Mundijalske priče: Zašto su podnožja stativa u Argentini '78. bila ofarbana u crno — 40 godina skrivana tajna

Argentinski fudbaler Mario Kempes slavi svoj drugi gol u finalu Svetskog prvenstva 1978. godine koji je protiv Holandije postigao u 105-om minutu. Njegov saigrač Danijel Bertoni stoji pored stative. Holandski defanzivac Jan Portvlit urla, dok njegov kolega Vim Surbir leži na zemlji. Foto: Profimedia/AFP

6. jula 1966, pet dana pre nego što će početi Mundijal u Engleskoj, u prestonici te zemlje FIFA je objavila domaćina turnira koji će se održati 1978. godine. Izabrana je Argentina. Međutim, marta 1976. u toj je zemlji izvršen vojni puč i na vlast je došla hunta na čelu sa grupom oficira okupljenim oko generala Horhea Rafaela Videle, admirala Emilija Eduarda Masere i brigadnog generala Orlanda Ramona Agostija.

Amerikanci su unapred znali za državni udar, ali nisu sprečili rušenje legalne vlade predsednice Izabele Peron. Šta više, državni sekretar Henri Kisindžer podstakao je pučiste da se što pre obračunaju sa svojim protivnicima, pre nego što se na noge digne javnost na Zapadu. Generali su upravo to i uradili. Kada se doznalo za talas „nestalih“ civila za i zatvoreničke centre (koji su bili smešteni u gradskim jezgrima), bilo je prekasno da FIFA promeni domaćina. A čak i da je bilo vremena, teško da bi FIFA, koja ima dugu istoriju nebrige za ljudska prava, bilo šta uradila.

Turnir je tako održan, Argentina je osvojila svoju prvu titulu svetskoga prvaka, hunta je pokušala to da iskoristi u propagandne svrhe, a misteriozna u crno obojena podnožja stativa na stadionima — koja su tokom trajanja Mundijala izazivala upitnost gledališta širom sveta ali ne i dublje interesovanje — pala su brzo u zaborav: u svetlu optužbe da je meč domaćina sa Peruom namešten, ko će se još zanimati za crne trake na stativama.

VIDEO: Argentina 6-0 Peru, poslednji meč polufinalne Grupe B na Svetskom prvenstvu 1978. godine, igran u Rosariju. Domaćinu je trebala visoka pobeda da bi bili prvi, ispred Brazila, i da bi tako otišli u finale. Neki i danas veruju da je namešten

Bilo je potrebno da prođe četrdeset godina, pa da neko sazna odgovor na ovo pitanje, da neko reši misteriju. Taj neko bio je autor i novinar britanskog „Gardijana“ Dejvid Forest, koji je pukom srećom uspeo da pronađe čoveka koji je u to doba bio jedan od zaposlenih u osoblju stadiona „Monumental“, kući FK River Plejt, gde je igrano finale i najveći broj utakmica.

Čovek se zove Ezekijel Valentini i danas radi kao konobar u čuvenom restoranu „Don Hulio“ u Buenos Ajresu. „Moraš razumeti“, rekao je Forestu, „imali smo veliki problem. Sredinom 1978. svi su već znali [za nestale]. Stručni štab, igrači, svi su imali isti problem. Kako mogu da daju sve od sebe znajući da će se generali time okoristiti?“ Poznata je priča o govoru ondašnjeg argentinskog selektora Sesara Luisa Menotija koji je svoje igrače sproveo kroz moralni lavirint pre finala, savetujući im da pobede, ne za huntu, već za metalske radnike, kasapine, pekare i taksiste koji su punili stadione.

Hunta je izgubila prvu bitku kada nije uspela da promeni logo Mundijala, koji je bio stilizovano salutiranje Huana Perona okupljenom narodu, podignutih ruku; suočeni sa pretnjom brojnih tužbi pred međunarodnim sudovima zbog eventualnog povlačenja tog logoa, koji je već bio dobrano komercijalizovan, progutali su ponos i odustali, ali su sa mrežama ostvarili (delimičnu) pobedu.

VIDEO: Argentina 3-1 Holandija, finale Svetskog prvenstva 1978.

Naime, Ezekijel i njegovi saradnici su želeli da mreže budu u obliku slova „D“, kao u Evropi, pošto „Argentinci sebe smatraju više Evropljanima nego Južnoamerikancima“, pa im je bilo bitno da mreže predstavljaju narod Argentine: kao tihi bunt protiv hunte. To je izgleda shvatio i neko drugi pa je generalima prodao priču da mreže treba budu u obliku slova „L“, navodno kao u Brazilu 1950. godine, jer je to tobože južnoamerička tradicija, a hunti je tradicija bila mnogo važna.

Problem je bio u tome, što je FIFA zahtevala jednoobraznost: mreže su na svih šest stadiona na kojima se igrao Mundijal, morale da budu istovetne. „Mi prosto nismo jednoobrazni narod“, objasnio je Valentini, pa dodao da, ako su Argentinci stvarno Evropljani, onda su južni Evropljani, možda Italijani, svakako ne Nemci. Uglavnom, osoblje na stadionu u gradu Mendozi prkosno je odbilo nalog FIFA i hunte, i nisu stavili „južnoameričke“ mreže.

Na konačno pitanje čemu crne trake u podnožjima stativa, Valentini se uhvatio za mišicu. „Svi su znali nekoga ko je znao nekoga ko je nestao. Celo osoblje je htelo da protestuje. Majke su već marširale po trgu Maja i čitav svet je gledao. Raspravljali smo o mogućnosti da neku poruku napišemo na travi, ili da oslikamo nešto na reklamnoj ogradi, nešto što će televizijske kamere da snime“.

Atmosfera na tribinama stadiona „Monumental“ u Buenos Ajresu pred finalni meč Mundijala u toj zemlji 1978. godine. Argentina je tukla Holandiju 3-1 posle produžetaka i uzela svoju prvu titulu prvaka sveta. Foto: Profimedia/AFP

Odustali su od toga, jer bi to bilo ravno samoubistvu. „Nisam se plašio za sebe. Teror deluje tako, da se plašiš za svoju porodicu i prijatelje.“

Pošto nisu mogli bezbedno da protestuju javno, jedan kolega je predložio da barem javno žale za nestalima i ubijenima. Pala je odluka, da u podnožju stativa ofarbaju crne trake, da izgledaju kao povezi za ruku, nešto kao crni flor na reveru. Dakle, to nije bio protest protiv hunte već žal za njenim žrtvama.

Ali, da bi to izveli, prvo su morali da prodaju ideju generalima: nijedan detalj nije mogao bez njih da prođe. Šta će, otišli su na sastanak sa njima. „Pitali su nas čemu služe te crne trake. Rekli smo im da je to tradicija. Nisu imali pojma o fudbalu“, kaže kroz smeh Ezekijel.

Na pitanje Foresta da li im je smetalo to što niko nije znao pravu svrhu tih traka, odmahuje glavom. „Hiljade su nestale, verovatno ubijene. Čak i danas nije moguće tačno reći koga i koliko njih je ubila hunta. Dovoljno je bilo što je javno održan njihov spomen“. Zatim se nageo i dodao: „Hunta je držala svoje takozvane tajne centre za mučenje pred očima javnosti. Mi smo se svojih mrtvih sećali pred očima sveta. Kao i ti centri, naš spomen je bio skriven na otvorenom“.

VIDEO Jedan je Maradona! Čuveni fudbaler poslao Srbiji poruku pred Mundijal:

(O. Š.)