Svi naši mečevi s Brazilom ikada: Od prvog u Montevideu 14. jula 1930. koji smo dobili 2-1, do poslednjeg pre četiri godine u Sao Paulu

Prijateljski meč Jugoslavije i Brazila 23. septembra 1998. godine, odigran u Sao-Luisu i završen 1-1. Foto: MN Press

Brazil se za svoj meč protiv Srbije u trećem kolu grupne faze Mundijala u Rusiji, prvog koje se održava u nekoj slovenskoj zemlji, sprema kao i za bilo koji drugi meč: oni očekuju rutinsku pobedu koja im je neophodna za siguran prolaz u narednu rundu.

Preporučujemo

Srbija se za svoj meč protiv Brazila u trećem kolu grupne faze Mundijala u Rusiji, prvog koje se održava u nekoj slovenskoj zemlji, sprema kao za meč decenije, finale pre finala, „biti il' ne biti“: mi očekujemo čudo u Moskvi, na stadionu FK Spartak, čudo koje nam je neophodno za siguran prolaz u narednu rundu.

Kada ćemo se podsetiti svih naših međusobnih duela, ako ne danas? Kad, ako ne sad? Jednu stvar ipak treba imati na umu, pre nego što nastavimo: tradicija ne postoji da bi se rušila, već ne igra nikakvu ulogu u bilo čemu. Šta se dešavalo pre osamdeset godina, pre šezdeset, pedeset, trideset, dvadeset, pre četiri godine, potpuno je irelevantno: relevantno je samo ono što se dešava sada, danas, ono što će se dešavati večeras kada dve ekipe budu istrčale na teren stadiona „Otkritije Arena“.

Pa, da počnemo.

Stadion „Otkritije Arena“ na kojem igra FK Spartak Moskva, biće poprište dvoboja između Srbije i Brazila. Foto: Wikimedia/Дмитрий Садовников

Prvi ikada meč između selekcija Jugoslavije i Brazila odigran je na stadionu „Gran Park Sentral“ u Montevideu, dana 14. jula 1930. godine, u okviru prvog kola grupne faze Svetskog prvenstva koje se održavalo u Urugvaju. Pobedili smo 2-1, golovima Tirnanića u 21-om i Beka u 30-om minutu, dok je jedini pogodak za „selesao“ postigao Preginjo u 62-om.

Kao Kraljevina Jugoslavija sa „kariokama“ smo još u dva navrata odmerili snage, ali nikada više u takmičarskim mečevima: 10. avgusta iste 1930. godine izgubili smo od njih prijateljsku u Rio de Žaneiru rezultatom 4-1, da bi potom 3. juna 1934. u Beogradu pobedili s nestvarnih 8-4. Naredni meč igrali smo kao FNR Jugoslavija, u okviru Svetskog prvenstva koje se 1950. godine održavalo u njihovoj zemlji, kada smo u trećem kolu grupne faze 1. jula na Marakani izgubili 2-0, golovima Ademira u 4-om i Zizinja u 69-om minutu.

Četiri godine kasnije domaćin Mundijala bila je Švajcarska, a mi smo ponovo bili u istoj grupi, samo što sada nismo poraženi. 19. juna 1954. godine u Lozani je bilo 1-1 posle produžetaka (te su se godine igrali produžeci i po grupama): poveli smo preko Branka Zebeca u 48-om minutu, a poravnao je Didi u 69-om.

VIDEO: Brazil 1-1 Jugoslavija, drugo kolo grupne faze u Švajcarskoj '54.

Na kraju smo bili drugi na tabeli i otišli smo u četvrtfinale, gde smo poraženi od Zapadne Nemačke koja je kasnije u finalu iznenadila i pobedila Mađarsku; drugi u grupi smo bili i četiri godine ranije, u grupi maltene identičnoj ovoj sadašnjoj, ali je tada format takmičenja bio takav, da su pobednici četiri grupe formirali finalnu grupu, pa smo kao drugi ispali.

To je bio peti susret nas i „karioka“ (kao što smo već mnogo puta rekli, kome se ne sviđa što FIFA i UEFA sve rezultate jugoslovenskog nacionalnog tima pripisuju Srbiji, nije trebalo da se otcepljuje), i pretposlednji na takmičarskom nivou, do današnjeg dana.

Naredna četiri odmeravanja snaga, bile su prijateljske utakmice. Prvo smo 26. juna 1968. godine u Beogradu poraženi 2-0, potom smo 17. decembra iste godine u Riju igrali 3-3, pa dva dana kasnije u Belo-Horizonteu bili poraženi 3-2.

