Kakav je put Hrvatske ka finalu i mogu li naše komšije da zaigraju utakmicu života?

Fudbalska reprezentacija Hrvatske. Foto: Tanjug/AP

Hrvatska će gotovo sigurno biti prva u svojoj grupi, to je nakon drugog kola potpuno jasno, jer je teško zamisliti rasplet u kojem u poslednjem kolu i naše komšije gube od Islanda i Nigerija tuče Argentina sa četiri gola razlike (trenutno Hrvati imaju gol-razliku +5 dok je Nigerijcima na nuli; ako Hrvati izgube minimalno od Islanđana imaće +4, pa će Nigerijci morati da pobede Argentince sa „samo“ četiri gola razlike da bi imali istu kao „kvadratasti“; u tom slučaju bi Nigerijci bili prvi jer bi dali gol više od Hrvata, šest naspram pet).

Preporučujemo

Naravno, nije nemoguće da Island pobedi Hrvatsku, posebno ako Zlatko Dalić odluči da odmori ključne igrače, ali čak i da se to desi, „super orlovi“ ne mogu da utuku Mesija i drugove sa tolikom razlikom (usudićemo se da kažemo, da ne mogu da ih pobede uopšte, uprkos svim problemima sa kojima se „belo-nebeskoplavi“ trenutno suočavaju; Argentinu još uvek ne treba otpisivati, premda sve zavisi od dešavanja u narednim danima).

Dakle, Hrvati će biti prvi u svojoj Grupi D, koja se ukršta sa Grupom C u kojoj se nalaze Francuska, Danska, Australija i Peru. Peru je već ispao, i nema više ni teoretske šanse da prođe u osminu finala, nakon što je izgubio u prvom kolu od Danske sa 1-0, pa potom i od Francuske istim rezultatom. Za razliku od njih, Australijanci su još uvek u igri; ako budu pobedili Peruance u trećem kolu 1-0 a Francuzi istim rezultatom pobede Dansku, mogli bi da udare na Hrvate u osmini finala. Ima naravno i drugih kombinacija koje idu na ruku Australiji, ali uvek zavisi od gol-razlike: oni moraju Peruu da daju više golova nego Danska Francuskoj.

Bivša mis Hrvatske, Ivana Knol, na utakmici svoje reprezentacije u Rusiji. Slobodno se može reći da je zaludela ceo svet svojom lepotom i atraktivnošću. Foto: Instagram.com/knolldoll

Mnogo je, međutim, realniji rasplet u toj grupi onaj, koji na Hrvate šalje Dance, i to je nešto što generalno većina ljudi očekuje. No, ko god da od ova dva tima ode u osminu finala, Hrvati bi morali da imaju relativno lak posao; ne u potpunosti lak jer svako ko dođe u najboljih šesnaest nije „duduk“ i ne sme biti potcenjen (čak niko ko igra na SP ne sme biti potcenjen, a kamoli onaj ko je prošao u nokaut-fazu), ali nema nikakve sumnje u to da su Hrvati i pojedinačno i kao tim, kvalitetniji i od Danaca i od Australijanaca.

Mnogo veći problem za Hrvate bio bi potpuno zamislivi scenario u kojem u trećem kolu Danska tuče, na ovom prvenstvu prilično neubedljivu Francusku. U tom slučaju Danska bi bila prva u grupi sa sedam bodova, dok bi Francuska bila druga sa šest. Ko god da se sudari sa Hrvatskom u toj utakmici, Hrvatska ima realnu šansu da se dočepa četvrtfinala; u slučaju da nalete na Dansku ili Australiju, moglo bi se reći da imaju otvoreni put, a u slučaju da to bude Francuska — samo put.

Na putu, otvorenom ili kako god, ako prođu, odmah potom će naleteti na žestoku barikadu. Ko će tačno biti na toj barikadi, zavisi od raspleta drame u grupama A i B, ali potencijalni rivali „vatrenih“, kako oni sebe zovu, mogli bi da budu Španija, Portugalija, Rusija i Urugvaj.

Ante Rebić postiže spektakularni gol protiv Argentine, nakon stravične greške golmana Kabaljera. Foto: Tanjug/AP

Naime, u osmini finala u tom delu kostura igraju pobednik Grupe B (Španija 4, Portugalija 4, Iran 3, Maroko 0) sa drugoplasiranim iz Grupe A (Rusija 6, Urugvaj 6, Egipat 0, Saudijska Arabija 0). Pretpostavka je da će Španija dobiti Maroko (sve drugo bi bilo senzacija), ali se isto ne može reći za meč Portugalije i Irana, u kojem je sve moguće (Portugalci bi mogli da izgube od tvrdih Iranaca, ali bi mogli i da ih raskantaju ako se K. Ronaldo razgoropadi). Ako Portugalija bude tukla Iran sa većom gol-razlikom nego Španija Maroko, Portugalija će biti prva.

