Rusi možda otpisuju Saudijce, ali oni su redovniji učesnici Mundijala od njih, a skoro su čak prošli i grupu o čemu „baćuške“ još uvek sanjaju

Navijačica Rusije na Evropskom prvenstvu u Francuskoj 2016. Foto: Guliver/Dean Mouhtaropoulos/Getty Images

Svetsko prvenstvo u Rusiji otvoriće 14. juna u 17 časova po centralnoevropskom vremenu, domaćin Mundijala i nacionalni tim Saudijske Arabije. Vrlo je verovatno da se po prvi put u istoriji ovog turnira na tom prvom meču susreću dve najlošije rangirane reprezentacije u trenutku žreba: Rusija je na FIFA-inoj rang-listi bila 65-a, slabije plasirana od svog protivnika Saudijske Arabije koja je bila na 63-em mestu. (Trenutno je to trivijalna informacija, barem za ovu današnju priču, ali bilo bi zanimljivo malo prokopati i ustanoviti da li se zbilja ikada nešto slično desilo.)

Situacija je počev od 17. maja nešto drugačija, ali još gora po Rusiju, koja se trenutno nalazi na 66-oj poziciji. Ipak, sada su bolji u odnosu na Saudijce koji su pali na 67-mo mesto, koje dele sa Malijem. Dakle, položaj ove dve ekipe na rang-listi „svetske kuće fudbala“, koliko god sada bio nebitan (iako zapravo nije nebitan, vrlo je bitan, ne toliko zbog toga što prilično verno prikazuje snagu jedne reprezentacije u odnosu na drugu i njen kvalitet, već zbog povlašćenosti prilikom žrebanja), ne uliva poverenje da ćemo gledati dobru utakmicu na stadionu „Lužnjiki“.

Ali, ne uliva ni poverenje da će Rusija izvojevati laku pobedu. Uostalom, svako ko je gledao Ruse, ikada, a posebno proteklih nekoliko relevantnih godina, zna da to nije nacionalni tim sa kapacitetom za velike domete niti tim koji igra lep fudbal. Pre dve godine na Evropskom prvenstvu su bili poslednji u svojoj grupi, iza Velsa, Engleske i Slovačke; dve godine pre toga, na Svetskom prvenstvu u Brazilu, bili su treći u grupi, iza Belgije i Alžira; dve godine ranije na Euru u Poljskoj-Ukrajini su bili treći u grupi iza Češke i Grčke...

Rusi su izgubili od Francuske u prijateljskoj utakmici sa 3-1. Foto: Tanjug/AP

Za svetsko prvenstvo u Južnoj Africi nisu se ni kvalifikovali, premda pre deset godina na Euru u Austriji-Švajcarskoj jesu bili došli do polufinala, koje su izgubili od Španije sa 3-0. To je bio njihov najveći uspeh još od raspada SSSR-a, a ako računamo i taj period, onda je to najveći domet rusko-sovjetske reprezentacije još od Evropskog prvenstva u Zapadnoj Nemačkoj 1988. godine kada su bili u finalu sa Holandijom, i izgubili.

Na tri Eura pre toga nisu se bili kvalifikovali (tako nisu igrali u Jugoslaviji 1976), u Belgiji su 1972. bili opet drugi, u Italiji 1968. četvrti, pre toga u Španiji drugi, a na prvom Euru u Francuskoj 1960. prvaci Evropi. Doduše, svi ti rani uspesi su izuzetno obmanjivi, jer to nisu bili turniri oblika na koji smo mi navikli. Naime, sve do Eura 1984. samo četiri reprezentacije su igrale na završnom turniru (tada je počelo da ih igra osam), tako da su Sovjeti recimo '68. praktično bili poslednji, premda jesu prošli kvalifikacionu grupu u kojoj su bili sa Grčkom, Austrijom i Finskom, kao i „četvrtfinalni“ dvomeč koji su igrali sa Mađarskom (mi smo tada bili drugi u Evropi, u finalu smo izgubili od domaćina sa 2-0).

Domaćin na otvaranju SP igra protiv jedne od najslabijih ekipa na turniru i kvota na keca je 1,50. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za meč Rusija - Saudijska Arabija.

Što se poređenja tog polufinala Eura 2008. sa Mundijalima tiče, to je najveći uspeh još od Engleske 1966, kada su isto bili četvrti. Na narednom u Meksiku bili su peti, u Zapadnu Nemačku 1974. nisu išli (odbili su da igraju revanš meč kvalifikacija protiv Čilea na Nacionalnom stadionu u Santijagu na kojem je Pinoče ubijao ljude nakon vojnog puča dva meseca ranije), za Argentinu se nisu kvalifikovali, u Španiji su bili sedmi, u Meksiku '86. deseti, zatim u Italiji '90. sedamnaesti. Pre Engleske su igrali samo dva Mundijala: u Čileu su bili šesti, a u Švedskoj četiri godine ranije sedmi.

