Novak otkrio velike planove za budućnost srpskog tenisa: Borimo se za ATP 500, stvaramo centar i akademiju!

Najbolji teniser sveta Novak Đoković ostao je bez titule pred domaćom publikom u Beogradu pošto je u finalu Serbia Opena poražen od Andreja Rubljova sa 2:1 (2:6, 7:6, 0:6).

Posle finala Novak se obratio medijima, i na samom početku čestitao je Rubljovu na osvojenom trofeju.

- Čestitam Andreju što je odigrao jednu od najboljih nedelja. On je u top formi. Ja sam igrao koliko sam mogao, u drugom setu je počelo, a u trećem setu sam se osećao slično kao u Monte Karlu. Taj loš osećaj je došao u četvrtom meču. Stvari napreduju, polako, ali napreduju. Pariz je veliki cilj i nadam se da ću pobediti to do Pariza.

O bolesti...

Jedno od pitanja se odnosilo na to da li je Novak očekivao da će ostati bez energije u drugom setu.

- Nakada se nije dešavalo ovako. Možda, na početku moje karijere. Zato mislim da je povezano sa nekom bolešću. Izgleda da je vreme za oporavak duže od onog što sam očekivao. Nisam se osećao loše do drugog seta. Bio sam srećan da dobijem taj-brejk. Izašao sam posle medicinskog tajm-auta i mislio da sam spreman za trći set, ali imao sam goriva samo za dva, tri gema. To nije prijatno za ljude na tribinama. Žao mi je zbog toga što su ljudi videli u trećem setu, ali nije bilo moguće.

Novak je potom pojasnio da nije reč o koroni.

- Nije kovid, nešto je drugo, ali ne bih hteo da idem u detalje. Mislim da nije potrebno. Samo je nešto što utiče na moje telo i moj metabolizam nekoliko nedelja. Nismo imali mnogo vremena da se spremimo za Monako. To je mesto gde ja živim puno godina i osećao sam se lepo da igram tamo, kao što je lepo kad igram u Beogradu.

- Osećam se bolje, igram u tri seta iz meča u meč. Mogu da izvučem pozitivne stvari. Malo je zabrinjavajuće da imam ovaj osećaj na terenu jer ga nisam imao mnogo godina. Treniram, radim stvari koje sam uvek radio i važim za nekog ko je u najboljoj formi na turu. Nije stvar sa telom, samo je nešto što utiče na mene, ali iz nedelje u nedelju biće sve bolje i bolje.

O organizaciji PTPA i zabrani da ruski teniseri igraju na Vimbldonu

- Logičan je zaključak, što si niže pozicioniran, više ćeš se mučiti. U ratu ima mnogo više patnje. Nego u tome da se izgubi šansa da se igra. Život je značajniji od bilo čega drugog. Ako pričamo o sportu, mnogi sportisti će patiti zbog te odluke. Nije bitno da li je ATP, PTPA, možeš samo da izneseš saopštenje, ali to je to. Vlade odlučuju, lokalne federacija odlučuju. Ne možeš mnogo toga da uradiš. Ja se ne slažem sa ovom odlukom, ne.

O Serbia Openu

Novak je pojasnio i šta je potrebno da se turnir u Beogradu ustali u kalendaru i postane još značajniji tunir na svetskoj mapi.

- Pre svega je potrebno da ova licenca postane naša. Mi je iznajmljujemo i rentiramo od firme koja je ovaj turnir urganizovala u Budimpešti i u Bukureštu. Čekamo njihov odogovor. To je sada stvar posla. Ako ta licenca nije naša, nema smisla investirati sa nečim što nije tvoje. Pokazali smo da je ova licenca dva ili tri puta vrednija kada se turnir održava ovde u Beogradu. To je prvi korak, ako do toga dođe, sledi razgovor sa ATP-om jer ova nedelja je jedna od dve u rasporedu gde kategorija 250 može da preraste u 500. Postoji turnir u Barseloni koji je u kategoriji 500, a po pravilu ATP-a, mogu da se održe dva turnira iz 500 serije. Imamo organizaciju i podršku i grada i države, jer bez njih to ne bi bilo moguće. Ima puno ljudi koji doprinose, rekao je Đole danas, preko hiljadu ljudi koji učestvuuju. Što je veća kategorija to je veća mogućnost da se tu vide i bolje rangirani igrači. Neki igrači i traže novac da dođu na turnire iz serije 250. Spremni smo.

