Englezima zaklecala kolena: Sastavili sadašnjih startnih 11 reprezentacije Jugoslavije, bacili oko na klupu, pa pali u nesvest

Hrvatski internacionalci Ivan Rakitić u dresu katalonskog giganta FK Barselona, i Luka Modrić u dresu kastiljanskog giganta FK Real Madrid. Foto: Tanjug/AP

Svake godine, pred svako veliko takmičenje, u medijima na prostoru bivše Juge priča se o tome, kako bi moćan tim imali danas da do raspada te države nije došlo, što je često prst u oku nacionalistima svih zastava. Šta bi bilo kad bi bilo — najslađa je mentalna vežba svih nas koji nemamo (skoro) nikakvih radosti od svojih nacionalnih selekcija.

Preporučujemo

Ali, nismo mi jedini koji se time bave. Tako se i londonski portal „HITC Sport“ prošlog jula pozabavio tim pitanjem, kako bi danas izgledala reprezentacija Jugoslavije, da se ta velika zemlja koju su imali „svi naši narodi i narodnosti“ nije raspala početkom devedesetih godina. Evo njihovog izbora (redni brojevi ne sugerišu položaj na terenu niti ulogu u timu). Prilično je dobar, ali, po našem skromnom mišljenju, sa jednom krupnom greškom.

1. Jan Oblak — Nakon što su konstatovali da Atletiko Madrid uvek ima neku nadolazeću zvezdu među svojim stativama i da su postali ne samo fabrika napadača svetske klase, nego i da izuzetno cene mlade, talentovane „rukavičare“, Englezi ukazuju na činjenicu da je mladi Slovenac, od kako je 2014. zamenio odlazećeg Tiba Kurtou, osvojio ne samo nagradu za najboljeg golmana La Lige dve godine uzastopno nego je pride bio isto toliko puta imenovan od strane UEFA-e u tim sezone Lige šampiona. Mi dodajemo i to, da će ove godine izgleda biti na meti Jirgena Klopa za novog čuvara mreže Liverpula. „Izvini Begoviću, moraćeš se zadovoljiti mestom na klupi“, kažu oni.

Jan Oblak u duelu sa najboljim fudbalerom sveta Lionelom Mesijem. Foto: Tanjug/AP

2. Branislav Ivanović — Pomisao da stub naše odbrane više ne može da trči a da ne iskašlje plućno krilo, ovi Englezi odlučno odbacuju, ukazujući da se vratio u formu nakon što je prešao u Zenit. Konstatuju da možda više i nije na svom fizičkom vrhuncu, ali da je zato iskusan koliko čovek iskusan može biti.

3. Dejan Lovren — Za hrvatskog internacionalca kažu da je iskusan centarhalf, nekada Liona i Sautemptona a danas Liverpula, iako priznaju da ima svojih kritičara. Interesantno im je to što navodno nije znao reč hrvatskog dok nije napunio 12 godina jer je njegova porodica iz Zenice izbegla u Minhen zbog rata u Bosni, kada je Lovren imao samo tri, te da su se vratili u bivšu Jugoslaviju (konkretno u Karlovac, u Hrvatsku) tek sedam godina kasnije.

4. Stefan Savić — Za jedinog Crnogorca na spisku kažu da je igrao za Mančester Siti, da je potom prebačen u Fiorentinu, i da je na kraju završio u Atletiku iz Madrida, te postao prvi od svojih sunarodnika u ovom veku koji je igrao finale Lige šampiona. Dobro, to sve znamo, ali onda su podboli klub koji ga je šutnuo: „Mančester Siti, sa druge strane, još uvek pokušava da shvati koliko čekova treba da napiše da bi prošao osminu finala“. Sada to važi za četvrtfinale.

5. Aleksandar Kolarov — Kada je ovaj spisak pravljen prošle godine, pozicija Kolarovljeva još uvek nije bila potpuno jasna i počelo je da se govori o njegovom odlasku iz Premijer-lige i iz Sitija. Priča bi bila potpuno drugačija nakon ove blistave sezone koju je imao u Romi, sa kojom je došao do polufinala Lige šampiona, ali i bez toga je našao svoje mesto u jugoslovenskih startnih XI.

Miralem Pjanić, ključni pršljen u kičmi torinskog Juventusa. Foto: Tanjug/AP

6. Miralem Pjanić — Izgleda da je narator ovog video-klipa, koji je do sada pogledalo 300.000 ljudi, doživljavao moždani udar svaki put kada je morao da izgovori ime gospodina Pjanića. Ne i mi. A ni dileme nema: čovek koji je ključni pršljen u kičmi torinske Stare dame morao je da bude u ovom timu.

7. Ivan Rakitić — Poput Pjanića koji je u omladinskim selekcijama igrao za Luksemburg, gde mu je porodica izbegla zbog rata (prokleti rat), Rakitić je igrao za mlađe timove Švajcarske, što je navelo Engleze da se zapitaju da li u današnje vreme iko dolazi iz zemlje iz koje kaže da dolazi. Za nezamenljivog člana Barse kažu da je jedini igrač koji je uspeo da osvoji Ligu šampiona sa jednim timom, nakon što je prethodne sezone osvojio Ligu Evrope sa drugim. Za Hrvatsku je, napominju oni, nastupao na četiri različita turnira.

8. Luka Modrić — Šta reći?! Ne shvatamo ni zašto smo se za Rakitića, Pjanića, Kolarova, Oblaka, ovoliko raspričali. Stvari su jasne, i svako ko čita ovaj tekst zna koliko su stvari očigledne.

9. Edin Džeko — Momak-dragulj za koga smo svi ubeđeni da je rešetao protivničke mreže već u porodilištu, i koji ih je definitivno rešetao i Volfsburgu i u Sitiju, dodatno se razrešetao od kako je stigao u Romu pre tri godine, čime je bacio u senku sve svoje prethodne angažmane. Dijamant!

Edin Džeko, Dragan Džajić i Aleksandar Kolarov. Foto: Twitter/@EdDzeko

10. Ivan Perišić — Vezistu milanskog Intera su izgleda ubacili u ovu startnu postavu umesto Nemanje Matića, premda njih dvojica ne igraju na istoj poziciji. To je jedina mana koju nalazimo ovom spisku. Posebno nakon sezone koju je Matić imao u Junajtedu.

11. Mario Mandžukić — Najveća radilica Juventusa, čovek kojeg ima na svakom delu terena ako je to potrebno timu i ako je to neophodno za pobedu. Čovek koji je u stanju da spasi svoj gol, i praktično u narednom napadu zatrese protivničku mrežu. Što se kaže: MVP svakog tima. Zbog toga zauzima nesporno mesto u prvoj postavi šta-bi-bilo-kad-bi-bilo-nacionalnog-tima (ne više Socijalističke već samo) Federativne Republike Jugoslavije.

Pored Nemanje Matića i Asmira Begovića, Engezi su na klupu stavili i Nikolu Kalinića, ali je jasno da sva trojica mogu da uleću u igru a možda čak i da postanu standarni u ovoj startnoj postavi. To su slatke muke svakog selektora (ko bi to mogao biti?), jer tim mora da ima jaku klupu. Jedino što ovaj tim ne postoji, pošto su ljudi koji su nas vodili pre tridesetak godina mislili da je pametnije da se uzajamno ubijamo i proterujemo, nego da se volimo i sarađujemo. A ovaj tim bi kidao i jeo sve redom.

(Telegraf.rs)