Fudbalska reprezentacija Ruske Federacije pred meč sa Slovačkom na Evropskom prvenstvu 2016. Foto: Tanjug/AP

Nisu to bili loši rezultati, da se razumemo, ali nisu bili ni spektakularni; može se reći da su bili prosečni, jer treba imati u vidu da je sve do 1982. na Mundijalima igralo 16 ekipa: tada je broj proširen na 24, da bi tek 1998. došli na sadašnja 32 tima.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, sama Rusija je ostvarivala generalno izuzetno mršave rezultate na velikim takmičenjima, što ih čini dosta sličnim nama. Počelo je već 1992. godine u Švedskoj na Evropskom prvenstvu na kojem su igrali kao Zajednica nezavisnih država, što je zapravo bio poslednji put da su republike SSSR-a nastupale jedinstveno. Četiri godine kasnije, u Engleskoj, Rusija je bila 14-a u ukupnom plasmanu (od 16 ekipa), zatim se na naredni Euro nisu kvalifikovali, da bi 2004. u Portugaliji bili deseti (opet od 16 ekipa; tek je Euro 2016. proširen na 24). Ostalo smo već pomenuli.

Što se tiče Svetskih prvenstava, nakon raspada SSSR-a Rusija je bila 18-a u Americi '94, za Francusku se nije kvalifikovala, u Japanu i Južnoj Koreji bila je 22-ga u ukupnom plasmanu, potom se za Nemačku i pomenutu Južnu Afriku nije kvalifikovala. Već smo pomenuli i njihovo treće mesto u grupi u Brazilu, iza Belgije i Alžira, ali nismo pomenuli da im je ukupni plasman bio najgori do sada na svim velikim takmičenjima: bili su 24-ti od 32 tima.

Stadion „Lužnjiki“ u Moskvi. Foto: Guliver/Lars Baron/Getty Images

Pre dve godine na Euru osvojili su 23-će mesto od 24 ekipe, a na prošlogodišnjem Kupu konfederacija koji se igrao upravo u Rusiji, bili su peti među osam učesnika, tako što su osvojili treće mesto u svojoj grupi, iza Portugalije i Meksika. Da sada nisu domaćini, možda se ne bi ni kvalifikovali; ali srećom, domaćini su.

Naravno, sve je to varljivo, jer bitno je samo ono što će se dešavati ovog leta, a ovog leta, kao i svakog drugog leta, sve je apsolutno moguće. Moguće je čak i da rasterećena Saudijska Arabija, inače slabog kvaliteta, sa igračkim kadrom koji maltene u celosti igra samo u njihovoj ligi (uz samo trojicu koji igraju van, i to u Španiji, u kojoj su minule sezone zajedno odigrali ukupno 59 minuta), koja nema šta da izgubi, šokira „Lužnjiki“ i pobedi Ruse, koji će verovatno igrati u grču i pod presijom pobede. To bi bilo veliko iznenađenje, ne toliko zbog razlike u kvalitetu (ona svakako mada nije velika) koliko zbog činjenice da je Rusija domaćin, ali ne bi bilo prvo mundijalsko iznenađenje zakuvano u saudijskoj kuhinji.

Premda se na poslednja dva Mundijala, ona najrelevantnija za ovaj turnir, nisu kvalifikovali, ako se pogleda istorijski, oni su generalno od 1994. do danas igrali redovnije od Rusije (Rusi od 1994. nisu uspeli da vežu dva mundijalska učešća, dok su Saudijci imali četiri vezana do Južne Afrike). Prvo, oni su počeli da se takmiče u kvalifikacijama tek za Argentinu '78, ali se nisu kvalifikovali do Amerike. Tada su zaprepastili fudbalski svet i ušli u osminu finala.

VIDEO: Belgija 0-1 Saudijska Arabija, 3. kolo Grupe F na Svetskom prvenstvu u Americi '94.

U grupi su bili sa Holandijom, Belgijom i Marokom: od Holanđana su tesno izgubili sa 2-1 (vodili su do 50-og minuta), a zatim su tukli Maroko 2-1 i na opšte iznenađenje porazili Belgiju 1-0, te osvojili drugo mesto; naposletku su ispali od Švedske sa 3-1 (tada moćni Šveđani osvojili su treće mesto pobedom nad Bugarskom od 4-0). Zvanično, Saudijska Arabija bila je na tom Mundijalu 12-a u ukupnom plasmanu: tačno na sredini.

Naredna tri učešća bila su katastrofalna: u Francuskoj su bili 28-mi, u Japanu-Južnoj Koreji 32-gi (poslednji), a u Nemačkoj ponovo 28-mi (tada smo mi kao Srbija i Crna Gora bili na poslednjem 32-om mestu). Jasno je, da Saudijska Arabija nije nikakav bauk, ali par stvari treba uzeti u obzir. Prvo, ni Rusija nije bauk: realno! Drugo, ovaj tim nije onaj tim iz prethodne decenije. Treće, ovaj tim je sasvim pristojno odigrao drugu fazu azijskih kvalifikacija u grupi sa Japanom i Australijom, i osvojio drugo mesto.

Četvrto, treba obratiti pažnju na Mohameda el-Sahlavija koji sa svojih šesnaest golova deli titulu najboljeg strelca kvalifikacija sa Levandovskim (i Ahmedom Halilom iz Emirata, ali on ne igra na ovom Mundijalu); naravno, njegovi su golovi predaleko od težine onih koje je davao Levandovski na mnogo kompetitivnijem nivou, ali svejedno, treba ga se čuvati. Zapravo, treba se čuvati cele te reprezentacije i ne treba je potcenjivati. To bi ipak bilo najopasnije, posebno što, objektivno, kao što već rekosmo, razlika u kvalitetu između ova dva tima nije baš prevelika.

(O. Š.)