ANALIZA TELEGRAFA: Da li je Novak koga gledamo u Parizu ono što smo toliko čekali da se desi? (FOTO)
U danu u kome je sedamdeset drugi teniser sveta Marko Čekinato ostvario iznenađenje pobedom nad osmim nosiocem turnira Gofanom u 4 seta i time nadomestio sva ostala koja se umalo nisu desila (pre svega misleći na još jedan "beg od poraza" Saše Zvereva u pet setova - ovoga puta protiv očekivano pretećeg Kačanova), iznenađujuće laka i na momente lepršava pobeda Đokovića protiv Verdaska sigurno će zauzeti manje prostora na svetskim novinskim stupcima od spomenutih.
>>> Noleta čeka anonimus u četvrtfinalu, a onda nikad lakše do finala Rolan Garosa!
Ipak, ono što ovu pobedu čini posebnom je da je od povratka Đokovića na teren u januaru ove godine ona ostvarena sa neuporedivo više rutine i "zanatske" umešnosti nego iti jedna druga do sada. Ovim je takođe potvrđena izuzetna vrednost timskog rada na čelu sa Marjanom Vajdom koji je izuzetno "snimio" (i definisao taktiku za igru protiv) Verdaska, a – time što poznaje Novaka "u dušu", od jučerašnjeg treninga na kome su se uvežbavale ama baš sve strateške varijante koje su danas primenjene pa do današnje psihološke i motivacione pripreme – besprekorno sproveo "plan bitke" u delo.
Imperativ da se isti nametne od samog početka meča bio je, po dobrim procenama, i odlučujuće za njegov dalji tok i ishod. Zbog toga je i kampanja "osvajanja" pozicije iz koje se dalje dominiralo u meču i bila tako naporna i teška u uvodnim gemovima prvog seta - koji su se zapravo pokazali kao "meč u malom". Čim je uspeo da, u četvrtom gemu, dođe do svog prvog brejka - Novak se praktično nije osvrtao, već samo sa jednim "korakom unazad" do kraja meča (brejk Verdaska u šestom gemu drugog seta) išao netremice put cilja i stupanja na novi nivo stabilnosti i samopouzdanja, koji sada već sigurno navodi naredne pretpostavljene protivnike na brigu i bojazan.
Strategija je bila jasna: iskoristiti duboku defanzivu da bi se Verdaskova udarna oštrica izuzetno jakih i spinovanih udaraca (naročito forhenda) otupila, a energija i koncentracija za ponovno izvođenje istih istanjila i anulirala. Držanjem Verdaska što dalje od osnovne linije, da bi se onemogućilo da jakim vinerima "iz terena" pravi nenadoknadivu štetu kao onu koju je pretrpeo Dimitrov, Đoković bi ga takođe terao da više rizikuje, situacija u kojoj (ipak vremešni) Španac uglavnom ne prolazi dobro.
Sa druge strane, bilo je naročito važno konvertovati sve ukazane šanse (za brejk), jer je to primarna instanca građenja samopouzdanja koje, protiv "velikih udarača" kao što je Verdasko, ima efekat sličan onom u boksu, gde posle izdržane serije udaraca sledi kontraudarac i često dovodi do nokauta. Sa namerom da se dalje destabilizuje Španac, Novak uvodi česte promene ritma, menja visinu spina sa forhenda i do rekreativnih "balona" čime "čika" protivnika da se impulsivno zaleti u pokušaj rešenja poena iz pozicija koje su previše rizične ili nedovoljno izgrađene za održavanje dominante pozicije u razmeni - što rezultira u izbacivanju loptice u aut ili njeno vraćanje u teren na način koji bi Novaku omogućio da izgradi ostatak poena "po svojoj meri". Tako je Verdasko svoje vinere još češće potirao neiznuđenim greškama, dok je Novak strpljivo gradio "kuću" i skoro bez izuzetka prvi stizao do pozicije da osvoji gem i psihološki optereti španca da mora da "prevaziđe sebe” kako bi ostao u konkurenciji.
