Englezi sahranili Hrvate na poslednja dva meča, kao i na jedinom koji su igrali na velikom takmičenju

Engleski navijači u domovini prate svaki sekund svojih ljubimaca na terenima po Rusiji. Foto: Tanjug/AP

„Statistika je kao bikini — otkriva sve, a ne pokazuje ništa“, rekao je naš čuveni sportski komentator Zvonko Mihajlovski, i bio potpuno u pravu. Ali, ako je statistika takva, kakva li je tek onda tradicija, koja „postoji da bi se rušila“? Svejedno, kakva god tradicija bila, ona postoji, pa stoga postoje samo dve stvari koje večeras mogu da joj se dese: da se nastavi, ili da bude srušena.

Hoće li se tradicija u međusobnim duelima između fudbalskih reprezentacija Engleske i Hrvatske nastaviti, ili će pak biti srušena? Videćemo. Za početak, međutim, moramo da vidimo kakva je to tradicija, i na čijoj je strani.

Englezi su favoriti protiv Hrvata s kvotom 2,40, na Kockaste je kvota 3,30, a kvota da će Hrvatska opet otići u produžetke - 3,10. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za polufinale SP Hrvatska - Engleska.

Tradicija je, o ironije, na strani Engleza. Sedam puta su se ova dva nacionalna tima do sada u istoriji sastala, pre svega zato, što Hrvatska nije postojala do 1992. godine, ili, preciznije rečeno, nije imala svoj nacionalni fudbalski tim jer nije bila nezavisna. Četiri puta pobeđivali su Englezi, dva puta Hrvati, a jednom je bilo nerešeno, i to baš u prvom meču.

Taj prvi njihov susret bio je prijateljskog karaktera, u sklopu priprema obe ekipe za Evropsko prvenstvo koje se te 1996. godine održavalo u Engleskoj. Meč se igrao 24. aprila, i završen je najnepopularnijim rezultatom, onim groznim remijem bez golova.

Robert Prosinečki, Davor Šuker i Aljoša Asanović slave Šukerov gol koji je postigao protiv Jamajke u prvom kolu grupne faze Francuske 98. Hrvati su pobedili 3-1. Foto: Profimedia/AFP

Na naredni meč čekalo se više od sedam godina. Ponovo je u pitanju bila prijateljska utakmica, ponovo na tlu Engleske, u gradu Ipsviču, na stadionu „Portman Roud“, što je jedini put u istoriji tog zdanja — inače kući FK Ipsvič Taun još od njegovog osnivanja daleke 1878. godine — da je na njemu igrala fudbalska reprezentacija Engleske. Englezi su tog 20. avgusta 2003. tukli Hrvate 3-1.

Englezi i Hrvati nikada više nisu igrali prijateljski meč, a ta „tradicija“, ako se tako može nazvati, nastaviće se i danas kada se na stadionu „Lužnjiki“ budi potukli za finale svih finala — za finale Mundijala.

Ali to nije bio poslednji susret ove dve ekipe, samo su svi potonji bili takmičarskog karaktera, onako kako svi volimo. A prvi meč tog tipa odigrao se na Evropskom prvenstvu u Portugaliji 2004. godine. Tačnije, 21. juna u Lisabonu, kada su „tri lava“ utukla „vatrene“ rezultatom 4-2.

Zanimljivo je to, što je ovo bio prvi i poslednji njihov duel na velikim takmičenjima, bilo Svetskim bilo Evropskim šampionatima. Nakon ovoga, sastajali su se samo i isključivo u kvalifikacijama za završne turnire. Naredna dva su se odigrala u kvalifikacijama za Euro 2008, koji se održao u Austriji-Švajcarskoj.

Englezi slave gol protiv Kostarike u pripremama za ovaj Mundijal. Foto: AP/Tanjug

Na Maksimiru, Hrvati su tukli Engleze 2-0, napokon ih tako pobedivši. To se desilo 11. oktobra 2006. godine. Revanš se igrao 21. novembra naredne, na Vembliju, gde su Hrvati ostvarili svoju drugu i poslednju pobedu nad „gordim albionom“: bilo je 2-3 za goste koji su šokirali 88.091 gledaoca. Treba dodati još to, da su Hrvati na kraju u toj kvalifikacionoj grupi bili prvi, da su Rusi bili drugi, a da se Englezi kao treći nisu plasirali na Euro.

„Tri lava“ su sa „kvadratastima“ igrala i kvalifikacije za naredni turnir, za Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi, samo što je ovoga puta na nesreću naših suseda bila potpuno obrnuta situacija. Gore od obrnute, pošto su ih Engleze najblaže rečeno uništili, da ne kažemo sahranili, i to u oba meča (ujedno i poslednja međusobna duela ovih timova).

Prvo je 10. septembra 2008. na Maksimiru bilo 4-1 za goste (Volkot je tada dao tri gola, Runi jedan), a potom 9. septembra naredne godine na stadionu „Vembli“ 5-1 za domaćina: 87.319 ljudi svedočilo je osveti za prethodni duel na istom terenu, a strelci su bili Runi te po dva puta Lampard i Džerard.

Englezi su ovoga puta na kraju kvalifikacija bili prvi u grupi, Ukrajina je bila druga i otišla u baraž, dok „nogometaši“ za razliku od fudbalera nisu otputovali u Južnu Afriku, kako je glasio naš vic iz tog doba. Danas su u polufinalu Mundijala (ko se zadnji smeje...?) a mi bismo možda mogli da izvučemo neku pouku iz toga i da shvatimo da svako može da osvoji veliki turnir, ako ima solidan igrački kadar, ako izgradi tim i ako VERUJE da može da osvoji veliki turnir. A Hrvati veruju.

(O. Š.)