuje bice on ok na sledecem turniru videcete.....🤔😉😁
Podelite komentar