Beograd dobija centar i tenisku akademiju

Marijan Vajda nije više član Novakovog tima, a njegov dolazak u Beograd bio je način da se najbolji teniser sveta zahvali svom dugogodišnjem treneru.

- Sa Džidžijem sam raskinuo saradnju ima nekoliko godina, Marijan je bio tu, otišao pa se vratio u tim. Mnogo je putovao, umorio se od putovanja, zajedničkim sporazumom smo se rastali, ali nismo to ozvaničili. Zato i jesmo danas ozvaničili ovaj događaj na terenu. Puno toga smo zabeležili zajedno u svetu tenisa.

Novak je potom pojasnio i zašto doskorašnji član njegovog tima Miljan Amanović ostaje u Beogradu.

- Miljan je takođe putovao dugi niz godina, ima troje dece. Ovde u centru planiramo velike stvari. Već smo pokrenuli koncept teniskog centra koji će da preraste u tenisku akademiju i on je jedan od nosilaca stručnog štaba. Da bi se napravila velika stvar, čovek mora da bude posvećen projektu. On je čovek od poverenja. Jedan od najbitnijih ljudi i drago mi je što je prihvatio da nosi priču koja će biti dobra za budućnost srpkog tenisa. Tu su sada Uli, Marko i Goran i to je to.

O zadovoljstvu...

Srpski teniser je ponovio da voli da igra pred domaćom publikom.

- Veoma su retke prilike, jednom godišnje, ili dva puta zbog Dejvis Kupa, imam priliku da igram pred domaćom publikom. Videli ste da se puno tenisera pojavilo. Niko ne izostavlja Serbia Open jer svi volimo da igramo pred domaćom publikom. Putujemo širom sveta, ali ovde je kuća, dom, podrška, publika. Ja ono što sam doživeo poslednjih 5, 6 dana je stvarno nezaboravno. Imao sam priliku nešto slično da doživim, mislim, 2011. godine kada sam osvojio. Ali, bilo je manje ljudi, sada je bilo desetak hiljada ljudi. Ta energija me je gurala do kraja, do finala, ali taj momenat zadovoljstva i ponosa koji sam osetio na terenu ću nositi sa sobom i, nadam se, upotrebiti za naredne izazove.

Šta bi savetovao mladog Novaka Đokovića

- Postoje neke univerzalne vrednosti, generalno, opšte stvari koje mislim da su uvek korisne za sve sportiste, pogotovo tenisere. To je posvećenost, to je bitno da teniser ili teniserka, sa sobom razmisle i procene i odluče koliko žele da budu posvećeni tom sportu. Tenis je individualan sport i ne može niko da te zameni. Drugačija je dinamika, moraš da imaš disciplinu, da ujutru ustaneš i kada te sve boli, i kada ti je pun kufer i da sve prebrodiš. Potrebni su ti dugoročni i kratkoročni ciljevi zbog kojih ćeš naći inspiraciju da pronađeš snagu i momenat energije kada ti je najpotrebnije. U tinejdžerskim danima otrkivamo sebe i formiramo sebe kao ljude. Bitno je i okružiti se pravim ljudima. Ja sam imao Nikolu Pilića i Jelenu Genčić, uz naravno moje roditelje. Oni su mi bili teniski i životni učitelji i naučili su me osnovnim vrednostima i pravilima života. Ravnoteža da pristupiš tome sa ljubavlju i strašću i pronaći ljude koji će moći da te dižu kada ti ne ide najbolje.

(Telegraf.rs)