Vidno isfrustriran, sredinom drugog seta, pošto je pretrpeo brejk već na njegovom početku, Verdasko pokazuje svom timu kako ga Novak "vrti" u istoj varijanti, u čemu mu donekle i sreća ide na ruku, pogodivši veliki broj loptica na liniju ili u njenoj samoj blizini. Ipak, Novak biva taj koji Špancu vraća nadu za povratak u meč, odigravši najgori gem u njemu pri rezultatu 3:2, i načinivši seriju grešaka na mreži – segment igre koji je najmanje trenirao u pripremi za ovu osminu finala. Verdasko otkriva Novakovu "Ahilovu tetivu" i "vabi" ga sve češće na mrežu slajs dropovima posle dužih razmena.
Ipak, isuviše lako se Verdasko vraća na svoje stranputice i na prividno jednako lak način pruža Novaku tri šanse za ribrejk, od kojih naš as neumoljivo realizuje već prvu. Od tada, sa manje varijacija, povremenih serija grešaka sa obe strane i ponekim inspirativnim vinerom, scenario se ponavlja do samog kraja, s tim što Verdasko vidno “propada” put poraza posle ponovnog brejka na početku trećeg, pa ponovoljenog gubitka svog servisa za ominoznih 5:1 u konačnom setu.
Nekoliko revijalnih razmena i poena će Verdasku omogućiti sticanje još jednog gema, ali kada se Novak uključio sa terena u "Meksički talas" koji je publika pokrenula da bi se dodatno zabavila uz tenisku predstavu sa samo jednim mogućim epilogom, bilo je jasno da je Novak ovom pobedom uspostavio stav igrača koji ima sve prerogative da pretenduje na borbu za najviši plasman, i neko kome se teško može ponoviti apatični završni set protiv Dominika Tima iz 2017.
- Ako se gleda samo rezultat, ovo je bila rutinska pobeda, ali je, zapravo, ona bila sve samo ne to - na terenu. Verdasko je ovoga popodneva izašao na teren sa izrazom lica koji je govorio da je spreman da ostvari pobedu. Bilo je jako bitno izdržati njegove nalete, pogotovo na početku, jer je takođe bilo jasno da nije osećao pritisak igranja na glavnom stadionu niti važnost koju je nosio ovaj meč - sumirao je nole psole meča, pa dodao:
- Kao nekadašnji igrač iz najboljih deset na svetu, on ih je u karijeri odigrao veliki broj, i kad god dođe ponovo u ovakvu priliku, takvo iskustvo nosi dodatnu opasnost za njegove protivnike. Imao sam osećaj da će se okolnosti razvijati u moju korist kako meč bude dalje odmicao, i pozitivno je bilo to što sam se fizički veoma dobro osećao iako je moj prethodni meč trajao skoro 4 sata. Verdasko je igrač koji raspolaže sa dosta "oružja", pogotovo sa forhend strane na ovoj za njega omiljenoj podlozi, i bilo je izuzetno važno neutralisati njihovu pretnju - opisuje aspekte koji su bili važni za početak ovog meča i prelomne momente koji su se zatim odigrali.
Novaku je svakako bilo važno i da istakne vrednost svega što je njegov tim pružio u realizaciji ove pobede.
- Tim se dobro pripremio za ovaj meč, sproveli smo naše uobičajene analize, dogovor o planu igre, međutim sve to treba sprovesti u delo – što nije nimalo lako kada se igra protiv nadahnutog protivnika, koji otvori meč veoma agresivno. Bilo je izuzetno bitno biti čvrst i ostati dosledan prvobitnoj zamisli, jer se napokon i realizovalo ono što smo očekivali kroz naše pripreme. U tom smislu, osvajanje prvog seta mi je donelo željenu prevagu, koja se presudno odrazila na dalji tok meča. Time što sam ga osvojio, osetio sam se rasterećeno, imao slobodu u igri i od tada je sve išlo, skoro bez odstupanja u moju korist! - rezimira najvažnije momente ovog meča Đoković.