Koja god od ove dve ekipe da osvoji prvo mesto u Grupi B, biće favorit protiv Rusije ili Urugvaja koji meč za prvo mesto u grupi igraju 25. juna na stadionu „Kosmos Arena“ u Samari, gde smo mi tukli Kostariku. Rusiji je dovoljan remi u tom meču da bude prva, zbog brutalne gol razlike nakockane u prva dva kola protiv Saudijaca i Egipćana.

Hrvati će tako u četvrtfinalu, ako prođu osminu, imati posao težak kao samo finale: ili će se suočiti sa jednim od tri glavna favorita za osvajanje titule svetskoga prvaka (Španijom), ili sa aktuelnim evropskim šampionom koji ih je izbacio u osmini finala Evropskog prvenstva pre dve godine a koji zna kako se igra turnirski fudbal (iako se način na koji ga oni igraju mnogima ne dopada), ili sa domaćinom koji je u naletu euforije i ludila, ili sa uvek nezgodnim Urugvajcima, jednom kompaktnom ekipom koja igra na rezultat i tačno zna šta radi, ekipom koja nije raspad kao Argentina.

Hrvati slave gol Anta Rebića protiv Argentine, prvi na utakmici. Foto: Tanjug/AP

Objektivno gledano, Hrvatima se tu put zatvara a otvaraju im se vrata aviona koji će ih odvesti natrag u Hrvatsku. Objektivno gledano, Hrvatima se tu u četvtfinalu put zatvorio i 1998. godine, kada su naleteli na tadašnje evropske prvake Nemce i tukli ih 3-0 za plasman u polufinale. Istorija bi realno mogla da se ponovi, a biće posebno interesantno ako se ponovi protiv Portugalije, koja je, kao što rekosmo i kao što već znate, aktuelni evropski prvak, baš kao i Nemačka što je pre 20 godina bila, i koja ih je pritom, kao što takođe rekosmo, izbacila u osmini finala na Euru pre dve godine.

U svakom slučaju, hajde da pretpostavimo da Hrvati prelaze i ovu prepreku i ulaze u polufinale. Spekulacija o tome sa kim će igrati taj meč preširoka je, ali potencijalne rivale možemo navesti, kao i njihove šanse.

Taj deo kostura se najverovatnije tiče nas, jer ako pobedimo Brazil, pošto se očekuje da će Švajcarska tući Kostariku, bićemo drugi u grupi i igraćemo protiv najboljeg iz grupe u kojoj su Meksiko, Nemačka, Švedska i Južna Koreja; rasplet te „skupine“ biće posebno zanimljiv jer sve četiri ekipe mogu i da prođu i da ispadnu, tako da je nemoguće govoriti o tome, ko će biti prvi a ko drugi. Sa druge strane, možda mi budemo prvi u grupi, pa u ovaj kostur uleti Švajcarska (ili možda čak i sam Brazil, zavisi od gol-razlike).

U svakom slučaju, najverovatniji potencijalni četvrtfinalisti bi mogli da budu Nemačka, Srbija (nadamo se), Švajcarska, Meksiko, ili Švedska. Jedna od tih ekipa sudariće se najverovatnije sa pobednikom meča između Engleske, koja će po svemu sudeći osvojiti drugo mesto u svojoj Grupi G, i prvoplasiranog u Grupi H u kojoj su Poljska, Kolumbija, Japan i Senegal (dok pišemo ovaj tekst još uvek ne znamo kako su se završili mečevi između Japana i Senegala te Poljske i Kolumbije).

Luka Modrić slavi gol koji je dao Argentini, drugi za Hrvatsku na tom meču. Foto: Tanjug/AP

Drugim rečima, Hrvatska, ako nekim čudom uspe da se dočepa polufinala, a igrače i tim za to definitivno ima, 11. jula na stadionu „Lužnjiki“ igraće protiv Nemačke, Srbije (jer moramo se nadati pobedi nad „selesaom“, ma koliko to teško bilo), Meksika, Švedske, Engleske, Kolumbije, Poljske (?), ili Švajcarske čak, jer, potpuno je očigledno da Infantinove sudije fudbalsku reprezentaciju te zemlje guraju napred, ne prezajući čak ni od nanošenje štete jednom Brazilu (kojem su „sajdžije“ dale neregularni gol posle faula), da ne pričamo o Srbiji (kojoj nije sviran najočigledniji penal ove godine).

