Mundijalske priče: Kako su lopovi ukrali trofej Žila Rimea u Engleskoj '66, i zašto je pas Pikls postao heroj nacije

Mešanac border-kolija Pikls pozira fotoreporterima pred početak Svetskog prvenstva u Engleskoj 1966. godine. Trofej Žila Rimea koji je bio izložen u Londonu, ukraden je, a Pikls ga je našao u žbunju umotanog u novine, i postao heroj nacije koja je tako zamalo izbegla veliku sramotu. Foto: Profimedia

Trofej Žila Rimea uhvatio je štraftu marta 1966. godine u Londonu. Kada su saznali da im je najveća svetinja u svetu fudbalu ukradena ispred nosa, Fudbalska asocijacija izdala je jedno tipično englesko saopštenje. „FA duboko žali zbog ovoga nesrećnoga incidenta. Neizbežno, ovo sramoti i FA i zemlju“. Drugi nisu bili tako odmereni u svojim izjavama. „Besan sam kao ris“, rekao je Erik fon Frenkel, počasni predsednik FS Finske, dok je predstavnik Sportske konfederacije Brazila Abrajin Tebet kazao da „čak i brazilski lopovi vole fudbal i nikada ne bi počinili ovakvo svetogrđe“, te da se „ovo nikada ne bi dogodilo u Brazilu“.

A kako se to svetogrđe dogodilo? FA je pristala da izloži trofej u „Sentral-holu“ u Vestminsteru, uz uslov da se nalazi u staklenoj vitrini. Obezbeđenje je povereno preduzeću „Alsa-Gard“, koje je podiglo nepremostivi bedem između onih pripadnika javnosti koji bi da trofej ukradu, i trofeja koji bi da ne bude ukraden.

Dva stražara neprestano su ga čuvala, osim kada nisu: te nedelje 20. marta dolazili su na pun sat samo da provere da li je sve u redu, rezonujući da kradljivci neće imati razloga da deluju ako nema nikoga da ih vidi, pošto je „Sentral hol“ bio zatvoren toga dana. Pored toga, tu je bila i drvena poluga na vratima koja je čuvala pristup prostoriji u kojoj se trofej Žila Rimea nalazio, a postojao je i još jedan sistem zaštite: katančić na vitrini, skriven ispod teškog hesenskog čaršava. Zato niko nije mogao da objasni kako je bilo kome pošlo za rukom da probije ovu britansku verziju „Fort-Noksa“.

VIDEO: Televizijski izveštaj Piklsovog podviga iz 1966.

Uglavnom, stražari su došli u 11 časova te nedelje i bacili oko na vitrinu: trofej je bio tu. Potom su došli tačno u podne i bacili oko na vitrinu: trofej više nije bio tu. Drvena poluga je bila na podu skupa sa šrafovima koji su je držali pričvršćenu na zid, a katančić je bio jednostavno razbijen. Jedan od dva stražara policiji je kazao da je u 11 časova video nekog čoveka „masne zalizane crne kose“ i „tankih usana“ kako se mota oko javnog telefona, ali mu se išlo u klozet što je bilo daleko urgentnije i bitnije.

Direktor preduzeća „Alza-Gard“ štampi je izjavio, da su stražari bili „pored, veoma pored“ vitrine, ali je morao malo da se povuče pred pritiskom novinara: „Gledajte momci, nemojte me hvatati za geografske detalje“. Predsedavajući izložbe Sesil Ričardson takođe je vrdao, dajući apsurdne izjave poput one da „ništa nije pošlo naopako, samo je ukraden“, do filozofskih meditacija u kojima je tvrdio da „svi imamo prostora za ljudsku grešku, i možda se potkrala mala ljudska greška“.

Potraga za ukradenom svetinjom, zapravo skulpturom grčke boginje pobede Nike, pokazala se jednako farsičnom kao i njeno obezbeđenje. „Londonska metropolitska policija ima najbriljantnije detektive“, izjavio je inspektor Paterson, i svi su se nadali da je tako. Ali, za svaki slučaj, firme i pojedinci su počeli da se nadmeću u visini ponuđene nagrade. Tako je Tomi Trinder, predsednik FK Fulam, ponudio 1.000 funti onome ko mu donese trofej Žila Rimea u noćni klub „Latinska četvrt“ u Ulici Vardur, gde je nastupao kao komičar. Englezi su neprevaziđeni u humoru, i nije nam jasno kako iko može da ne voli taj narod.