Ulaskom u svoje četrdeseto četvrtfinale Grend Slema i u situaciji koja sadrži nekoliko bitnih razloga za umereni optimizam i pored njegove dobre igre i jasno boljeg fizičkog stanja i držanja na terenu (dobro poznati "autsajder" Čekinato kao sledeći rival, a zatim pobednik meča Zverev – Tim koji će sigurno biti više umoran od srpskog tenisera u polufinalu), Đoković je uradio sve što je bilo do njega da ga sada malo i nagrade prateći faktori – nešto što je (trenutno) izgubio padom na 20. mesto ATP rang liste.
Po sopstvenom svedočenju on najviše i voli da igra Grend Slemove, a uprkos brojnim gorkim iskustvima iz završne faze ovog turnira prethodnih godina, Novak izuzetno voli da igra u Parizu i takmičenje ovde ga posebno motiviše. Višednevna pauza (četvrtfinale u sredu) će "timu Novak” pružiti priliku da se odmori, povrati svežinu i tempira formu sa pogledom ka polufinalu, u kome će posebno stimulativno delovati perspektiva pobede nad igračima koji su Novaku u minulom periodu servirali više "gorkih pilula". Ponosni Đoković je tada morao da angažuje svu svoju šampionsku veličinu da procesira i proživi te poraze, sa namerom da to iskustvo posluži na najbolji mogući način kada za to bude pravo vreme.
Da li je to pravo vreme sada napokon došlo? Sve više onoga što viđamo u igri, stavu na terenu, držanju tokom meča, izrazima strastvene želje za pobedom i priči koja prati Novaka Đokovića poslednih dana na Rolan Garosu 2018. nam daje nadu da je odgovor – pozitivan.
Neka tako i ostane i neka kraj, ma kakav god ga ishod pratio, ovoga puta bude – na samom kraju turnira.
(Vuk Brajović)
Video: Ovo je pab u kojem su se potukle Delije i navijači Štutgarta
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
LB
Moje lično mišljenje je da on može igrati vrhunski tenis barem još četiri-pet godina.Polako se vraća u igru i vidi se da je gladan pobjeda a to je najbitnije.
Podelite komentar
slave
lijepo je gledati dok pobjedjuje al sad cemo vidjeti kad dodju ovi iz top 5...iapk su ovi porazeni bili slabija klasa da bi dobili odgovor na vase pitanje...fali toga jos da bi kazali..to je to..strah kod njaga a i kod nas je vidljiv..daj boze da dodje do finala i da uzme turnir,,,bilo bi to prvorazredno iznenadjenje koje svi prizeljkujemo
Podelite komentar
RzBrzotrz
Nole je daleko od one forme koju svi njegovi navijaci prizeljkuju. Nema konstantnost, suvise lako gubi poene "na inteligenciju" (kada se nadmudruju kod mreze, kada se menja ritam u duzim razmenama i sl.), jos uvek je nestabilan mentalno (jos uvek ide od ludacke radosti do ludackog besa u ratkome periodu). Ceo plan, kako je juce receno, da se dostigne max forma na RG je tesko realna. Nole je dosao gde jeste srecom u zrebu, a trebao bi da ode makar jos stepenicu dalje. On je na putu oporavka koji ce uzeti jos mnogooooo vremena i nadam se da bi to mogao biti US open (mislim da je i Wimbledon suvise blizu). Naravno, on nije za 20. igraca vec za prvih 10 i sa ovom formom ali to nije onaj Nole kojega svi ocekuju i to se mora znati! Veliki put je odradio, a sada mu sledi onaj najbitniji (pogotovo mentalni) da bi opet bio broj 1 ili da uzme jos koji GS (mislim da Masters moze pokupiti i pre US-a).
Podelite komentar