U polufinalu, a i posle toga, realno je sve moguće. Sve ove ekipe, uključujući i nas (da ponovimo još jednom: Brazil se može pobediti, uz psihološki oporavak, dobru taktičku postavku i valjanu egzekuciju plana), Hrvatska objektivno može da dobije, ali takođe može od svake i da izgubi (posebno može da izgubi od nas, ako uspemo da doguramo toliko daleko). Premda zvuči kao naučna fantastika, i premda je gotovo nezamislivo, finalni meč, ako do njega budu došle, mogu naše komšije čak i da reše u svoju korist.

Presek svih kladioničarskih kvota (barem najvećih kladionica na svetu), stavlja ih na sedmo mesto po šansama, iza Španije, Brazila, Nemačke, Belgije, Francuske i Engleske. Kvota na Hrvatsku da osvaja Mundijal uglavnom se kreće između 12 i 14. Prosečna kvota na Srbiju da tuče Brazil u svetskim kladionicama je 8,8. Drugim rečima, ako verujemo u to da mi možemo da pobedimo i pošaljemo kući „karioke“, mogu i Hrvati da se nadaju konačnom trijumfu.

Duel Aguera i Domagoja Vide tokom meča između Hrvatske i Argentine. Foto: Tanjug/AP

Važno je naglasiti da povod ovog teksta nije samo pobeda Hrvatske nad Argentinom, jer je taj meč varka koja, ako se pogrešno interpretira, može skupo koštati Hrvate, već generalno potencijal tog tima, i na individualnoj i na kolektivnoj osnovi. Modrić, Rakitić, Mandžukić, Perišić i ekipa, imaju zbilja neku dodatu vrednost u ekipi, ono „nešto“ što je presudno ako se želi daleko dogurati na velikom takmičenju (to „nešto“ imamo i mi).

Takođe imaju i imperativ, jer je ovo verovatno poslednja prilika da nešto urade, pošto su na prethodnim velikim turnirima uglavnom propadali zbog izuzetno loše situacije u kojoj se nacionalni tim nalazio, koji je često prikazivao možda i najlepši fudbal na čitavom turniru a ipak ispaštao zbog vanterenskih događaja (setimo se samo navijačkih incidenata koji su izazvali kolaps atmosfere i verovatno kritično doprineli propasti njihovih napora na Euru pre dve godine, kada su bili prvi u svojoj grupi sa Španijom, Turskom i Češkom pa pali na prvoj narednoj prepreci).

Ipak, taj imperativ bi mogao da bude koban, jer je pitanje mogu li oni kao tim izdržati taj pritisak. Tu se vraćamo i na onu ubedljivu pobedu nad Argentinom od 3-0. Igra Hrvatske bila je odlična, ali ne onoliko koliko je igra Argentina bila katastrofalna. U stvari, Argentina i nije imala igru, a reč koja je možda ponajbolje opisuje je: froncle.

Čak i pre početka turnira, stručnjaci su upozoravali da Argentina kao tim, ako se uklopi, može da bude prvak sveta, a ako se ne uklopi, može da ispadne u grupi. Nije se uklopila, iako i dalje tinja nada da će uspeti da se izvuče i da pobedi Nigeriju, nadajući se da će Hrvati barem bod uzeti Islanđanima; ili da će barem pobediti Nigeriju sa dva gola više nego Island Hrvatsku (pod uslovom da Island uopšte pobedi Hrvatsku).

Lionel Mesi delovao je kao slomljen čovek tokom utakmice njegove Argentine sa Hrvatskom. Foto: Tanjug/AP

Dakle, pobeda od 3-0 nad aktuelnim vicešampionom sveta velika je, ali je i varljiva, jer taj vicešampion sveta ni pre četiri godine nije blistao, kada ih je jedan čovek, Lionel Mesi, praktično svojeručno (ili svojenožno) odveo u finale gde su tesno izgubili od Nemačke. Danas je situacija kataklizmična, i čak ni najbolji igrač današnjice nije u stanju da ih spasi.

Hrvatska može daleko da dogura, ali ne sme tom trijumfu i prvom mestu u naizgled najtežoj grupi, koja se pokazuje kao grupa prosečne snage, da pridaje veći značaj od realnog. Ako se ne upecaju i ako se ne uspavaju na lovorikama pre vremena, ako nastave da igraju kao što su igrali, stvarno je sve moguće.

Što se tiče naše reprezentacije, razlog zbog kojeg se njome sada nismo na ovaj način bavili je jednostavan: nećemo da trčimo pred rudu jer je pred nama preskakanje jedne velike prepreke koja na svojim grudima ima pet titula svetskoga prvaka i koja je poslednji put u grupnoj fazi, odnosno prvoj rundi, ispala davne 1966. godine, kada je prvak sveta na domaćem terenu bila Engleska a Partizan igrao finale Kupa evropskih šampiona. Da smo pobedili Švajcarsku, kao što je trebalo, tekst o našem putu ka finalu već bi odavno bio gotov.

(O. Š.)