VIDEO: Brazil 2-2 Jugoslavija, 18. jul 1971. godine, oproštajni meč Pelea od „dresa sa najdražim grbom“

Naredna prijateljska bila je jedan od najblistavijih momenata jugoslovenske reprezentacije, budući da je Pele izabrao baš nas za svoj oproštaj od nacionalnog dresa. Na krcatoj Marakani 18. jula 1971. godine Brazil i Jugoslavija su igrali 2-2; Pele je izašao na poluvremenu iz igre i nije nam dao gol.

Godinu dana kasnije, 2. jula, odigrali smo meč u sklopu turnira koji se održavao u čast 150. godišnjice od brazilskog sticanja nezavisnosti: na Kupu nezavisnosti, kako se zvao, učestvovalo je 20 ekipa iz pet kontinentalnih konfederacija koje su u periodu od 11. juna do 9. jula igrali na 15 stadiona u 12 različitih gradova.

Pehar je osvojio domaćin koji je u finalu tukao Portugaliju 1-0, dok smo mi tukli Argentinu 4-2 u borbi za treće mesto. Dušan Bajević je bio najbolji strelac tog turnira sa 13 golova; čak pet je zabio Venecueli u pobedi od 10-0, po dva Paragvaju, Peruu i Argentini, te po jedan Škotskoj i Čehoslovačkoj, ali nijedan Brazilu koji nas je tukao 3-0.

VIDEO: Brazil 0-0 Jugoslavija, otvaranje Svetskog prvenstva 1974.

13. juna 1974. godine Brazil i Jugoslavija su u Frankfurtu igrali meč na otvaranju Svetskog prvenstva u Zapadnoj Nemačkoj. Bio je to meč bez golova, što je u to vreme već bila postala tradicija na Mundijalima, koja je počela u Engleskoj '66. i koja će potrajati sve do Španije '82.

Nikada više nismo igrali takmičarski meč protiv „karioka“, do danas. 26. juna 1977. smo u Belo-Horizonteu odigrali 0-0, potom smo 30. aprila 1986. u sklopu brazilskih priprema za Mundijal u Meksiku, u Resifeu izgubili 4-2 (na poluvremenu je bilo 1-1), da bismo 14. novembra 1989. godine odigrali meč bez golova u gradu Žoao Pesoa, prestonici brazilske savezne države Paraiba.

30. oktobra 1991. godine, dok nam se zemlja raspadala u paramparčad, igrali smo u Varginji novu prijateljsku sa „selesaom“, i izgubili 3-1 (bilo je 2-1 na poluvremenu). Naša južnoamerička turneja krajem 1994. godine, naši prvi mečevi uopšte od uvođenja međunarodnih sankcija, doneli su nam prijateljske utakmice sa Brazilom i Argentinom. Izgubili smo tog 23. decembra u Porto-Alegreu od svetskoga prvaka sa 2-0 (1-0 na poluvremenu), dok su nas „gaučosi“ dobili 1-0 četiri dana kasnije.

VIDEO: Brazil 2-0 Jugoslavija, 23. decembar 1994. godine, prva međunarodna utakmica nakon uvođenja sankcija

23. septembra 1998. godine igrali smo prijateljsku u Sao-Luisu, i ostali neporaženi: rezultat od 1-1 sa poluvremena ostao je na snazi do samog kraja. Četiri godine kasnije, 27. marta 2002, u Fortalezi smo poraženi minimalnim rezultatom, a na naredni meč sa „kariokama“ smo čekali duže nego ikada prethodnih decenija: čak dvanaest godina. Tada smo 6. juna 2014. godine, u okviru brazilskih priprema za Mundijal na kojem su oni bili domaćini, odigrali naš poslednji susret (prvi kao Srbija) i izgubili takođe minimalnim rezultatom.

Sve kad se sabere, naš bilans sa Brazilom je katastrofalan: na 19 mečeva ostvarili smo dve pobede, remizirali sedam puta i zabeleželi 10 poraza. Dali smo 23 gola, a primili 36. Pobeda, poraz, pobeda, poraz, remi, poraz, remi, poraz, remi, poraz, remi, remi, poraz, remi, poraz, poraz, remi, poraz, poraz. Tako ide niz naših međusobnih duela. Nismo ih pobedili od 3. juna 1934. godine.

Međutim, kao što rekosmo, najveći broj tih mečeva je bio prijateljskog karaktera. Ako se pogledaju takmičarski dueli (ne računajući onaj revijalni Kup nezavisnosti), potpuno smo poravnati. Odigrali smo četiri takve utakmice: jednom smo pobedili mi, jednom su pobedili oni, a dva puta smo igrali nerešeno.

VIDEO "Mitro is on fire" grmi Moskvom, euforija pred meč decenije raste:

(O. Š.)