VIDEO: Pikls je bio zvezda krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih

Do „pomaka“ je došlo sutradan kada je predsednik FA gospodin Džo Mirs primio poruku od nekoga ko se predstavio kao Džekson, a koji je poslao delić trofeja, tražeći 15.000 funti za njegov ostatak. Ugovorena je primopredaja za petak 25. mart, ali je Mirs pao u krevet zbog angine pa je umesto njega otišao inspektor Len Bagi iz Interventne brigade.

Džekson je primetio jedan kombi pa je, predosetivši da je pun policije, pokušao da pobegne, ali je uhapšen. Ispostavilo se da je u pitanju Edvard Bečli, ranije osuđivan zbog prodaje neke iskopirane konzervirane teletine. Negirao je umešanost u pljačku, tvrdeći da ga je kao posrednika angažovao izvesni „Poljak“ u zamenu za 500 funti. Potom je te večeri „Tajms“ dobio lažnu dojavu da je trofej u smeđoj aktovki na Čering-krosu.

Dve noći kasnije, kada su već svi gubili nadu da će ovaj objekat čežnje i obožavanja ikada biti pronađen, jedan 26-godišnji doker na Temzi, Dejvid Korbet, bezuspešno je pokušavao da stavi povodac svom mešancu border-kolija Piklsu. Pas se otrgao i otrčao nekud. Gazda, šta će, potrčao je za njim. Našao ga je pored nekog žbuna.

„Taman sam hteo da mu nakačim povodac kad sam primetio da nešto njuška pored puta. Pogledao sam dole i video paket. Bio je umotan u novine. Podigao sam ga, bio je veoma težak. Pokidao sam jedan kraj: postolje. Pokidao sam drugi kraj: zlatna figura. I dalje nisam shvatao šta je u pitanju. Pogledao sam ponovo postolje i okrenuo ga naopačke. Pisalo je „Brazil 1962“, i iznenada sam shvatio“, ispričao je Korbet novinarima. Nakon što je otrčao do kuće da pokaže plen supruzi Džin, otišao je u najbližu policijsku stanicu gde je šokiranim mupovcima kazao: „Pikls ga je prvi video, duša mala“.

VIDEO: Sećanje na Piklsov pronalazak ukradenog trofeja Žila Rimea

Pikls je preko noći postao heroj nacije, primio je medalju od čistog srebra u hotelu „Kensington“, novčane nagrade, smeđu gumenu kost da je glođe, jednogodišnje snabdevanje hranom za pse, ulogu u filmu „Špijun hladnog nosa“ za koji je plaćen dvostruko više od ostalih pasa, a pritom je i gostovao u brojnim televizijskim emisijama.

Njegov gazda je primio skoro 6.000 funti nagrade (supruga Džoa Mirsa ubedila je svoga muža da je on zaslužuje jer, „Zašto bi Korbet dobio taj novac kad si ti sve vreme brinuo?“, ali je povukao zahtev kada je shvatio da je uzaludno); poređenja radi, engleski igrači su tog leta dobili po 1.360 funti kao bonus za osvajanje Mundijala.

Džo Mirs je preminuo od srčanog udara noć pre finala, a Pikls je, nažalost, naredne godine stradao dok je jurio mačku: ogrlica mu se zakačila za granu i mučenik se udavio. Sahranjen je u sopstvenom dvorištu, a njegov okovratnik je danas izložen u Nacionalnom fudbalskom muzeju u Mančesteru. Što se tiče trofeja Žila Rimea, on je predat Brazilu 1970. godine na večno čuvanje, ali je ukraden 1983. iz prostorija tamošnje Fudbalske konfederacije i nikada više nije viđen. Veruje se da je istopljen. Toliko o izjavi sa početka, da se to svetinji nikada ne bi desilo u Brazilu. A morao je onaj Tebet da kuša sudbinu!

VIDEO: 10-minutni dokumentarac u boji o pripremama i kvalifikacijama za Mundijal u Engleskoj '66.

(O. Š.)